Piše: Milan Butrić
Kod nas u Srbiji sve, se izokrenulo,iztumbalo,izopačilo.Kako,god da se okrenemo moj Popoviću nikako nam ne valja. Izgubili smo oslonac,odavno nismo,ono što smo bili. Ne znam da ti kažem da
li je nas, sram da budemo Srbi? Lepo si sve napisao u „ Milutinu“.Sve lepo, opisano,reko si, koje su nam boljke,od čega treba da se lečimo! Sve lepo napisano,moj Danko Popoviću!
Svaka ti reč,srbska,naša,sve da razumemo i shvatimo. Ali nije tako! Postali smo tuđi,prozlili smo se,ništa nam sveto nije. Sada je u modi da, na, sve pljunemo,da nagrdimo,da ismejemo.Cela nam istorija ne valja,stalno se pravdamo,kao da smo krivi za sve ratove. Iako smo u njima dali žrtve i izginuli. Ne znam od čega bi da krenem,šta prvo da napišem? Skoro sve je u ruševinama,od kulture,do ekonomije.Državu odavno nemamo! Žive u Srbiji,a dobro joj ne misle,nije ih stid i sram da je zovu „ Srbijica“ Raduju se što se smanjila,što je nema! Danas u miru,gubimo teritorije,deo po deo.Komad,po komad! Sve je nama normalno,niko se ne buni,niko nema plana! Drugi nam „ kroje“ sudbinu! Mi sedimo,ćutimo,gledamo i pravimo se da ne vidimo! Sve naše pokojnike,da nabrojim.Po imenu, prezimenu! Od Cvijića,Ćorovića,Pašića,Garašanina do mog Dimitrija Ljotića!
Stigao bih do nekog,gluvonemog Srbina! Niko plan,program nema! Zabranjeno nam da mislimo,da govorimo srbski! Svi smo Evropljani,rusofili,ludaci i izdajnici. Sve su nam to, na gomilu bacili!
Danko Popović
Da izaberemo,kako nam se svidi ili kako nam odgovara.A ni jedeno,od tih „odela“, nije, naše srbsko! Oprosti mi, moj Srbine,ako ti šta pogrešim! Naćiće mi i gramatičku grešku ali stid i sram neće!
Kultura nam okupatorska!
Odavno nas okupirali, živimo već dugo,pod okupacijom. Nema ausvajsa,hitler-jugenda, samo je Gebels stalno prisutan! Aon koliko, znamo.Srbin nije! Ekonomija nam liči na pokojnika koga spremamo da sahranimo.Pa, se, svi trudimo da ga lepo obučemo,da, nam na onom, svetu bude lep! Valjda će posle, za nas da organizuju saranu? Dva Srbina nema,moj Popoviću da misle Srbski!
Podeljeni smo,svako svoju stranu ima. Jedni tamo,drugi ovamo,samo nam je provalija zajednička.
Od srbske književnosti nema kamen,na kamenu.Svi danas pišu,objavljuju,gomila knjiga,samo srbskog jezika nema! Ovde je,srbski odavno zabranjen! Da pišeš,da misliš na srbskom.
Nema srbskog duha,nema romantike,nema borbe za srbstvo! Ja,sam ti moj Danko,mrtav,samo, čekam dan, kada, će, da, me, sarane! Tako ti je danas kod nas,nemam, kome, pa tebi pišem.
Srbske novine,danas , smeš da otvoriš,od srama,pakosti,bljuvotina! Silovanja su na prvoj,naslovnoj strani!
Objaviće i našu kolektivnu smrt,samo ne znam ko ,će to da pročita!
