Никола Алексић,
Председник Патриотског блока,
Уз сво жаљење за изгубљеним животима француских новинара и осуде чина
одузимања туђих живота, нека питања се новинарским посленицима и јавности ипак морају поставити.
Та питања се морају поставити не ради правдања злочина, него ради разумевања основног узрока наведеног чина у циљу спречавања могућих сличних поступака, било где у свету.
Основно питање које се мора поставити јесте: да ли овај злочин представља терористички чин или најгрубљи реваншизам, односно казну за увреде верских осећања припадника трећине човечанства која се не праштају?
Чињеница да је нападнута одређена новинска редакција, да су, нажалост, убијени тражени карикатуристи уз неизбежна присутна лица која су им се нашла или могла наћи на путу извршења намере, говори да се ради о чину екстремног реваншизма или казни, а не о тероризму, посебно не о тероризму блискоисточног типа.
Који су то разлози који су били повод извршења најтеже казне над карикатуристима нападнуте новинске редакције?
Разлози су били свима познати и до данас их нико у свету није нити покушао негирати, али се потпуно свесно називају погрешним именима, као правом на слободу говора и изражавања или притисцима на штампу и слично, уз роњење лажних суза солидарности и саучешћа, а све уз захтев за (незаслужено) заштићеним положајем у друштву.
Прави разлози су, за цивилизовани свет, незамисливе увреде верских осећања једне конфесије која обухвата трећину човечанства и половину становника сопствене државе у виду простачких карикатура њиховог божанства.
Неке границе се ипак никада не прелазе!
Неизоставно се при томе поставља још једно питање: зашто је то било потребно тој редакцији и професионалним карикатуристима, да тако безумно вређају верска осећања трећине човечанства и скоро пола становника своје државе? Одговор је врло једноставан; због профита и само због профита!
Да ли је тај профит био вредан 12 живота? Наравно да није, али је одговор био више него известан и очекиван, због чега се одговорност за злочин у великом делу МОРА приписати и службама безбедности Француске због намерног подцењивања очекиваног одговора повређених.
Да ли се вређање верских осећања трећине човечанства на планети Земље може назвати неким притиском на посленике у новинарству?
Свакако да не може, неке моралне границе свуда постоје и ми сами одлучујемо да ли ћемо их и из којих разлога прећи. Нажалост, убијени карикатуристи су имали своје разлоге или боље рећи, своју цену, и границе су прекорачене.
Да ли се вређање верских осећања трећине човечанства планете Земље може назвати правом на слободу говора и изражавања?
Наравно да не може, то је последње што се може истаћи у одбрани права на вређање верских осећања било ког народа, јер се наша слобода говора и изражавања завршава на граници права других на изражавање својих верских и других осећања или мишљења.
Да ли је редакција са наведеним актерима била друштвено или законски процесуирана због вређања верских осећања половине становништва сопствене државе и трећине човечанства планете Земље због изазивања верске, расне и националне мржње и нетолеранције?
Наравно да нису. Због чега, то већ тражи мало шире објашњење о плану, не новог, него тајног светског поретка о изазивању сукоба припадника различитих верских конфесија (цивилизација), који је већ у току.
Блиски исток, Европа, Азија, Африка; исламисти, сунити, шити, копти, муслимани, будисти, хришћани, бројни народи, до крви су у међусобним сукобима. Крвави рат против православља је већ започео у Украјини на основу директиве главног идеолога тајног (не новог!) светског поретка, Збигњева Бжежинског, која гласи: „Са комунизмом смо завршили, на реду је православље.“ После православља на реду је хришћанство у целини (исламисти се сами уништавају), које се већ оспорава у САД, а Исус Христ као божанство изврће руглу.
У Енглеској се школској деци већ забрањује ношење хришћанских обележја на ланчићима око врата, и тако све до успостављања једне једине, нове, светске религије, сазнајемо, са црним папом на челу. При томе се не мисли на препланулост коже, као код председника САД, него на особу за коју се претпоставља да је само отелотворење Сатане. У САД, логистичкој бази тајног (не новог!) светског поретка, већ му се припрема дочек, подижу споменици, граде читави градови под његовим именом и њему посвећеним.
У свему томе, једна француска новинска редакција, која је својом слободном вољом, а не под притиском, прихватила наведену цену вређања верских осећања трећине човечанства и половине сопствене државе, добро је дошла у спровођењу планова тајног (не новог!) светског поретка на изазивању сукоба цивилизација у Европи, а затим и глобалног сукоба (трећег светског рата) и истребљења 6,5 милијарди људи са планете Земље. Да, тачно толико, тако пише на каменим плочама споменика у Џорџији, САД, тешким 600 тона. На том споменику је на 6 светских језика уклесано 10 циљева тајног (не новог!) светског поретка, од којих први гласи: „Одржавајте становништво планете Земље на броју од 500.000.000 (петсто милиона) у складу са природом.“
Зато се износи мишљење да је јавно одавање поште убијеним карикатуристима француског часописа, без осуде вређања верских осећања трећине човечанства, заправо изражавање сагласности са делом погубљених карикатуриста које припадници повређене вероисповести могу сматрати као саучесништво у наставку вређања њихових верских осећања.
ДА ЛИ ЈЕ СРБИЈА У ОПАСНОСТИ ЗБОГ ОПИСАНИХ ДОГАЂАЈА?
Да, Србија је у највећој опасности у својој историји до сада, јер се налази пред својим нестанком. Она је већ окупирана, на власти је издајнички режим доведен крађом и фалсификовањем избора који послушно спроводи планове тајног (не новог!) светског поретка о својој судбини. Србија је одређена за брисање са географске карте света и претварање у нуклеарну депонију Европе, а српски народ на истребљење до последњег припадника. То се већ увелико спроводи од 2000. године; створено је преко милион незапослених због уништене производње, оно што је запослено, претворено је у робље новим законом о раду. Пољопривреди се спрема завршни ударац легализацијом ГМО-а и законом о продаји пољопривредног земљишта.
Над становништвом Србије се спроводи свакодневни јавни геноцид хемијским средствима којим нас свакодневно засипају авиони по налогу НАТО-а, највеће терористичке организације на свету и војне силе тајног (не новог!) светског поретка. Затим нелегалним увозом семена и хране од генетички модификованих организама који изазивају најтеже болести и стерилност код корисника истих, хербицидима који се таложе у земљи, води и телима корисника хране прскане са њима, експериментима уживо са вакцинама које изазивају аутизам код деце и стерилност код девојчица.
Косово је отето, у Рашкој се формирају војне јединице по узору на Ханџар дивизију, а Војводина је већ продата и распарчана, само се чека долазак купца. У то се недвосмислено може свако уверити увидом у државну енциклопедију Хрватске чије су границе исцртане у оквиру ратне НДХ.
Војска Србије је разоружана, тенкови и артиљеријско оруђе је претопљено у смедеревској железари, а полицији се спрема реформа коју ће спровести оперативац НАТО-а по директиви окупатора. Српска православна црква је приведена Ватикану преко патријарха екуменисте. Култура српског народа се затире, образовање у Србији је уништено Болоњском реформом, туђе писмо се користи чак и на новчаницама Србије, болест и настраност се уздиже на пиједестал, а патриотизам за болест…
Србија умире, становништво нестаје, а режим преко узурпираних гласила износи успаванке умирућем народу, док окупатор ствара замену за компромитујуће носиоце власти у виду тзв. патриотске опозиције. Они јавно призивају превремене изборе са скоро милион покојника на бирачком списку, очекујући да ће их ментор из Брисела прогласити наследницима смењеног режима по истом рецепту као и све режиме у Србији после 5. октобра 2000. године.
Зато, ако из трагедије француских карикатуриста неко може извући поуку, мишљења смо да је то на првом месту издајнички режим и поданички медијски сервис у Србији. Како увреде верских осећања трећине човечанства имају своје границе, што је трагедија у Паризу показала на најсуровији начин, наведене структуре у Србији би морале схватити и да издаја свога народа, земље и предака, такође има своје границе.
У памет се доведите издајници Србије и слугерање окупатора!
Издаја се на овим просторима никад није праштала!
Како радили, тако нам Бог помогао!
Председник
Никола Алексић, с.р.
