Branko Dragaš

U tekstu DIPLOMATIJA, koji sam napisao u toku posete Putina, kritikovao sam srpski političare da su diletanti i da nas brukaju na svakom koraku u razgovorima sa stranim diplomatama.

Putina su primili onako kako ne sme da se prima predsednik Rusije. Predsednik preobražene Imperije u usponu, koji je ustao u odbranu svoje države, nacije i preostalog čovečanstva od zuluma Bele Kuće, Vol Strita i Pentagona.

Primili su ga na – jebi si mater!

Opominjao sam da u sudaru dve imperije, Imperije u rastrojstvu i Imperije u uzdizanju, ne možemo da vodimo šizofrenu politiku sedenja na dve stolice. Takva politika nije normalna. Takva politika je štetna za naše državne i nacionalne interese.

Srpski poličari, nažalost, to ne razumeju. Pošto ništa ne čitaju iz istorije, ponavljaju iste greške.

Izdajnički režim u Beogradu je doveden na vlast ne voljom izmanipilisanih i naivnih građana, nego političkom odlukom Vašingtona i Brisela. Tražila se politička opcija koja će da izvrši priznavanje Kosova.

Metiljavi i napuvani Tadić nije bio podesan za takvu operaciju. Morali su da dovedu mnogo čvršče i surovije igrače. Tako su izabrani ratni huškači i šovinisti, kojima je pretio Hag. Ucenjeni Trijumvirat besčasnika je preuzeo barjak izdaje.

Posebno je obrađen Aca Dramoser, koji je odavno bio vrbovan od strane stranih službi. Priča o pranju sudova u Londonu je pokriće za uvođenje apsolutne lične vlasti. Treneri CIA su sjajno odradili psihološko lobotomiranje i usporili su jednog nasilnika, koji je , kako to biva kod konvertita, preko noći postao EUropejac.

Mora se priznati da su stručnjaci CIA profesionalno odradili svoj posao. Uprkos izdaji Kosmeta, predaji teritorija i prodaji Srba, drastičnom padu životnog standarda, ogromnom zaduživanju i uništavanju privrede, uprkos svim lažima, ucenama i obmanama, uplašeni i siromašni građani , njih 46,7% zaslepljenih, veruju u hokus-pokus mađije Velikog Vođe.

Medijskom cenzurom gradi se kult ličnosti jednog nesposobnog čoveka, sumanutog i neiživljenog, koji je ugrozio Demokratiju i Republiku svojim bolesnom težnjom da sve kontroliše.

Na unutrašnjem planu mu je pošlo za rukom da uspostvai ličnu vlast, jer nema istinske opozicije, a taj toliko najavljivani patriotski blok je razoren sujetama pojedinaca, koji nikako ne mogu da shvate svoju istorijsku odgovornost.

Problem nastaje u spoljnoj politici. To je najslabije mesto u vladavini novog Gospodara Srbije. Problem koji ne može da reši i koji će ga dovesti do gubitka vlasti.

Suština njegovog problema da je od najamnik, koji je doveden da uradi ono što njegovi nalogodavci traže. Dakle, doveden je da sprovodi politiku Vašingtona i Brisela. I on to radi poslušno. Njegove Gazde ga hvale i priznaju da nikada nisu imali tako odanog saradnika. On radi i više nego što oni traže od njega.

Kamen spoticanja njegove spoljne politike je Rusija. Putin je državnik i veliki igrač. Direktan sukob sa Rusijom je jako opasan za Acu Dramosera. Srbi su emotivno vezani za Rusiju. Uvođenje sankcija Rusiji bi značilo njegov politički pad.

Opredelio se za lukaviju taktiku. Navodno, tako je sve nadmudrio. Oni su glupi i naš Veliki Vođa ih je brilijantno nadigrao.

Nije uveo sankcije Rusiji.Tako je pokazao svoju bratsku ljubav prema Rusiji. Ali, uveo je sankcije izvoznicima iz Srbije. Taj politički potez je više odgovaralo njegovoj totalitarnoj prirodi.

Ispunivši zahteve Vašingtona i Brisela, da povećani izvoz srpskih preduzeća ne ugrozi interese preduzeća iz EU, kakav idiotizam i licemerstvo, ostalo mu je samo da namagarči vrlo oasnog protivnika – Vadimira Putina.

Proslava oktobarskog oslobađanja Beograda od fašista bila je idealna prilika za zamazivanje očiju javnosti.

Aca Dramoser je bio ubeđen da će preveslati Putina nepodnošljivom lakoćom ulizivanja i jeftinom demagogijom o značaju izvoza FIATA u Rusiju. Neozbiljno je bilo zalagati se za FIAT, jer premijer Srbije nije PR italijanske kompanije. Bilo je mnogo važnijih kompanija i grana za koje je morao da se založi. Recimo, izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije.

Putin je tražio razgovor o ključnim strateškim pitanjima srpske politike. Na koju stranu se opredeljuje Srbija? EU ili Rusija? Kurvanje nije vođenje državne politike. Razapetih kraka se ne može država kretati u bolju budućnost.

Na sva postavljena pitanja, Putin nije dobio nikakve odgovore. Nastavio se pritisak na izvoz FIAT-a u Rusiju.

Putin vodi Imperiju u usponu. Ima imperijalnu svest. Izuzev prema Rusiji, Putin ne pokazuje ljubav prema drugim nacijama i državama. U politici uostalom i nema ljubavi. Politika je zasnovana samo na interesima.

Zašto bi Srbe Putin voleo? To je zabluda srpskih patriota. Ne treba da nas voli. Mi moramo da branimo naše državne i nacionalne interese. Srbija nije Rusija. Mi nismo njihova gubernija.

Putinu ne trebaju ni Srbi ni Srbija. Dovoljno ima problema sa drugim nacijama u Rusiji. Putinu Srbija treba zbog prestiža. Ukrajinu ne sme da prepusti krstašima. Zato je danas deli.

Srbiju neće da prepusti krstašima. Ne zbog nekih velikih interesa, nego iz inata. Odmerava snage sa krstašima. Granica sa krstašima se opasno približila u Ukrajini. Srbija je ostala opkoljena EU žicom.

Putin može da Srbe ostavi na milost i nemilost krstaša. Okupirana Srbija je idealno mesto za satiranje Srba. Ali, on hoće da nam pomogne da se oslobodimo okupacije. Srbiju želi da veže za Rusiju. Zato nam je dao privilegiju da izvozimo u Rusiju sa carinom od 1 odsto. Mi to ne znamo da iskoristimo. Sami sebi uvodimo sankcije.

Putinu Srbija treba kao kamičak u sportskoj patici EU. Kada EU sportista trči da mu kamičak smeta. Neka ga nervira. To je dovoljno. Imperije tako vode svoju politiku. Nema milosti. Nema sažaljevanja.

Srbi to moraju, napokon, da shvate. Srbima je spas da se opredele za Rusiju. Pojasnio sam više puta do sada razloge.

Međutim, izdajnički režim u Beogradu zamajava srpsku javnost. Zamazuje oči javnosti nedonošenje strateške odluke. Pokisli na kiše zbog vlastite gluposti i nesposobnosti, tražili su sažaljenje. Rekoh, pogrešan potez. Imperija ne prašta. Nema sažaljenja.

U ratu između krstaša i Rusije, moramo da se opredelimo. Na čijoj ste strani? Recite?

Odgovor je – možemo li da dobijemo veću kvotu za FIAT?

Morate da se opredelite. Na čijoj ste strani. Recite?

Odgovor – molimo Vas da dobijemo veću kvotu za FIAT?

Gospodo, mi ne razgovaramo o poslovima. To ćemo lako rešiti. Pričamo o državi i vašoj državnoj strategiji. Na čijoj ste strani? Koja je vaša strategija? Recite, da možemo mi da vam pomognemo.

Odgovor – može li FIAT?

Dobro. Hoćete tu vrstu razgovora. Kada ćete nam platiti dug za gas? Tražimo da nam 200 miliona dolara platite do marta 2015. Potpišite protokol!

Aca Dramoser je odbio da potiše. Odbio je da razgovara na tu temu. Njegove Gazde nisu dale saglasnost. Mora da ispuni njihove zadatke.

Putin se vratio razočaran. Namerno je kasnio u Milano na sastanak sa Merkalovom. Ona je poludela. Srbija je bila važnija i obeležavanje pobede nad fašizmom. Govor na paradi u Beogradu Putin je posvetio novoj borbi protiv neofašizma. Poruka je bila jasna.

Počelo je svrstavanje. Sukob civilizacija.

Srbi ne znaju šta hoće. Traže ustupke za FIAT, umesto za sebe. Ludilo izdajničkog režima.

Kazna je stigla.

Imperija u usponu ne prašta. Isporuka gasa Srbiji će biti manja 28%. To je samo opomena. Hteli ste poslovni odnos, dobili ste to što ste hteli.

Opominjao sam da srpski političari nemaju nikakvu viziju, strategiju u spoljnoj politici i da ne znaju diplomatski da se ponašaju.

Neke ljude možete da zamazujete neko vreme. Ne možete sve ljude da zamazujete sve vreme.

Kada otvorimo oči, videćemo da smo – posrani!