Kupovna moć građana strmoglavo pada, iz meseca u mesec smanjuju se količine kupljene robe, sve ređe se ide u nabavku, pa se najava predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da su moguća povećanja plata i penzija do kraja godine osluškuju kao spas s neba.
Ali, jedno su politička obećanja, a nešto sasvim drugo surova realnost koja ukazuje na to da će teško doći do poboljšanja standarda građana u ovoj godini. Naprotiv, građanima nije potrebna statistika da ih uveri da dobro ili loše žive - oni to najbolje osećaju preko svog tanjira.
Hamović: Život na kredit
Ekonomista Vladana Hamović kaže da veliki broj građana Srbije živi od pozajmica.
- Ljudi koriste ček na poček, zadužuju se i kod banaka, iako znaju da su krediti vrlo skupi. Nažalost, to je jedini način da se nekako preživi. Dovijanje da se sastavi kraj sa krajem je način života na koji su građani navikli u poslednjih 15 godina - kaže Hamović.
Zato je preživeti od prvog do prvog sa prosečnim primanjima ili penzijom prava veština.
Inače, na granici siromaštva u 2014. godini u Srbiji je bilo 25,6 odsto građana, odnosno svaki četvrti, dok je stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti iznosila čak 43,2 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Skup i kupus
Neslavno zvuči podatak da u toku godine stanovnik Srbije pojede u proseku tek 35 kilograma čistog mesa bez prerađevina, dok je prosečna potrošnja mesa u Nemačkoj 90, Grčkoj 83, Italiji 91, a u Francuskoj čak 102 kilograma. Ono u čemu prednjačimo jeste potrošnja hleba kojeg godišnje pojedemo 89 kilograma, tri puta više nego u zemljama EU, ali i 20 kilograma manje nego pre pet godina.
U doba krize, biološki vredna hrana zamenjuje se manje vrednom, ali jeftinijom, pa kod siromašnih slojeva stanovništva drastično opada potrošnja mesa, mleka, voća i povrća. Koliko je teško ljudima u Srbiji govori i to da sad i potrošnja hleba i krompira, osnovne hrane najsiromašnijih slojeva, takođe opada, iako smo i dalje rekorderi u potrošnji najjeftinijih namirnica. Sada je došlo do toga da je teško govoriti i da u proseku jedemo sarmu jer je i cena kupusa dosegla skoro evro po kilogramu.
U stvarnosti se, dakle, dešava drastičan pad životnog standarda i opšte osiromašenje građana. Toga je svesna i Vlada Srbije, pa otud obećanja o povećanju penzija i plata u javnom sektoru do kraja godine. Ali, stručnjaci upozoravaju da je takav optimističan scenario neizvodljiv.
U korpi dve i po plate
- Povećanje plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija neće biti moguće pre isteka aranžmana sa MMF 2017. godine - smatra Stojan Stamenković, koordinator istraživačkog projekta časopisa "Makroekonomske analize i trendovi".
Stamenković je potvrdio da će država na kraju prva tri meseca tekuće godine zabeležiti ukupan deficit od oko 25 milijardi dinara, što je upola manje od planiranih 56 milijardi. Ova pozitivna kretanja ohrabrila su premijera da izjavi kako će sa MMF-om pregovarati o povećanju plata i penzija, procenjuje ovaj ekonomista, ali i upozorava da samo izuzetno optimističke i nerealne pretpostavke o rastu bruto domaćeg proizvoda dovode do takvih očekivanja.
Tako će i dalje glavna briga, na primer za Nišlije, biti kako preživeti sa 20.000 dinara (166 evra), koliko iznosi prosečna plata stanovnika grada na Nišavi, budući da mu za potrošačku korpu treba više od dve i po zarade. Koliko su ispražnjeni novčanici prvi osete trgovci. Samo u poslednjih godinu dana, promet u velikim trgovinama opao je za 15 odsto. U manjim, ruralnim mestima pad prometa je još drastičniji i iznosi i više od 30 odsto. Glavni uzrok je sve slabija kupovna moć građana, što automatski dovodi i do pada tražnje. Krug deluje začarano, pa se čini da samo čarobni štapić može da ga razbije.
Odlučuje MMF
Aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) stoji kao realna prepreka srpskim snoviđenjima o povećanju penzija i plata u javnom sektoru. Prema rečima Stojana Stamenkovića, Srbija se sporazumom sa MMF-om obavezala da će bolji budžetski rezultat iskoristiti za vraćanje dugova i povećanje javnih investicija, a ne za povećanje plata i penzija.
Teško i u komšiliku
Prema podacima sindikata, potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu u Republici Srpskoj koštala je 1.800 konvertibilnih maraka. Najviše se potroši za hranu (687 KM), najmanje za higijenu (78) KM. Prosečna zarada bila je 837 KM. U Crnoj Gori je prosečna zarada 476 evra i nije mogla da podmiri minimalne životne troškove četvoročlane porodice koji su u istom mesecu iznosili oko 800 evra.
