Пише: Вејн Мадсен (Wayne Madsen)
Фонд стратешке културе, 15. фебруар 2015.
Ако буде по жељама Европске уније и НАТО, обоје са седиштем у Бриселу, српска
покрајина Војводина постаће следећа инстант-држава на Балкану. Тиме би се придружила Косову, које су ЕУ и НАТО претходно отели од Србије и претворили у етничку албанску државу под управом терористичке ОВК.
Након што је Косово отето трупама НАТО и махинацијама ЕУ, Србија се сада суочава са могућим губитком плодне подунавске покрајине Војводине, ако Брисел опет крене да мења границе. Ако је судити по недавним коментарима бившег помоћника генсека НАТО “за јавну дипломатију” и новоизабраног председника Хрватске, Колинде Грабар-Китаровић, Хрватска ће ускоро да послужи као одскочна даска за планове НАТО да Војводину отме од Србије и прогласи мултиетничком и мултијезичком независном “домовином” Мађара, Рома, Словака, Хрвата, Румуна - и новопридошлих албанских избеглица које ЕУ довози аутобусима из јужних делова некадашње Југославије.
Војводину медији и невладине организације које финансира Сорош већ називају “Мађарско Косово”, иако Срби чине 66 одсто становништва покрајине. Са 25 етничких група, Војводина је једна од најхетерогенијих регија у Европи. За ратне планере НАТО и Сорошеве демографске инжињере, то представља плодно тло за етничке сукобе и даљу “балканизацију” Балкана.
Мађари чине само 13 одсто становништва, Хрвати 2,7 одсто, а Словаци 2,6 одсто. Сорош и неоконзервативни медијски манипулатори такође спомињу Војводину као домовину Рома (“Цигана”), којих је само 2,1 одсто. Аспирације румунских иредентиста према Војводини су смешне када се узме у обзир да Румуни чине само 1,3 одсто становништва, док је Русина и Буњеваца (које својатају Хрвати) још мање.
После тријумфа над тренутним председником Јосиповићем, сумњивом – рекло би се чак и сорошевском – маргином од један одсто, Грабар-Китаровић није губила време, већ је Србији бацила рукавицу већ у победничком говору. Изјавила је да ће се борити за аутономију Хрвата у Војводини, што у преводу значи подршку сепаратизму покрајине од Србије. Грабар-Китаровић такође је најавила обнову присних односа Хрватске са Немачком, што никога није изненадило с обзиром на историјске везе њене странке, Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) са усташама – хрватским нацистима који су за време Трећег Рајха владали сателитском хрватском државом. Иредентизам Грабар-Китаровићеве према Хрватима у Војводини, посебно у Срему где су већина (sic), и Херцеговини у данашњој БиХ, одраз је “нео-усташтва” у данашњој Хрватској.
Грабар-Китаровић је негативно реаговала на недавну пресуду Међународног суда правде у Хагу, који је одбацио хрватску тужбу против Србије за геноцид у рату 1991-95, између Хрватске и остатка Југославије под српском доминацијом. МСП је такође одбацио српску противтужбу, произашлу из злочина хрватске војске и америчких плаћеника у операцији “Олуја”. Блицкриг хрватских снага и њихових америчких саветника против Републике Српске Крајине имао је за циљ етничко чишћење Срба из источних делова Хрватске.
Саветник Грабар-Китаровић и шеф прелазног председничког кабинета је документариста Јадранка Јурешко-Керо [1], иначе још један амерички трансплантат. Њена подршка Израелу и ционистичким циљевима иде у прилог теорији о блиским везама неонациста и циониста. Ако ХДЗ победи на следећим парламентарним изборима, Грабар-Китаровић је наговестила да ће Јурешко-Керо именовати за премијера, чиме би Хрватска добила женски двојац на власти. Док је била амбасадор у САД, Грабар-Китаровић је помогла да се склопе уносни трговачки споразуми између САД и великог прехрамбеног комбината Подравка о увозу говеђег гулаша и пилећих паштета. Подравкино представништво у САД, као случајно, води Домагој Керо, бивши генерални конзул Хрватске у Њујорку и муж Јадранке Јурешко. Јадранка и Домагој од 1999. живе на имућној Источној Страни града Њујорка.
Грабар-Китаровић и њени неоконзервативни савезници сада форсирају причу која се ових дана чује по Војводини, да то није историјски српска земља него део Аустро-Угарске империје до краја 1. светског рата. У имитацији догађаја у Украјини после неонацистичко-ционистичког пуча против демократски изабране власти председника Јануковича, српски језик и ћирилично писмо у Војводини потискују не-Срби, који би да Војводину представе као мађарско-немачку земљу где се користи само латиница. Војвођански сепаратисти у томе имају подршку мађарског премијера, националисте Виктора Орбана, као и новоизабраног председника Румуније, етничког Немца Клауса Јоханиса.
Показатељи да је Војводина следећа мета савеза неоконзервативаца и Сороша су јасни. Европска унија Албанце са Косова, Македоније и Црне Горе превози у Војводину. По доласку у Нови Сад, највећи град у покрајини, агенти ЕУ дају Албанцима 35 евра за такси и инструкције да се разиђу по покрајини и пријаве стално боравиште. На последњем попису становништва, у Војводини је било 3.360 муслимана. Масовни прилив муслиманских Албанаца из других делова бивше Југославије јасан је сигнал да ЕУ скупља пруће за потпалу пожара побуне, као на Косову.
Све сорошевске и неоконзервативне квази-конструкције пуном паром раде у Војводини, од Фонда отворено друштво до Националне задужбине за демократију (НЕД). Председавајући покрајинске владе, Бојан Пајтић, течно говори енглески и мађарски и присан је са невладничким оперативцима у покрајини, које финансира што Сорош што ЦИА. Они, пак, блиско сарађују са шефицом америчке дипломатије за Европу, Викторијом Нуланд – која је у Хрватској помогла победу Грабар-Китаровић, а у Војводини помаже организацију сепаратиста уз помоћ новопристиглих професионалних провокатора из Румуније, Мађарске, Албаније и ромске популације.
