'Господе...ево дрски јеретици, вековни одступници од истине Твоје, подмукло саставише план и грозно ударише на народ Твој и на светињу Православну. Још једном пролише крв деце Твоје; још једном отворише потоке суза верних Твојих; још једном

обукоше Цркву Твоју у црнину туге и жалости и исплетоше јој трнов венац од лажи и насиља и неправди својих...''
Св.Николај Србски         
                      
Пре него што ће 1914.г. напасти малу и поносну Православну земљу Србију, моћна Аустроугарска царевина добила  је за то благослов од папе, у којем се између осталог каже да због опстанка њеног и њене династије уклони Србију из свог суседства, “ако треба и силом… исто тако је потребно за римокатоличку цркву да (у борби против православља) одобри све што се може учинити да послужи своме циљу”. Римокатоличка црква и разне клерикалне странке у Хрватској, Босни и Херцеговини као и у осталим деловима земље под аустроугарском окупацијом, као уосталом и у целој римокатоличкој Аустроугарској царевини подстицали су или пак иницирали политику која је водила истребљењу православних Срба. Римокатолички бискупи и свештеници у Хрватској, Босни, Херцеговини и у целој Аустроугарској позивали су народ да устане против Срба, да их пљачкају и убијају и да их све униште не штедећи ни децу, жене и старце. Тако је започет геноцид по благослову папе, а који су извршили аустроугарски војници пре свега Хрвати, Немци и Аустријанци. Злочини редовне аустроугарске војске у Мачви, и уопште у Србији, вршени су по посебном упутству Врховне команде у Бечу – да се према становништву у Србији не сме имати никакве милости. То упутство носи потпис генерала Хорштајна и оно је издато непосредно пред напад аустро-угарских трупа на Србију. Као последица папиног благослова почињени су невиђени злочини, посебно је страдала Мачва у којој је свака породица изгубила мајку, оца, децу, рођаке, односно није било куће без црног барјака. То време најбоље одсликавају речи из Псалтира: ''А убију нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.''(пс.43-22). Поменућемо само део тих ужасних зверских и до тада невиђених злочина: У кући Милутиновића у Прњавору, спаљено је 4.(16) августа 1914. године 96 живих људи, жена и деце

У Шапцу је ватром из топова срушена и црква пуна народа, тако да од верника нико жив није остао.

 Аустроугарски злочини у Мачви, 1914. године:

Наредба је гласила - уништи све што је србско, убиј све што србски говори!

       Убијено је на хиљаде становника Мачве, при чему су многи од њих били живи на комаде исечени. У једној кући пронађено је 15 жена са ситном децом – сви исечени на комаде, а у другој – седам укућана грозно искасапљених заједно са псом. А један србски војник је забележио:"У селу Дубље код Шапца, у једној кући наишли смо на шесторо заклане деце. Под снажним утицајем тог грозног злочина неколико дана нисам могао ништа да једем... У другој кући није било никога. У трећој смо наишли на човека од око педесет година старости и питамо га какви су то људи били овде што су направили ове страшне злочине. 'Не знам ко су, али говоре српски'(Хрвати) - одговори он. У следећој кући наишли смо на четворо деце са одсеченим главама стављеним поред њих, а на петом остала глава да виси... Деца су била поређана на столовима. У селима смо наилазили на људе обешене изнад кућног прага, или повешане о стабла воћака, и то старци, жене и деца, или су пак поклани у кућама и двориштима..."  
      Тако је било пре скоро сто година, када су по благослову папе убијали наш народ Србски, убијали су тела, а душе су пунилe Небеску Србију. Али данас се чине још већи злочини по благослову папе, а као непосредни извршиоци су свештеници СПЦ, који овог пута не убијају тело, него душу и тако пуне пакао. Ти свештеници убијају душе народу Србском са свејереси званом екуменизам. И гле лицемерства невиђеног, званичници СПЦ кажу цела ова година је посвећена прослави Миланског едикта када је Свети Цар Конастантин дао слободу хришћанима, односно слободу да се ИСТИНА може чути, а данас они забрањују ИСТИНУ и прогоне верно Христово стадо.
Међу првима у СПЦ који је на својој епархији забранио да се чује ИСТИНА, био је папино омиљено чедо у СПЦ владика Шабачки Лаврентије.

Он је не губећи време, још у новембру 2010.године донео акт, а који се односи на строго санкционисање(анатема), свештенства, монаштва и мирјана који буду имали било какав контакт са прогнаником због ИСТИНЕ владиком Артемијом и његовим монаштвом. У складу са тим, свештеници који не служе Богу и народу већ служе владики екуменисти, кренуше по својим парохијама да екуменистичке лажи шире и да прете, ко не поступи како владика заповеда. Те свештенике, слепе послушнике владике у његовом безакоњу, народ је назвао правим именом ''паписти'', јер да би задовољи своју похлепу за проклетим задовољствима земаљског живота (у се, на се и пода се) они су спремни на највеће злочине и издаје, па тако прихватише и римског крволика папу као ''светог оца''. Тако су свештеници  Миладин Богдановић (старешина), Мирослав Јаковљевић и Владимир Јаковљевић у селу Прњавор, које је познато целом свету због свога страшног страдања у Првом светском рату по благослову римског крвника папе, отворено стали на страну тог крвника. Крајем децембра у нашој организацији је одржана трибина под насловом ''ПАПА У СРБИЈИ ЗА И ПРОТИВ'', чији је једини циљ да подсети заборавни Србски народ ко је онај кога тако жељно призивају екуменисти у СПЦ. Да подсети на злочине папе које је починио према Србском народу у последњих осам векова, да подсети на инквизицију коју спроводи папа над Србима од момента када је Свети Сава рекао да смо ми Срби Христови, а не папини, да подсети на три геноцида над Србима само у прошлом веку које су извршени у име папине екуменске љубави. Поменути свештеници су забранили једном човеку да се причести на Божић, јер је био на нашој трибини, а другог човека су посебно исповедали, да буду сигурни да се одриче ИСТИНЕ и прихвата њихове екуменске лажи.

Они су на улазна врата храма у Прњавору ставили наведени акт владике Лаврентија, да би ваљда људи улазили у цркву не са страхом Божијим, него са страхом према владики екуменисти. У свом екуменском лудилу заборавили су на речи из Светог Писма: ''... Тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака светлост, а од светлости мрак'' (Иса. 5,20).  Ти свештеници ''паписти'', који продадоше своје душе за проклете јудине сребрењаке, нити се Бога боје, нити се људи стиде, већ се поносе својим екуменским злочинима, односно што верно служе папи преко владике Лаврентија.
 

Свештеник Мирослав Јаковљевић на поколоњењу код свога газде папе.

Знају ти свештеници да је чувар Православне вере народ, од кога су се они својом похлепом за материјалним богатством и гордошћу одвојили. Знају они да су у историји наше Свете Цркве, и епископи и патријарси у јерес падали, а да је народ чувао веру Истиниту или како каже у једном делу Окружне Посланице Источних Патријарха 1848.године: ''Код нас ни патријарси ни сабори никада нису могли да уведу нешто ново, јер је чувар благочешћа код нас увек било само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да своју веру сачува непромењену и сагласну Светих Отаца''.  Због тога покушавају да смућени и уплашени народ Мачве (Србије) заплаше да се не буни против њиховог безакоња и да они у миру заврше папин благослов, да Србски народ под његову крваву шапу ставе.
     О народ мученичке и славне Мачве (Србије), зар ћеш дозволити да те паписти у мантијама обмањују екуменистичким лажима и уместо што се плашиш претњи оних који не служе Богу већ папи, држи се речи из Псалтира и не бој се:''Господ је са мном, не бојим се: шта ће ми учинити човјек? Господ ми је помоћник: слободно ћу гледати у непријатеље своје''(Пс.118-6,7).
     О народе мученичке и славне Мачве (Србије), зар ћеш дозволити да ти памет соли онај који је примио крст и прстен од папе, онај ко уместо да буде слуга Христов, понаша се у Цркви као некакав господар или ћеш послушати Светог цара Соломона: ‘'Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај''.  
    О народе мученичке и славне Мачве (Србије), зар ћеш бити послушан онима који су непослушни  Богу и Цркви, онима који римског зликовца називају ''светим оцем'' и који су послушни том истом зликовцу или ћеш се држати аманета који ти је оставио Свети Николај: ''Народ не треба да следује својим слепим вођама кад га ови воде путевима лажним и удаљују од Бога и Божјег Закона''.
    О народе мученичке и славне Мачве (Србије), зар си заборавио да си потомак оних које су зверски убијали јер су остали послушни Богу и нису хтели да прихвате папине лажи, држећи се одлучно речи из Светог писма:''Већма се треба Богу покоравати него ли људима'' (Дел.ап.5,29).
    О народе мученичке и славне Мачве (Србије), уместо што очајаваш, што слушаш отпаднике од Бога и рода завапи Господу као што је то учинио Свети цар Давид:''Избави ме од непријатеља мојих, Боже мој; и од онијех, што устају на ме, заклони ме. Избави ме од онијех који чине безакоње, и од крвопија сачувај ме. Ево зло намишљају души мојој, скупљају се на ме силни, без кривице моје и без гријеха мојега, Господе''(Пс.58.1-3).  

      О народе мученичке и славне Мачве (Србије),  устани и бори се за душу своју, за веру своју као што су чинили и твоји свети претци, као што каже  Свети Јован Златоусти: "Ви учините што до вас стоји, а остало даће Бог. До смрти се бори за истину и Господ ће побеђивати за тебе'' .

Као закључак навешћемо речи о. Серафима Роуз.: ''Нека се сви Православни хришћани припреме за борбу и никад не забораве да је победа њихова заједно са Христом. Он је обећао да врата паклена неће надвладати Његову Цркву (Мк. 16, 18) и да ће ради изабраних скратити дане великих невоља (Мт. 24, 22). И заиста, ''Ако је Бог с нама, ко ће против нас?''(Римљ. 8, 31). Чак усред најжешћих искушења заповеђено нам је: ''не бојте се,  јер Ја надвладах свијет'' (Јн. 16,33). Живећемо како су живели хришћани свих времена у очекивању краја свега и доласка нашег Спаситеља, јер ''Говори онај који свједочи ово: да, доћи ћу скоро! Амин.'' Да, дођи Господе Исусе (Откр. 22, 20)''.

Дана 12/25.01.2013. лета Господњег
С љубаљу у Господа, верна браћа и сестре у Христу,
Братство Светог краља Милутина- Шабац
при катакомбној цркви у Бадовинцима

Преузела уз сагласност аутора Славица Јовановић