Дуци Симуновић

Владе Дивац мора да поднесе оставку јер не схвата да је спорт одавно политика!

Како би било поштено да Владе Дивац, председник Олимпијског комитета Србије,

поднесе оставку.

Не због тога што је Међународни олимпијски комитет признао Олимпијски комитет Косова, него због тога што њему није јасно да политика и спорт нису две различите ствари. Он то, играјући као врхунски кошаркаш у најбогатијој кошаркашкој лиги света, није ни морао ни могао да осети. Али, и по сопственом признању, осетио је као репрезентативац Југославије, касније и СР Југославије.

Он то чак ових дана и истиче.

Олимпијски комитет Србије се, по Дивчевим речима, борио колико је било у његовој моћи да се Олимпијски комитет Косова не призна. И он се, Дивац наиме, као председник ОКС, борио колико је могао. И рекао:“Урадили смо све што смо могли“. Нема никога ко му не верује.

Али му се не сме и не може веровати кад објашњава да политика не сме да се меша у спорт. Мада и ми знамо да то и Међународни олимпијски комитет има у својим документима, да то и све светске и све европске спортске федерације имају у својим документима. То на сва уста причају и сви њихови руководиоци.

Али на челу Олимпијског комитета Србије не може да буде човек, ма колико да је био врхунски па и најврхунскији спортиста, који не види колико се политика дубоко умрежила у све поре спорта. И није истина да функција председника олимпијског комитета било које земље није и политичка функција – она то заиста јесте. С тим да је политика причати и тврдити како није. А Србија то не схвата. Због тога и српске репрезентације и српски клубови испаштају којекакве казне које су најмање спортске: дубоко су оне политичке!

И легендарни Бора Станковић, који је 17 година био члан МОК-а, рече, поводом признавања Олимпијског комитета Косова, како је „Политика ипак победила спорт“.

А ми можемо да додамо: откад она њега побеђује! Без речи „ипак“, господине Станковићу.

На челу Олимпијског комитета Србије мора да буде човек који је морао да зна да ће МОК признати Олимпијски комитет Косова, који је морао да зна ко ће организовати ону спрдачину у Ђенови, који је морао умети да предвиди и спречи дрон, који је знати да избегне репрезентације и клубове Србије и Косова у истим кваликацијским групама, који ће знати да каже да су и националне пензије спортистима с правом примања с навршених 40 година политика, да је прослављање медаља испред Скупштине града Београда политика… И Лига шампиона је политика. И Томислав Караџић кад је на челу Фудбалског савеза Србије без ограничења, а фудбал нам пада и пропада, је политика. И казна Кошаркашком клубу Црвена звезда за убиство њеног навијача у Турској је политика… И тако даље.

Владе Дивац јесте био врхунски, најврхунскији спортиста.

Али функција председника Олимпијског комитета Србије захтева много врхунскијег политичара него спортисту. Што Дивац на своју радост а нашу жалост није.

Спорт је огрезао у политици, господине Дивац!

У нашем случају није био у питању само дрон.

У нашем случају у питању је чије ће нам се заставе вијорити у Београду, Нишу, Новом Саду… приликом квалификационих сусрета спортиста Србије и Косова!?

Интермагазин.рс