Мијат Загорац
Прво што свакоме прође кроз главу при помену Швајцарске јесте изобиље и богатство. Међутим, мало њих зна позадину тог богатства и како су дошли до њега. Швајцарска је била највернији савезник Хитлера по испорукама наоружања за његов Трећи Рајх.
Вешто су избегли да о томе шира светска јавност нешто сазна. Све Јевреје који би побегли пред помахниталим Хитлеровим хордама у Швајцарску, ако нису имали да плате, вратили би у сигурну смрт назад.
Држава која нема милости ни према својим суграђанима треће класе. Све Цигане и оне који нису имали егзистенцију, кастрирали су присилно до 1970 године, да се не размножавају. И то је само је врх леденог брега …
Одузимање деце је била свакодневница. Деца су уступана богатијим породицама који су се над њима иживљавали. И данас има живих сведока који се сећају тог ужаса, силовања, малтретирања и живљења у нељудским условима.
Швајцарска је једина држава на свету која има загарантовану тајност банкарских рачуна, која датира уназад 100 година. Швајцарска на тај начин долазила до огромних новчаних средстава која никада није враћала новац тим народима, тј. тим државама из којих је дотични диктатор држао новац на тајном рачуну.
То је крвави новац опљачкан од народа из целог света који остаје овој држави. Швајцарска се увек поноси како су они марљиви и како су своје богатство стекли на сиру и чоколади а заправо је држава која се обогатила на беди и опљачканом крвавом новцу од готово целог света.
Швајцарска је данас типичан пример „полицијске државе“. Хвале се се са својим бројним референдумима, а уствари увек буде како елита одлучи и то је само привидна демократија. Полиција је та која све контролише, у стању су да запуцају на сваког ко им се учини сумњив из ма ког разлога и они представљају највиши облик закона.
Све држе под контролом и све прислушкују. Ударна песница режима и веома је добро опремљена за разбијање ма ког облика незадовољства. Овде нема демонстрација и незадовољних радника, нема ни јаког синдиката, ради се од јутра до сутра.
Радно време је од седам ујутро па до пет, шест или седам поподне. Пауза за ручак је један сат, тако да си заокупљен цели дан и немаш времена да размишљаш о ситуацији у којој се налазиш.
Послодавци су равни боговима и њима се не супроставља ни мислима, фирма је светиња и увек на првом месту, док су породица, лични живот или прватни проблеми тек на другом, трећем.
Зарада покрива трошкове егзистенције, штеди се тек на додатним пословима а то зачи да је радно време 24 сата . Плате јесу једне од највећих у Европи, али је Швајцарска и једна од најскупљих земаља на свету. Само за стан се издваја половина зараде.
Швајцарска се труди да буде најбољи УСА ученик јер је била и најбољи Хитлеров ученик. На било који миг УСА или њихови тајних служби хапси. Ухапсили су и мог пријатеља Александра Дорина (Борис Крљиц) аутора књиге „Истина о Сребреници“ баш на тај амерички миг. Без доказа,без аргумената, са истрошеном причом о наводно пронађеној марихуани. У Швајцарској највећи број таквих затвореника наводно изврши самоубиство.
Швајцарска је држава која је давно закорачила у апсолутни тоталитаризам, њихова неутралност је само фарса јер они нису ништа друго него послушно америчко псето.
Ја их се не бојим, не страхујем за себе, победник сам ма шта да буде…
