мајор Горан Митровић:

Пљачка Србије, започета одмах после петооктобарског пуча, наставља се несмањеним темпом. Само у прва три месеца ове године из Србије је изнето најмање три милијарде евра

нелегално стечених пара, тако да ова година, по свему судећи, може да претекне 2004. када је из Србије изнето чак 9,776 милијарди долара отетих од грађана, Америчка владина агенција Глобал Финанциал Интегритy објавила је у децембру 2012. да је у периоду од 2000. до краја 2010. из Србије изнета 51 милијарда долара, зарађених на нелегалан, или сумњив начин.

  Посматрано по годинама, примећује се како се највише пара износило пред изборе, и после њих, тако да се намеће закључак да је то новац који је прво изношен у иностранство, а затим враћан у Србију, да би се њиме финансирала изборна кампања, а да се на крају поново враћао на стране рачуне. После је коришћен да би се куповала пропала, односно уништена, српска предузећа.

Немачка обавештајна служба БНД је, такође, пратила нелегалне токове новца из Србије. Њени стручњаци су утврдили да је у периоду од 2000. године, до почетка ове године, из Србије изнето око 84 милијарде евра.

По истраживању ове моћне обавештајне службе, у последње три године из Србије је изнето више новца, него за целу деценију раније! Процене су и других страних служби, које се баве праћењем токова новца, да је само у прва три месеца ове године још склоњено од три до четири милијарди евра стечених на нелегалан, или сумњив начин!

Сарадници магазина Таблоид нису успели да добију списак рачуна и лица која су у последње три године изнела новац из Србије. Ранији списак оних који су до 2011. године износили новац већ смо објавили. На тржишту информација недостајало нам је седам бодова, а главни уредник је покушао да се задужи ''на црту'', уз обавезу да ''дуг'' у информацијама врати најдуже за два месеца. Ипак, има наде да ће нам и ти важни подаци ускоро бити доступни.

Овај новац могао бих наредних месеци да се врати у Србију, али под плаштом страних инвестиција, и то у завршници приватизације. После ће, сасвим легално, бити враћен у иностранство, на начин као што је често и до сада рађено: помоћу фиктивних уговора о пружању услуга (консалтинг, истраживање тржишта и слично), или исто тако лажних уговора о зајму.

Влада Србије је ових дана по хитном поступку прогурала у Скупштини измењени Закон о приватизацији, рачунајући да у ово доба године јавност брину друге бриге. Исто тако, по хитном поступку, и без јавне расправе, наметнут је и Закон о раду, који заједно са Законом о приватизацији омогућује завршну пљачку Србије.

Преостало је још 584 фирме које ће бити приватизоване, од којих су неке једном већ биле неуспешно приватизоване, па је уговор раскинут, јер га купац није поштовао. Чак једна трећина свих предузећа која су била понуђена приватним власницима, враћена је у државну својину. Ради се о 683 раскинута уговора, а у случајевима 315 предузећа нађен је нови купац.

Некада су српске паре летеле на Кипар, а сада на Малту

По новом закону, буквално ће свакоме ко буде хтео да их купи по било којој цени, ова предузећа бити предата. Тако је предвиђено и да будући приватизациони купац, ако тако жели, може да купи само имовину фирме, без обавезе да преузме и њене раднике!

Предвиђена је и могућност преузимања предузећа без дугова, који би ишли на терет републичког буџета, али и јоинт вентур послови у којима би "купац" фирму добио за инвестиције које са њом заједно изврши. Све је могуће, само да се предузеће прода, а да купац не буде ни на шта обавезан.

Да би били сигурни да ће за мало пара одабрани тајкуни добити у случајевима појединих предузећа изузетно вредне некретнине, и да неће морати да се, као до сада, замарају питањем шта ће бити са гладним радницима, Вучићева камарила је променила и Закон о раду, тако да послодавац по слободном нахођењу може да отпушта раднике, без обавеза које је према њима имао по претходном закону.

Са три до четири милијарди евра, колико је само у прва три месеца ове године склоњено из Србије, може, буквално, да се купи целокупна српска привреда.

Највећа предузећа, у првој фази приватизације, домаћим и страним тајкунима су продата за 3,3 милијарди евра. Ово што је преостало за приватизацију вреди далеко мање од привредних гиганата који су продавани почетком овог века. После ће купац распродати све што је добио, и са легално стеченим капиталом напустити Србију.

Колико су заиста "озбиљни" ти нови приватизациони купци, види се из многих примера. Наводно турска компанија УА Аирболт, иначе регистрована у Литванији, обећавала је отварање погона за производњу четири милиона пари чарапа годишње у Крушевцу. Испоставило се да поменута компанија уопште не производи чарапе, већ тргује половним машинама које су на овај начин требало да буду утрапљене Србима.

У скоро свим случајевима, када се неко интересује за инвестиције у Србији, ради се о дубиозним фирмама из иностранства, иза којих се често крије капитал српског порекла.

Балкан Пропертy Инвестментс Лтд у Србији поседује, између осталог, и преко 10.000 хектара најплодније земље, махом у Војводини. О овом предузећу се веома мало зна, иако је у послу већ десетак година. Седиште му је у малом градићу Лимерику, на западној обали Ирске. Сврстано је, према ирском порталу Бусинесс барометер, у мала предузећа у својој бранши, са максималним обртом капитала од 4,4 милиона евра, а на челу су му директори Мајкл и Пол Ларкин.

Из другог извора успевамо још једино да сазнамо да се иза овог предузећа крију "инвеститори са Малте", шта год да то значи. Очигледно се ради о једном од оних предузећа преко кога безимени инвеститори перу новац, јер без обзира што је то уобичајено у свету, а посебно код инвестиционих фондова, Балкан Пропертy нема чак ни интернет презентацију.

Трочлане банде у Министарству финансија

Коначну верзију Закона о приватизацији, српска Влада је добила од странаца, од УСАИД-а, по злу познате владине фондације из Америке, која је финансирала и обуку пучиста од 5. октобра у Србији, као и јуришнике који су у Кијеву недавно преотели власт, али и сва такозвана "арапска пролећа". Џон Перкинс у својој књизи Исповест економског убице наводи како УСАИД увек ради у сарадњи са Светском банком.

Поводом недавног запошљавања Мирољуба Лабуса на месту инструктора у Министарству финансија, овај добро познати гробар српске привреде је изјавио: "Са трочланим тимом обучавам запослене у одељењу Министарства финансија за макроекономску анализу. У питању је пројекат који се завршава у новембру, а заједнички га финансирају Светска банка и УСАИД."

Одмах после тога стиже невероватна информација из Министарства финансија, како то није ништа необично, јер многе функционере, чак и поједине државне секретаре, финансира УСАИД?! Зарад хонорара који, у зависности од позиције и важности, варирају од хиљаду евра месечно, па навише, наводни државни службеници Србије раде за интересе стране државе.

Већ је познато како је првобитни Закон о приватизацији почетком века српској Влади издиктирала Светска банка, а ову нову, и још погубнију верзију је предао УСАИД, стални саучесник Светске банке.

Зато и не треба да чуди што, упркос јасним подацима које поседују обавештајне службе и истражни органи многих земаља, не постоји политичка воља да се новац изнет из Србије у њу и врати. Тим парама, склоњеним по разним фондовима, данас управљају велике светске банке. Прикупљене информације о људима и начинима изношења пара из Србије владе других држава користе да би уцењивале српске властодршце, да пристану на доношење закона који су погубни, не само за овдашњу економију, већ и за целу нацију.

Организовано пљачкање Србије почело је доласком на чело Владе др Зорана Ђинђића. Ипак, он је био неприкосновени владар, и није дозвољавао да његови министри самостално иду у пљачку. Он је увиђао да западним земљама Србија, као демократска држава, није уопште важна, већ је пожељна као банана држава, са корумпираном извршном влашћу, која је спремна да припреми државу за свеопшту пљачку, кроз форму наводне транзиције. Није ни чудо што су ситни шпекуланти, попут Божидара Ђелића, доведени на чело министарства финансија.

Након Ђинђићеве смрти, на челу Владе Србије је Војислав Коштуница, а његови коалициони партнери су Нова Србија, Г17, Српски покрет обнове, а Владу је подржавала и Социјалистичка партија Србије. За време Коштуничине владе настављена је сурова пљачка, и само те године, из Србије је изнето 9,776 милијарди долара! А, од 2004. године, Борис Тадић је председник Србије.

Његов кабинет, и његова Демократска странка, уз пуну помоћ мафије окупљене око Г 17 - Мирољуба Лабуса и Млађана Динкића, осмислили су стратегију некажњеног пљачкања.

Шеф кабинета Бориса Тадића, Миодраг Ракић, уз помоћ српске криминалистичке полиције и безбедносних служби, организовао је планско пљачкање фондова, јавних предузећа, банка, кредитних линија, рудника и тајкуна. На превременим председничким изборима одржаним 2012. године, Тадић је изгубио, а победио га је Томислав Николић. Он је и претходне изборе изгубио, али их је Николић, за велике паре, признао Бориса за победника!

Тадићева жута мафија је била беспризорна. Располагала је милијардама долара, и била је уверена да је њена власт неограничена, супротно порукама из Вашингтона и Берлина. Није увидела да Борис и његова партија хитно морају да оду с власти. Пљачкали су Нафтну индустрију Србије, стотине милиона долара је, уместо у буџет, одлазило на рачуне маркетиншких агенција Драгана Ђиласа, Срђана Шапер, Небојше Крстића...

И Телеком Србија, на чијем је челу био Бранко Радујко, опељешен је за најмање две милијарде евра. У АП Војводини Бојан Пајтић је и шаком и капом узимао новац од Металс банке, која је потом, након стечаја, преименована у Развојну банку Војводине, која је такође опељешна, као и развојне фондове, који су пуњени парама из буџета Србије...

Све што кажу, заврши у машини за рециклажу

Вашингтон је тражио одлазак Тадића због умешаности српског председника у корупцију око избора председника САД-а. Наиме, преко српске амбасаде, у штаб Барака Хусеина Обаме плаћено је 50 милиона долара, у кешу. Због тога је касније страдао гувернер државе Илиноис, Милорад-Род Благојевић, који је и именовао Обаму за сенатора, а као његов пријатељ организовао је и помоћ од пријатеља из Србије, за номинацију у Демократској странци за избор председника САД-а.

Дивљање Тадићеве жуте мафије згадило се и немачкој, а канцеларка Ангела Меркел је учинила све да он изгуби власт. Међутим, Борис Тадић и његова партија јесу изгубили изборе, али не и власт! Њих је заменила Српска напредна странка, коју је Борис створио. Томислав Николић, Александар Вучић, и камарила око њих, били су на поводцу Миодрага Ракића. До гуше увучени у криминал.

Вучић и Ракић

Након што су Тадић и његова партија изгубили изборе, Александар Вучић се у Добановцима заклињао Ракићу и Борису Тадићу да ће верно служити заједничким интересима. И би тако.

Магазин Таблоид је у јулу 2012. године најавио да ће Александар Вучић, као први потпредседник Владе Србије, и као новоустоличени ''координатор рада свих служби безбедности'', да би заварао грађане, повести политику лажних обећања, која ће свакодневно понављати сатима, да ће, уствари, искључиво водити политику заштите клике која је опљачкала Србију. Навели смо да ће његова најављена борба против корупције бити најгора превара.

И до данашњег дана нико од Тадићеве елите није изведен пред суд, није правноснажно осуђен...Три милијарде које је опљачкао Борис Тадић, 850 милиона Миодрага Ракића, милијарде Драгана Шутановца, Мирка Цветковића, Стевана Никчевића, Драгана Ђиласа, Бојана Пајтића, Александра Влаховића, Душана Петровића, Снежане Маловић, Слободна Хомена, Данка Ђунића, Божидара Ђелића, Млађана Динкића Мирољуба Лабуса, Весне Џинић...Нико не помиње.

Дуго се крило да је главни саветник првог потпредседника Владе био Синиша Мали, лопов великог формата, који је био директор за тендере у Агенцији за приватизацију, а потом саветник премијера Мирка Цветковића. Данас је он градоначелник Београда, као Вучићев кандидат. Да иронија буде већа, Вучић често хвали бившег премијера Цветковића, као човека који се противио повећању плата и пензија. Мирко, који је опљачкао пеко милијарду евра, наводно је био исправан, тврди Вучић! А Мирко се није јављао да је жив. Ћутао је и пљачкао за себе.

За живота, Ракић је навијао Александра Вучића, бришући под са њим. Све што је Ракић замислио, шизофрени Александар Вучић је спроводио у дело. На почетку своје владавине и он је пожурио да се окући. Узимао је и шаком и капом. И сакупио је преко 610 милиона евра! И српске тајкуне је Вучић тетошио. Наводно им претећи хапшењем, а уствари, дебело је стајао иза њих, уз услов да му дају, и то у кешу.

За сво време, од када влада Србијом, Вучић је, као у позоришту, главни јунак. Трагичар.

Поштујући договор са Ракићем, Александар Вучић је одавно започео разбијање Српске напредне странке. До сада је распуштено више од 100 општинских одбора. Декретом се постављају људи који су прелетачи, углавном из ДС-а и Динкићевих Уједињених региона Србије.

Користећи Јоргованку Табаковић, као гувернерку Народне банке Србије, и дипломатску службу, Вучић и његова криминална дружина је изнела десетине милијарди евра из земље! И износи.

Српске службе безбедности прате панично настојање Вучићевих мафијаша да што више новца изнесу, у кешу, и ставе у сигурне руке. Велику помоћ пружа им амбасадор Србије у Вашингтону Владимир Петровић, амбасадорка Србије у Риму Ана Хрустановић, иначе најплаћенији амбасадор у целокупној српској дипломатској служби (раније као чувар Тадићевих а сада Вучићевих пљачки), амбасадор у Братислави Шани Демарку, и још неколико дипломата. Петровићу и Хрустановићевој истекли су одавно мандати, али је Ана, са 35 година, а пет година је амбасадор, показала да уме успешно да чува и милијарде Бориса Тадића.

У великим је невољама Александар Вучић. Он се смртно уплашио, јер очекује да долази крај његовом животу и ништавилу које је око себе стварао. Са својим министрима, и сарадницима у странци, Вучић комуницира тако што их позове у кабинет, потури им под нос папир на коме и својеручно напише шта треба да раде, затим папир ставља у машину за рециклажу, а пред крај радног времена са секретарицом спаљује те на хиљаде делова исечене папириће. Та његова луда предострожност деловала је контрапродуктивно, јер се министри јавно спрдају са његовим папринатим порукама, а схватили су и да је под обзиљном потером.

Сарадници магазина Таблоид располажу са описом активности Вучићевих најближих сарадника у акцији изношења новца. И спремању стратегије бекства из земље, када загусти. Купују се куће, а Вучићу нуде да оде у Француску, чији држављанин је један од његових блиских пријатеља.

Србија се налази пред својим неизбежним крајем. Александар Вучић је све опљачкао. А његови медији пишу као да живимо у предграђу раја.

извор: ТАБЛОИД

15.08.2014. - 23:00