У мору лоших вести о јавним финансијама појавила се и једна позитивна – на крају јула у државном буџету остало је вишка 6,9 милијарди динара. Међутим, то што је на месечном нивоу каса била у плусу може да обрадује само наивце. Више је реч о инциденту, него о веснику
оздрављења јавних финансија, јер је тих 6,9 милијарди динара вишка, премало новца да испегла све наше мањкове у јавним финансијама.
„Овај податак не би требало да нас заведе”, каже Милојко Арсић, професор Економског факултета, јер је основни узрок суфицита сезонског карактера.
– То не значи да је дошло до побољшања и да немамо разлога за бригу. Ако погледате и ранијих година у овом периоду је оствариван суфицит у буџету. Реч је о сезонским осцилацијама, а делом су томе допринеле и промене пореског календара. Један од узрока суфицита може да буде и промена министра финансија. Само она плаћања из буџета која су неодложна обично се у том периоду и остваре, што значи да је вероватно дошло до застоја у неким исплатама па се тако појавио месечни вишак у каси. Трећи разлог може да буде и резултат побољшања наплате пореза – оцењује Арсић и додаје да је по висини минуса у буџету, Србија и даље неславни европски шампион и да ту „титулу” може да нам „преотме” само Украјина.
Да је и ранијих година било оваквих инцидената током летњих месеци, показује и анализа Мирослава Здравковића, уредника портала Макроекономија. У новијој историји рекордан месечни вишак био је у јулу 2008. године када је суфицит достигао 8,5 милијарди динара.
– Највећи раст уплата у буџет имали су порез на добит предузећа, затим непорески приходи и акцизе, док су са друге стране највише порасли издаци за отплату камата (16,2 милијарде динара) и субвенције (9,6 милијарди). Из ових података може се закључити да нити су примања буџета повећана у складу са „фискалном консолидацијом”, нити се њеним новим валом погађају жаришта раста издатака.
И према оцени финансијских аналитичара Рајфајзен банке месечни суфицит указује на то да Министарство финансија додатно стеже ионако ограничену потрошњу због кашњења ребаланса буџета.
То потврђује и чињеница, како кажу у Рајфајзену за Танјуг, да је највећи део буџетских расхода регистровао знатан пад.
– Иако поздрављамо такве резултате, смањење дефицита једноставно није могуће одржати на средњи рок уз помоћ једнократних мера, попут одлагања у исплати или привременог замрзавања неких ставки. Слабе јавне финансије захтевају, сматрају они, далеко систематичнији приступ, попут брзе продаје или затварања непрофитабилних јавних предузећа, што је процес који је већ на дневном реду, будући да је најављена продаја 502 јавна предузећа – кажу финансијски експерти из Рајфајзена.
Док ове две мере представљају прве конкретне кораке којима је влада потврдила своју посвећеност реформи јавног сектора, и даље су присутна различита мишљења у погледу решавања проблема вишка запослених у јавном сектору. Још нема одговора на питање – када и како решити тај проблем, примећују у истраживачком тиму ове финансијске куће.
Поред тога, у оквиру четири стуба реформске агенде коју је представио нови министар финансија, на последњем месту постављена је „оштра штедња у јавним предузећима”, која, према оценама стручњака из Рајфајзена, треба да буде на првом месту.
А. Телесковић, Политика
