После вишедеценијских пораза Србије у ратовима од Словеније до Косова и Метохије, пораза на пољу економије (санкције, инфлација, девалвација, спорне приватизације, пљачке ….), пораза на пољу морала (корупција, малверзације, подмићивање, парада поноса ….), пораза у

спољној политици, наталитету, уз многобројне друге примере који су довели државу Србију на руб пропасти, уследила је коначно једна српска победа, победа Војислава Шешеља у Хашком трибуналу.

И уместо да се радујемо тој бриљијантној победи, коју не оспоравају ни Запад, који директно контролише рад Хашког трибунала, па чак ни сами тужиоци и портпароли Хашког трибунала, власти у Србији, помоћу својих контролисаних медија, настоје да је оспоре и заташкају, као да је се стиде и стиче се утисак само што се због ње не почну извињавати својим западним „партнерима“.

Без обзира волели ми или не Шешеља, морамо признати да је у Хашком трибуналу, задњим атомима своје снаге, паметно и поштено бранио српске интересе и на радост многих потлачених и правдољубивих народа Света, искомпромитовао Хашки трибунал до те мере, да он после његовог пуштања на привремену слободу, више никада не може бити исти.

Шешељева победа је у толико већа што се зна да ју је извојевао потпуно сам и без помоћи државе Србије, чије је интересе бранио а да она и даље није свесна, колико ће јој та победа у будућности донети користи.

По тој усамљеничкој борби са најмоћнијим судом на свету, Шешељ помало подсећа на неког незапаженог спортисту, који се далеко од очију јавности и без финансијске помоћи државе, у тишини припремао за велико спортско такмичење, на које је једва скупио средства да одпутује, а онда на њему, на изненађење свих, освојио златну медаљу. Таквог светског победника, држава Србија примети тек онда кад се на победничком трону огрне српском заставом и кад се у дворани зачује „Боже правде“, а српски медији тек тада почну да пишу о њему и да га хвале, помало се стидећи што га нису на време приметили и што му нико није помогао да дође до победе.

Таква судбина, по свему судећи, чека и хашког победника Војислава Шешеља, чију победу садашње државно руководство узалудно покушава да не примети, али без обзира на све то, српски народ ће му сигурно одати заслужено признање, јер је кроз своја уста изговорио „Западу“ оно што добар део српског народа мисли, а српска и светска историја ће тек писати о његовом подвигу.

Орховац, 29.11.2014. год.
Дејан Баљошевић