Piše: Mihailo Medenica

Ajmo iz početka, za one sa jeftinijim kartama iz poslednjih redova: posle „samo“ dvadeset i pet dana policija je identifikovala ubicu Luke Jovanovića, što neki predstavljaju velikom pobedom

države, mašala. Identifikovala, ne i uhapsila, jer je magarac iz „kantrimena“ u međuvremenu zapalio za Tursku, da nabaci boju za hapšenje, koje samo što nije usledilo, osim ako izostane, jer je u međuvremenu pobegao i iz Turske, gde je možda naleteo na Tomu Nikolića u plićaku, pa se oduzeo od straha, il’ smeha…

Zapalio je jer je, kao i u slučaju Kosmajca, diskretno opomenut da je osumnjičen i da su mu dani na slobodi odbrojani, osim ako nisu?!

Prema nekim izvorima iz policije, pobegao je već posle dva dana, dok drugi vele da je desetog dana od ubistva Luke ciljano bio zaustavljen od strane saobraćajne policije, koja nije imala čvrstih dokaza da ga uhapsi, osim činjenice da je bio za volanom ukradenog „audija“ i da se, kako napominju, umokrio ugledavši patrolu, što kod njih nije izazvalo sumnju jer je to sasvim uobičajena reakcija prosečnog vozača kad vidi saobraćajca: „Dobar dan, jeste li nešto pili, mokrili po sedištu, pregazili nekog u skorije vreme?”

Automobil su mu oduzeli, njega, onako opoganjenog, pustili kući da se presvuče, uz obavezu da bude dostupan organima gonjenja ukoliko sakupe čvršće dokaze od umokrenog sedišta (da je izvršio veliku nuždu, to bi sasvim sigurno bio čvršći dokaz), naglasivši mu da ne sme da se udaljava iz Srbije, osim do Turske, Grčke, Španije, eventualno Engleske, ali da mobilni telefon u svakom trenutku mora da mu bude uključen i da mora, ali mora da odgovori na svaki SMS ministra policije, koji je oko njega sužavao obruč, kao Ekrem oko Vendi svojevremeno!

Luku, nažalost, nikakva istina neće vaskrsnuti neće, ali laž, ili glupost u najboljem slučaju, hoće obesmisliti stradanje sirotog deteta, od čije su smrti neki, pardon, mnogi napravili parodiju života.

Ne kažem da bi za vakta neke druge vlasti bilo šta bolje, zapravo, garantujem da ne bi, jer svi su toliko isti da ih samo po dubini stope u kaljuzi čovek može razlikovati, ali što vreme više odmiče, to je tragikomedija sve tragičnija i sve komičnija da razum ovde zaista više nema posla, ni kao sezonac.

Najgore od svega, ako dilber ikada i bude uhapšen, preti mu svega osam godina robije jer to što je učinio zakon ne tretira kao ubistvo.

Dobro, donekle i logično: u državi gde se zakoni ne štite pravo na život, zašto bi pa osuđivali smrt?!

Kakvi su, još će ubica moći da tuži državu za narušen ugled i pretrpljenu duševnu bol, jer će ga ekipa iz kraja zezati što se, siroma, upiškio a vuče imidž onolikog mangupa…

Ma, sreća da ga nisu priveli s flekom, pa da ga dr Stefanović voda i pokazuje ko cirkusku nakazu.

Ovako, da malo dane dušom od šoka i sramote, preplane ko Šarić, pa jednog dana, eventualno, ako ga i uhapse, da kao čovek odgovara za teško delo protiv bezbednosti u saobraćaju, jer nečovek nije ubica, već bahati vozač oko kog se toliko stezao obruč da mu je na kraju popustila petlja. Doslovno!

Njemu petlja, nekome pažnja, pa danas imamo odbeglog turistu, kojem su samo napomenuli da je bolje da se sakrije dok ga traže nego da ga nađu slučajno, jureći svoj rep…