Светлана Васовић Мекина

   Званична Љубљана без зазора сада тражи да за њен рачун (и на сопствену штету) Србија „национализује“ неке од предмета који припадају појединим институцијама у

Београду, све како би их потом – предала Словенији

Словенија захтева да јој Србија „врати културну баштину“, позивајући се на Споразум о сукцесији (по распаду СФРЈ). Љубљанска штампа и хрватска новинска агенција „Хина“ пренеле су да је висока представница за питања сукцесије Ана Полак Петрич у име службене Љубљане прошлог петка амбасадору Србије у Љубљани уручила попис на којем је 313 уметничких предмета и докумената „који се налазе на територији Србије“, а које Словенија сад потражује. Иако Словенија тврди да су поменути предмети део њене културне и дипломатске својине која се „налази у бившим савезним установама“ некадашње СФРЈ, музејима у Београду и по српским архивима, детаљи споменутог списка откривају да то баш и нема везе с истином. Ђаво је, као и увек, у детаљима, а они указују да овај несвакидашњи словеначки захтев нема упориште у Споразуму о сукцесији који су потписале све наследнице СФРЈ, а на који се Љубљана сад вешто позива.

КОЧИЈА, АВИОНИ И СЛИКЕ Словеначки медији известили су домаћу јавност да враћање заједничке културне и дипломатске баштине до сада није било у жижи сукцесијских преговора, концентрисаних на материјалну имовину, некретнине и финансијска средства, те да се стога очекује да ће повратак „културног блага“ заосталог на српском тлу – можда потрајати. Словеначка представница за питања сукцесије Полак Петрич је ипак пуна оптимизма, јер је успешно већ подељен највећи део уметничких слика и скулптура које су се налазиле у дипломатско-конзуларним представништвима некадашње Југославије по свету, те је у духу тог успеха већ најавила да ће експерти из Љубљане ускоро посетити Београд у циљу верификације „пописа 313“.

А шта је на „попису 313“? Словенија, између осталог, од Србије тражи да врати „последњу поштанску кочију која је возила пошту у Истри и Словеначком приморју“, а сада је изложена као експонат у Музеју ПТТ Србије; уз то захтева да јој се „врате“ слике Грохара, Јакопича, Јаме и Кобилице, оригинал филма „Кекец“ и првог словеначког дугометражног филма „На својој земљи“, као и 12 других филмова, остаци авиона у којем је пилот Едвард Русјан 1911. године страдао код Калемегдана, као и неговска кацига из четвртог века пре наше ере. Љубљана тражи и авион БК-11 који је израдила „прва словеначка фабрика авиона“ основана 1946. године, а приде и око стотину оригинала разних међународних уговора. Словенија не крије да је прва држава међу наследницама СФРЈ која је сачинила такав списак (на којем је радила посебна радна група уз помоћ стручњака из Народног музеја у Љубљани) а Србија се прва нашла на мети њених захтева, уз образложење да је то наводно зато што је у Београду било највише савезних институција у Југославији. Словеначки експерти рачунају да ће се о наведеним експонатима лако договорити са Србијом јер се захтеви Љубљане „непосредно не тичу других наследница СФРЈ“.
Светлана Васовић Мекина /Печат