Пише: Славица Јовановић

Уместо увода :
Споменик погинулим припадницима Жандармерије у реону села Лучане, општина Бујановац!

Споменик је у облику православног крста, са грбом Жандармерије на врху и слоганом испод њега „С вером у Бога за Крст часни и мајку Србију“, висок је цетири метра и широк три метра, на њему се налази плоча са контурама Републике Србије и у средишту се налазе имена и презимена заједно са фотографијама 20 погинулих полицајаца. Лоциран је у реону Гропа изнад села Лучане, на месту где су '00 године киднапована три наша полицајца, затим ликвидирана. Непрекидно се чува.
Пред спомеником изгинулим полицајцима и припадницима Жандармерије , који су киднаповани, мучени и зверски убијани од стране шиптарских терориста  у рејону села Лучане, Општина Бујановац, а који је подигнут свесрдним залагањем Генерала Полиције др. Братислава Дикића , а  који је и сам 04.06.1999. године био тешко рањен на Косову ...Њихови животи су тестаменти и звоно које опомиње , да су уста душмана Србије кавези за змије , сваки пут кад проговоре , тај змијарник и гујарник што се довлачи иза Проклетијских ланаца , палаца , уједа за срце и очи, сиктајући  својим отровним језиком , остављајући своје змијске кошуљице , поред сваког србског крајпуташа и  манастира кога су спалили до темеља, гробљишта које су преорали ....Побијени полицајци и припадници Жандармерије  неће у својим домовима славити крсну славу , бдети крај славке свеће, прослављати рођендане своје деце, крштења, пунолетства, свадбе . Они никад више неће кренути свадбеном поворком, јер их је заувек шиптарска  злочиначка рука, послала мртвачким колима , поворкама којима корачају само сенке и смрт . Њихове кости од смарагда  и сафира су дубоке бразде , којима су засејали њиве опомене . Њихови скелети као минска поља , вечито су  упозорење Србима . Умирали су у најгорим мукама, вадили су им очи, одсецали им  делове лица , гулили  кожу , злотвори и звери које су многобројне Србе киднаповали а потом им вадили органе  и продавали на црном тржишту , они који су протерали Србе са вековног огњишта , куће им до темеља спалили . Бесмртни су  животи полицајаца који су између крштенице и умрлице , узлетели попут птица , саркофаг им  од облака и од камена . Пијавице , чија је жеља да створе Велику Албанију , скривајући се иза америчких пасоша , чији су диригенти тирани из Тиране, Брисела, Вашингтона , Ватикана ... Они би да заврте точак историје најбрже што могу и да Србију мртвачким колима пошаљу у заборав . У  држави у којој се не поштују ни ратни ветерани , јасно је да се мртви заборављају . Њихове су њиве непосејане, виногради необрани , мајке довека у црнини , са њима и небо залелече , дечијих пелена на сушилу нема . Убијени полицајац није се нагрлио сина , није се надивио веренице  , није се наслушао песме славуја , није дочекао нерођено чедо . Кости побијених полицајаца су и  светиња  и реликвија , које су најкрволочнији тирани оскрнавили ,  те крвопије крвожедне , чупајући им гргљан и вадећи им срце . А људски живот је као светилиште и животи ових младих људи , чија имена не смем наглас  да изговорим, јер пред истином занемим , пред истином да су се убице и терористи дрзнули да им украду право на живот , на ваздух , на свадбе , испраћаје , крштења , љубави , рођења деце , са жељом да се на Косову никад не заљуља србска колевка . То су они шиптарски творови који силују србске монахиње, пале светилишта, руше србске куће , а перје орла врани не приличи . Они не могу бити орлови,  већ само кукавице и лешинари . А сви они који сада читају овај текст дочекаће јутра , а наши побијени бранитељи огњишта  сванућа и свитања - никад .Да ли им се Србија одужила, да ли им је постхумно доделила ордење за храброст , за проливену крв, за животе које су дали на бранику отаџбине , да ли ће њиховој деци куповати уџбенике и слати их у школе да тамо уче неку нову историју , историју коју су писале убице њихових очева?!  Споменик изгинулим полицајцима и припадницима Жандармерије док је света и  века , слаће СОС сигнале , који  ће бити упозорење Србима , да терористи који живе од продаје хероина и тако наоружавају ОВК , не презају ни од чега и ни од кога и да им рука неће задрхтати ни србско новорођенче у тек зањихалој колевци да убије .  Ко прећуткује истину ? Ово је споменик вредан поштовања . Србијо застани , поклони се анђеоским сенима  наших заштитника , који су својом крвљу , уместо сејања семења живота , посејали живот рођен после смрти , живот посмрчади и вечности . Можда ће неко да каже : Зар ће човек птице певати да учи  ?  Зар ће човек сунце учити  да сија? И хоће ! Они су  сад негде на Небу , међу звезданим крајпуташима и биће реке незаборава које ће жуборети  нашим  венама . Њихова крв је тајно мастило , невидљиво  сваком , али видљиво Чуварима Православља  и Богу Премудром . Пререзали им гргљан они који не слушају Бетовена , ни Чајковског , ни мелодија љубави , којима је најдражи врисак жена и деце које  убијају у име својих господара  смрти . Јунаштво  побијених полицајаца , њихову пожртвованост неће посахрањивати , издајници овог народа . Њихова имена се изговарају са страхопоштовањем , сећања на њих обасјаваће пут  попут  небеских сазвежђа и  биће ватра која ће змије звечарке и њихове змијске свлакове  отерати са наших огњишта . И Небо све више личи на беоњачу људског ока из чије зенице Сунце просија , светлошћу обасјавајући место , где су последњи пут погледали Небо , где су мртвим  уснама , изговарали име тек рођеног сина и кћери - сирочади . Овде су главе изгубили и  нико не суди терористима- аветињама , којима ништа није свето . Овде ће се слушати молитва Православна , крстом се борити против некрста. Са овог места узлетаће србски соколи пркосећи сејачима смрти . Овде се  салутира  у  знак поштовања на прекинуте младе људске животе . Овај је споменик  и крајпуташ и светилиште и икона бранитеља српске груде , извориште  и источник који је ће надживети време и надвисити лет кондора , у свитања загрлиће га  сунце зраком и преносити поздраве неутешних, куцање жила куцавица сестара , мајки риданица  и нарикача , кћери и синова и никад довољно загрљених вереница . Њихове душе и њихови гласови одјекиваће у нама , њихове сенке отвараће  нам срца виолинским кључем љубави , оних који се нису наслушали песме птица а постали су божури ,  који се нису намиловали  вереница , оних који нису заљуљали колевку  новорођеног чеда . Једино на оваквим светим местима истина је је свима доступна да : - Човек је једина вода обојена у црвену боју љубави , љубави  према мајци Србији ! Овде су пали непобедиви и неустрашиви , ко лептири који су дотакли много цветова , наљубили се латица , а на крају тај лептир умире сам .Својим животима платили су нашу слободу . Овде су уклесана имена оних , од којих  душманима дрхте гласне жице , где од костију једног мртвог бранитеља , умире од страха и пркосног погледа стотине нељуди и антихриста . Оних чије су непогледале очи  загледане у вечност , чија су деца - посмрчад или се никад неће родити , којима су мучитељи и крвожедни пресекли пут , пререзали гркљан , издадили очи и ,  ишчупали језик .

 И ко сме да прећути да се овде заћути-  занемео и да се не  осети сливање суза и обневиди саплетен истином , да се укротитељи и  гоничи народа , злотвори и тамничари неће смирити никад , али ни Србија се како рече песма :- умирит не може . Овде одјекује куцање жила куцавица и салутирају преживели  Бранитељима  родне груде , прерано  откинутим  пупољцима попрсканих  крвљу очева наших  очева у  аманет синовима наших синова , овде вереница и удовица пева неиспевану песму а мајка нариче , а сирочад  жели макар на пунолетство да загрли  родитеља кога није  запамтило, који је мртав загрлио кућни праг вековног огњишта . Међу именима  погинулих полицајаца  припадника Жандармерије  налазе се имена и : Јанићијевић Јовице , Стругар Миленка , Младеновић  Миодрага , Јоксимовић Драгана , Цветан Јована , Ђоковић Душка , Глигорић Душка , Вељковић Љубише , Вујовић Милана и других . На споменику пише : Ови србски хероји  полицајци су у борби са албанским  терористима часно дали  своје животе за правду и бољу и безбеднију  Србију,  нек им је вечна слава , припадници  Србске Жандармерије . На споменику такође  пише :  С  Вером у Бога  за Крст Часни и Мајку Србију ! Нека им је  вечна слава ! На њихову пожртвованост , одважност  и на  јунаштво  подсећа  и  родољубива , љубавна и -духовна песма" Моја земља " и спот " Амадеус бенда" препун  емоција , адреналина , љубави , устрепталости и  симболике! У  споту се појављују припадници  Србске Жандармерије , а на крају и сам Генерал Полиције др. Братислав Дикић који салутира испред споменика изгинулим  полицајцима , а и сам  је тешко био рањен на Косову 1999. године.. И како рече Душан Нонковић песник  и уредник новина" Дијаспора ", покушавајући да одгонетне велику слушаност ове песме , а рекао је да га овај  спот подсећа на позив за служење часне и и дисциплиноване Војске ! Што је је у данашње време за похвалу , јер се омладина  диви криминалцима , нарко - дилерима , хомосексуалцима , секташима и издајницима Србије , не вреднујући праве вредности и не схватајући поруку ове песме , која промовише љубав према земљи и љубав према жени симболу рађања и оданости . Подсећања ради : - На Косову животе је изгубило на стотине полицајаца. Држава их заборавља ! Непријатељи Србије на сваком кораку подижу споменике чак и својим ратним злочинцима, кујући их у звезде , док ми и наше најбоље синове пљујемо . О чему је већ писао Арчибалд Рајс , поруком : Чујте Срби , чувајте се себе! ... Из њихових  набреклих  жила  узлећу  соколови , орлови , јастребови , кондори . Међу прерано откинутим пупољцима налази се и име недавно убијеног жандарма Стевана Синђелића , кога  је убио шиптарски  терориста "косовокрадица" односно шумокрадица са аутоматском пушком . И чудне ли и необјашњиве  симболике!!! Убијени  жандарм  Стеван Синђелић због кога је је недавно  покренута петиција да нека од улица добије његово име, мада је то  требало овом србском јунаку дати и  без петиције у споту  "Амадеус бенда "  , "Моја земља " појављује на 5:55... минути . Необјашњивом  симболиком  Стеван Синђелић се поклонио  сенима побијених  полицајаца и припадника Србске Жандармерије и не слутећи да ће раме уз раме стати уз Србске хероје и придружити се вечној стражи непобедивих и у срцима никад умрлих  Чувара Србије .

НА ОВОМ МЕСТУ  ЋЕ СЕ  УВЕК ЗАСТАТИ

( Пред спомеником изгинулим полицајцима у Прешеву,
 припадницима Жандармерије, који је подигнут залагањем
 генерала полиције др. Братислава Дикића )

На овом месту ће се увек  застати,
урлик до неба, чује се сад,
изнад ће летети, соколи, косови,
супростављајући се маглуштинама.

Овде су шиптарски терористи,
покушали да заведу терор и страх,
мучили  и зверски убили,
двадесет полицајаца.

Њихова бесмртност ће надвисити,
надолазеће векове,
а овај спомен  на непомен,
оснажиће сећање на њих сад.

Њих су мучили и зверски убили,
очи им вадили орловским канџама,
тај змијарник што се довлачи,
иза Проклетијских ланаца.

Овде не салутирају само богаљи,
док јављају се јасновиђења,
рушили су нам светилишта,
непоражена истина је остала.

Остају  овде да стражаре,
рано откинути пупољци
и мртви, бесмртни непогажени,
чувари Србије ко кондори.

Залуд се труде тамничари,
залуд носе маске, лик им се зна,
Жандармерија још је снажнија,
овде на светом месту застала,

Да се поклони сенима умрлих,
што лете небеским пространствима ,
што засијаће и биће путоказ
звездарница Православља, вековна.

 Слава им !

Из књиге " Златовез муња"  Славице Јовановић

Аутор : Славица Јовановић  новинар и књижевник