Светске фармацеутске компаније нису вољне да улажу у вакцине и да траже лек за еболу зато што од те болести највише оболевају и умиру Африканци, тврди угледни британски медицински стручњак.

Професор Џон Ештон, председник британског Факултета за јавно здравље, истиче да се лек против еболе не проналази, јер ова болест погађа "мањине које немају моћ", преноси британски Индипендент.

Ештон је подсетио да се ангажман на откривању терапија за сиду повећао тек када је та болест почела да погађа западне земље.

Од најновијег избијања еболе у Гвинеји, Сијера Леонеу, Нигерији и Либерији, највећег досад, засад је умрло 729 људи, док је пријављено 1.329 случајева.

У данашњем тексту у Индипенденту Ештон каже како се "мора реаговари на ту хитну ситуацију, исто тако као да је наступила у Кенсингтону, Челсију или Вестминстеру".

Он истиче како се свет мора позабавити и "скандалозном несклоношћу" фармацеутске индустрије да инвестира у развијање лекова и вакцина за болести које, по њеној процени, погађају сувише мало људи па не оправдавају улагања

Најгоре избијање ебола вируса у историји човечанства дешава се управо сада, у Западној Африци, и до овог тренутка убио је више од 700 живота, према званичним подацима Светске здравствене организације (СЗО).

Смрти су се десили у Сијера Леонеу, Либерији, Гвинеји и Нигерији. О томе како се ебола шири, преноси, који су први симптоми и како неки ипак преживе еболу, писао је ХуффПост.
Све што треба да знате о еболи

Најгоре избијање ебола вируса у историји човечанства дешава се управо сада, у Западној Африци, и до овог тренутка убио је више од 700 живота, према званичним подацима Светске здравствене организације (СЗО). Смрти су се десили у Сијера Леонеу, Либерији, Гвинеји и Нигерији. О томе како се ебола шири, преноси, који су први симптоми и како неки ипак преживе еболу, писао је ХуффПост.
“Вирус се шири брже од наших могућности да га контролишемо“, рекла је Маргарет Чан, шефица СЗО, Ројтерсу.

Заир сој еболе који је разлог ширења вируса је имао фаталне последица у прошлости до чак 90%. Међутим смртност у овом тренутку је нижа због медицинске помоћи.

„Са медицинском помоћи смртност је 60%“, каже Нахид Баделиа, ебидемиолошкиња при болници у Бостону.

Међутим, како вирус ради и узрокује тако снажне симптоме – у неким екстремним случајевима крварење из очију и ушију и смрт?

Др Нахид Баделиа објаснила је због чега тело има такву муку када се бори с овим смртоносним вирусом...

Како ебола улази у тело?

Ебола се не преноси ваздухом, стога морате доћи у контакт с вирусом како бисте били под ризиком од инфекције.

Она се преноси посредством животиња које преносе вирус – слепог миша или примата и то тако што ћете доћи у додир с њиховим телесним течностима као и ако дођете у додир са стварима које су заражене вирусом.

„Вирус улази у ваше тело кроз нос, уста и слично“, каже др Баделиа.

Ебола може да преживи изван домаћина неколико дана на собној температури.

„Због тога је контрола инфекције јако важна ствар. Уколико можете да користите стерилисану опрему, имате шансе да дезинфикујете ствари и ако можете да изолујете пацијенте ефикасно, ширење се никада и неће десити“, додаје она.

Због тога места са јаком контролом и медицинском инфраструктуром нису у ризику од овог патогена.

Шта се дешава с телом када се инфекција деси?

Када вирус еболе доспе у тело, улази у ћелије и размножава се. „Онда експлодира, разбија ћелију, и ствара протеин који насправи хаос“ објаснила је епидемиолошкиња.

Овај протеин се зове „еболавирус гликопротеин“ и везује се за ћелије унутар крвног суда. „Потом вирус спречава крв да се згруша“, каже она. Чак и код људи који не показују хеморагичне симптоме, они имају отицање крви из крвих судова, који доводе до шока, и на крају смрти.

Ебола вирус чини да се наш имунитет не бори тако што блокира сигнале ћелијама које јављају имунитету да треба да се бори, и на крају инфицира имуне ћелије које после путују до других делова тела, укључујући јетру, слезину, бурбеге и мозак.

Сваки пут када се ћелија инфицира ебола вирусом и пукне, активирају се молекули звани цитокини, који у здравом телу изазивају упалу како би тело знало да је нападнуто. У случајевима оболелих од еболе у питању је огромно отпуштање цитокина који узрокују симтоме грипа, а то су први знаци еболе.

Какви су симптоми?

Ебола почиње симптомима као код грипа. Иако је позната по екстремним хеморагичним симптомима – крварење из очију, ушију, не прођу сви пацијенти кроз то.

Само 20 посто људи ће имати овако екстремне симптоме. Неки људи могу да подлегну болести пре него што дође до те фазе а неки могу имати мања крварења десни, или модрице.

Симптоми грипа се обично дешавају у првој фази болести, пре него што особа постане болесна и почне да показује симптоме као што су повраћање, дијареја и низак крвни притисак.

Људи који умру од еболе најчешће умру због отказивања органа и шока. Шок настаје услед масовног крварења: „Крварите из различитих делова тела и крв отиче из ваших крвних судова“, каже др Баделиа.

Како неки људи преживе ову смртоносну инфекцију?

На преживљавање утичу два фактора – први је здравствено стање уопште, стања имунитета, јачине и могућности да се одупре вирусној инфекцији.

Други разлог јесте стадијум у коме је пренесена ебола. То значи да уколико је ухваћена у неком првом стадијуму количина вируса у крви није тако висока.

Ћелија треба да буде генетски подобна за еболу па тако на површини има маркер, који болест препознаје и тако пролази кроз ћелијски зид. Научници су у лабораторијским условима открили да неким људима недостаје овај маркер или је мутирао па ебола не може да допре до њихових ћелија.

Истраживања о еболи су тек на почетку и само знање о вирусу је оскудно али и чињеница да и сам вирус еболе еволуира.

Истраживања су до сада стигла до могућности да се спречи размновжавање вируса унутар ћелије. То значи да зауставља вирус не дозвољавајући му да копира генетски материјал и тако ствара нове вирусе.

Други начин јесте помоћ имуном систему да створи отпор на еболу тако што се имуни систем изложи разблаженој верзији вируса еболе.

На тај начин он ствара одличан одговор па када дође у додир с правим вирусом имуни систем није нападнут како би иначе.

Трећи начин је стварање антитела која се боре против вируса.

извор: Б92/