Пише: Радован Б. Милић
Трагом вести да су Срби у Словенији окупљени око екуменистичке идеје организовали прославу и обележавања Светог Саве и самим тим ударили на светињу и Светитеља
који је успоставио темељ нашег школства и државности, по ко зна који пут је узбуркало
духове и поделило и онако већ подељне вернике.
Мурска Собота, градић смештен у североисточном делу Словеније, 25 - ог јануара, не 27-ог, био је стециште удружених атеиста, комуниста, екумениста и паписта у разним црквеним одорама. Посебну ноту и значај богохулној организацији, на „интересантан начин“, својим присуством, дала је и први саветник у Амбасади Републике Србије у Словенији и на тај начин допринела преваспитавању „заосталих“ Срба, који упркос огромним притисцима одолевају глобалистичком утицају насилне промене свести.
Представници православне, католичкеи евангелистичке цркве
(Фото: Раде Бакрачевић)
Вернике и остале поздравила је Стана Кончаревић конзулка српске амбасаде из Љубљане (Фото: Раде Бакрачевић)
Овакву прославу Савиндана својим доласком су обележили: Архимандрит Данило Љуботина из Загреба, бискуп др. Петер Штумф, Евангелистички пастор Леон Новак из Мурске Соботе, на далеко чувени протојереј Перан Бошковић из Љубљане, мариборски парох Саво Косојевић, ђакон Угљеша Пилингер из Вараждина, али и незаобилазни Никола Тодоровић, актуелни председник Савеза српских друштава Словеније, а притом и самозвани делегат у Скупштини дијаспоре и Срба региона која не постоји. Ипак, овом човеку то не представља сметњу да се и даље легитимише као представник свих „словеначки“ Срба. http://www.stajerska.eu/proslavljen-savindan-u-murskoj-soboti/
„Величанствени“ скуп својим присуством су "украсили" и представници СКД. Јован Јовановић – Змај из Лендаве и Српског културног друштва Штајерска заједница са неизбежним Радетом Бакрачевићем.
Обележавање Савиндана, само по себи не би било ништа чудно ни посебно, већ уобичајено и нормално, да представници Српске Православне Цркве, потпомогнути атеистима, комунистима и саморекламерима, не би заједно славили са онима, који вековима покушавају Србима отети и првог српског Архиепископа, и цркву и државу, и језик и писмо, намерно заборављајући да је управо Свети Сава подарио аутокефалност Српској Православној Цркви, која полако, али сигурно срља у Папин загрљај. Сигурни, да синод Српске Православне Цркве сходно свом нововерском устројењу неће реаговати, и да ће прећутати овај напад организован у Словенији, групица словеначких Срба је крајње непоштеним намерама, мучки ударила на част и образ својих честитих суграђана и православаца, сврставајући се по ко зна који пут на страну јереси и јеретика. Потпомогнути младом Србадијом, којој се ни не сања о намерама богохулне господе, да их желе прелисичити и отргнути из наручја прадедовске, и насадити у туђу веру, оставивши их без корена, како би богохулници за мале привилегије олакшали „римокатоличким пријатељима“ да младе српске нараштаје обликују по папиној мантри, а супротној од српских интереса.
Издаја вере од стране доказаних новотараца и екумениста српске крви и језика из Словеније има за циљ супротан интересу генерација деце која су одрастала певајући химну Светом Сави. https://www.youtube.com/watch?v=GhZzvNjtkug&feature=youtu.be а који се упркос огромним напорима проданих душа, никада нису и неће одрећи вере светосавске, светолазаревске, светојустиновске и светониколајевске, о чему најбоље сведочи митрополит Пирејски оптужујући патријарха Вартоломеја да проповеда ново
учење страно Предањском, Православном учењу.
Обележавање Савиндана, заједно са са онима који не поштују остављене нам тековине Светог Саве, а притом мртводушнички проповедају, противно учењу Православне Цркве, да је душа смртна, изазвало је бурна реаговања и коментаре у Словенији, надајући се, да ће их некада неко запитати; А зашто сте читали молитве са онима чији је шеф Папа благосиљао покољ Срба у Другом светском рату? Не заборавља се ни порука групи организатора, да њихов плански безобразлук никада неће уродити плодом и да „код нас нити Патријарси нити Сабори нису могли никада увести новине, јер чувар вере је само тело Цркве, тј. сам народ, који хоће своју веру вечно непроменљиву и истоветну вери Отаца својих“.
Овим чланком није планирано да се било коме нанесу увреде, већ једино да се разбије илузија о доброчинитељству организатора обележавања Савиндана у Мурској Соботи. Ако данас не рагујемо на појаву накарадног обележавања и злоупотребу имена првог српског Архиепископа, следеће године можемо очекивати у Словенији исто оно што група педера, лезбијки и атеиста планира организовати 7. Фебруара у Београду, и који су Светог Саву осликали на педерској застави што је увредљиво за све Предањске Православне вернике, због чега оштро дижу свој глас.
Незадовољство због одржавања трибине заказане за 7. фебруар у Дому омладине, можда, најбоље илуструју сами коментари:
КРАТКО О СВЕТОМ САВИ
Без њега Србија не би била иста
Свети Сава (Растко Немањић) рођен је око 1174. у дежевачком крају код планине Голије, а преминуо је при повратку с ходочашћа у Јерусалиму 1236. године у Трнову у Бугарској. Био је најмлађи син жупана Стефана Немање и први српски архиепископ. Свети Сава се изборио за самосталност Рашке архиепископије од Византије 1219. године и поставио темеље данашње Српске православне цркве. Растко је као младић побегао на Свету гору и замонашио се. Касније је с оцем подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори.
