Nemam para ni za sokić koji bih dala bebama, a one traže i plaču - jeca i krši ruke Maja Stojić, majka šesnaestomesečnih trojki Nataše, Mine i Luke, i sedmogodišnjeg Nikole. Stojići žive u Mladenovcu od 10.000 dečjeg dodatka i 20.000 dinara, koliko iznosi plata oca Nenada. Majka Maja je nezaposlena. Ona dan i noć bdi nad decom.

- Gledam gladnu decu i plačem. Sekiram se jer ne znam kako ću ih prehraniti. Nemam para ni za sokić koji bih dala bebama. Zašećerim malo vode i dam im da piju. Šta ću drugo? Upisujem u svesku kad sam kom detetu dala da jede da se ne bi desilo da neko jede dva puta, a neko nijednom. Srce mi se cepa, ali nisam u mogućnosti da nekom detetu, ako ogladni za jedan sat opet, dam drugu porciju jer onda za sledeći obrok neću imati šta da im dam - priča Maja.

U prodavnici trguje na veresiju. Svakog dana mora da kupi pelene, tri litra mleka i hleb. Stojići se greju pomoću peći na drva, ali ogrev još nisu spremili.
- Ni sama ne znam kako ćemo prezimiti. Imamo drva za još nedelju dana - očajna je ona.

Od imovine imaju samo tri kreveca i dva kauča koji su dobili na poklon, stari sto i četiri stolice. Maja ručno pere veš, često i bez ikakvog hemijskog sredstva.

Trojke su u kuću Stojića došle iznenada.

- Kad sam ostala trudna po drugi put, doktor u Mladenovcu mi je rekao da nosim blizance. Nekoliko meseci kasnije, na pregledu u Beogradu, lekar mi je rekao da nosim trojke. Odmah sam pomislila na to kako ćemo ih prehraniti - priča Maja.
 I roditelji gladuju
Roditelji mališana Maja i Nenad nikako ne uspevaju da se otrgnu od kandži siromaštva. Za svoju decu bi želeli da stvore srećno detinjstvo i bolji život, ali ih obruč bede svakog dana sve više steže.

 
Uključite se u akciju
“Srce za decu”!

Omogućimo deci iz porodice Stojić zdravije uslove za život. Ako želite da pomognete, možete poslati SMS na broj 2552 ili uplatiti sredstva tekući račun Blic fondacije: 2750010221949709 90 - rsd, Societe Generale Srbija, Beograd. Za više informacija o tome kako da donirate pogledajte OVDE.

Dovijaju se na razne načine kako bi deci obezbedili hranu, a priznaju da često i sami ostaju gladni.

- Neka. Izdržimo mi. Za decu prvo mora da ima - kaže Maja.

Plavooki dečak Nikola je mami desna ruka. Čim dođe iz škole i završi domaći, pomaže oko beba.

Bio mu je rođendan u septembru. Nije imao tortu, niti je slavio rođendan.

- Gde da zovem drugare kad živim u kuhinji - pita tužnim glasom Nikola.
 
Nema šta da obuče

Ovaj mališan kaže da nema ni ranac za školu.

- Jedan drug mi je rekao da sam siromašan. Nisam znao šta da mu odgovorim - tiho priča Nikola.

 Roditelji nisu mogli da mu priušte ni nove patike ili jaknu za školu, već nosi stvari koje su mu poklonile komšije.

Pantalone su mu veće bezmalo dva broja, ali se on snašao i podvrnuo ih, a neprestano ih navlači da mu ne spadnu.

Njegov najveći san je da ima svoju sobu.

Kuća ostala nezavršena

Stojići su do zimus živeli u trošnoj kućici bez temelja. Život u njoj je bio kao u filmu strave i užasa jer su instalacije bile loše i pretile su da zapale celu kuću.

Nedavno su uz pomoć dobrih ljudi ozidali novu kuću. Želja donatora koji im je pomogao i platio radove bila je da svako dete ima svoju sobu, zbog čega je nikla veća kuća. Međutim, radovi su stali, pomoć više ne stiže, a Stojići ne mogu da se usele jer nemaju novca za završne radove.

Žive u iznajmljenom stanu, ali više nemaju novca ni da plate kiriju.