Piše: Miroslav Lazanski

Jeste ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu svojevremeno rekao da su „Turci došli na Balkan na konjima, i, ako treba, opet će doći”, ali evo i sada žele da dođu, ali sa ratnim brodovima.

Naime, Ministarstvu spoljnih poslova BiH stigao je službeni zahtev Ankare da Vojnopomorska akademija Turske sa svojim brodovima izvrši vojne vežbe u akvatoriji Neuma.

Turci traže da u bosansko-hercegovačke morske vode uplove dve fregate turske ratne mornarice, fregata „TCG Cezayirli Gazi Hasan Rasa” i „TCG Sokullu Mehmet Pasa”, to jest valjda fregata „Mehmed-paša Sokolović”.

Što bi rekli Srbi iz Republike Srpske, namerno su poslali fregatu sa tim imenom. I gde su baš pored Crnog mora i Mediterana sada našli da vežbaju u vodama Neuma, turističkog mesta i jedinog bosansko-hercegovačkog mora.

Stoga su se gradski oci Neuma sasvim opravdano pobunili protiv najavljenih turskih pomorskih vežbi – smatraju da to može da otera turiste, a Neum živi od turizma.

Stav o uplovljenju turskih ratnih brodova treba da zauzme i Predsedništvo BiH kao kolektivni vrhovni komandant oružanih snaga BiH, dok je član tog predsedništva iz Republike Srpske Nebojša Radmanović unapred najavio da će glasati protiv turskih vojnih vežbi u Neumu.

Jeste da je još Kromvel rekao kako je svaki ratni brod u stranoj luci najbolji ambasador svoje zemlje, ali, u konkretnom slučaju, šta to Turska želi da poruči zemljama Balkana preko svojih ratnih brodova?

To je, zapravo, direktna politička poruka svima na Balkanu da Turska ne zaboravlja ko je ovde vladao 500 godina. To je poruka i Sarajevu i Banjaluci. Jer, nije valjda Jadran tako mali da se zbog vežbi mora uplovljavati i u Neum?

Odjednom, čak sa dve fregate? Strani turisti mogu da se uplaše, misliće da Rusi napadaju, a da Turci brane Neum.

Hrvatska i Albanija su članice NATO-a, kao i Turska. Ankara je mogla, da je htela, pomorske vežbe da izvede i u njihovim vodama. Ili hrvatske i albanske vlasti u turističkoj sezoni ne dozvoljavaju takve igre na moru?

Čak ni bivša Jugoslovenska ratna mornarica nije vežbala u jeku turističke sezone ili je to činila daleko od turističkih mesta. U Neumu, koliko znam, nikada.

Ako je Turcima do pomorskih vežbi, što ne otplove malo do Krima pa da tamo manevrišu? Em im je bliže, em bi imali vežbu u sasvim realnim uslovima, em realnog „uslovnog protivnika”.

Istina, vežbaju oni upravo sada i u Crnom moru, ali ne dalje od teritorijalnih voda Bugarske. Međutim, oni hoće Neum, baš Neum, a država BiH nema ratnu mornaricu, mislim da nema ni obalsku stražu, možda tek jedan ili dva policijska čamca na onih nekoliko kilometara obale.

Jer na ovoj su strani Jadrana ratne flote pribrežnih država odavno devastirane. Sa kime će onda da vežbaju turski ratni brodovi u vodama Neuma? Sami sa sobom?

Teritorija Neuma formalno preseca Hrvatsku na tom prostoru. Postoje i granični prelazi sa teritorijalnim vodama BiH, što je zanimljiva priča. I Banjaluka bi, naime, mogla da postavi pitanje koliko bosanskohercegovačke obale procentualno pripada Republici Srpskoj.

Pa da onda Banjaluka pozove Crnomorsku flotu da i ona dođe kod Neuma da vežba. Ako to Sarajevo ne dozvoli, Banjaluka bi mogla da pozove rusku rečnu flotu da doplovi do Bijeljine ili Šamca.

Jer, Dunav i Sava su međunarodni plovni putevi i ratni brodovi stranih država mogu njima da prolaze.

Kada su se u danima najžešćeg spora Beograda i Moskve oko rezolucije Informbiroa, početkom pedesetih godina prošlog veka, jedno jutro na Dunavu kod Kalemegdana pojavili sovjetski ratni brodovi, Edvard Kardelj je odmah pozvao profesora Pravnog fakulteta Milana Bartoša. Profesor mu je lepo objasnio da je sve u skladu sa međunarodnim pravom.

Ako, dakle, Sarajevo bude insistiralo da turski ratni brodovi uplove u Neum, neka Banjaluka pozove ruske brodove sve do Srpskog Broda. Tamošnju rafineriju ionako su kupili Rusi i evo razloga da doplove i ruski ratni brodovi.

Izgleda da karikaturista Sabahudin Turbo nije uopšte, kao umetnik, preterivao kada je u martu 1991. u sarajevskom „Oslobođenju” državu BiH nacrtao kao Buridanovo magare koje zbunjeno stoji između „istočne” i „zapadne” vučje sene.

Optimizam da BiH može ostati stabilna i srećna država, čak i ako njen etno-blizanac Jugoslavija nestane sa evropske političke karte, gradio se na kultu „bosanskog komšiluka”. No, u međuvremenu su minerski srušeni i mnogo jači kultovi na balkanskim prostorima…

(Politika)