Стручњаци упозоравају да последњих година на Косову јача строги облик ислама, који је на Балкан стигао под саудијским утицајем и потискује ранији либерални ислам, а то се и те како тиче и Европе, поготову Немачке, наводи Дојче веле".
Наводи се да је од 2012. до данас Косово напустило 316 људи у намери да се прикључе терористичкој организацији Исламска држава.
"Наводно их је 58 у међувремену погинуло, а 117 их се вратило", каже за Дојче веле портпарол косовског Министарства унутрашњих послова Баки Келани.
Он такође наводи да се против 237 особа води истрага због сумње да су учествововали у организовању и извршењу терористичких дела, регрутирању и у подршци и финансирању тероризма. Од 2013. до данас ухапшено је 127 особа.
Дојче веле наводи да нема сумње да је радикални ислам све већи проблем и на Косову, где је већинско становништво муслиманско. Према немачком међународном радију, један од разлога за радикализацију је и то што косовске власти, упркос великој међународној подршци, не успевају да завладају ситуацијом.
Наводи се да се иза бројки крију друштвени феномени већих размера: раширено сиромаштво, 40 одсто незапослених и недостатак перспективе. Дојче веле оцењује да из свега тога настају фрустрације, а из њих окретање строгом тумачењу ислама каквог раније на Косову није било.
Према подацима безбедносних стручњака, данас и до 50.000 становника Косова следи конзервативни ислам. Већина становника су муслимани: Албанци, Роми, Турци, Бошњаци. Данас се у Приштини, као и у провинцији, све чешће виђају жене и девојке с традиционалном марамом на глави. То је још пре 15 година била реткост, а сада има и потпуно покривених жена.
Већ ту је видљиво да се потискује ранији либерални ислам, а уместо њега је све јачи строжи облик, који је на Балкан стигао под саудијским утицајем. Институт за политичке студије (КИПРЕД) је у лето 2016. објавио студију о утицају вере на косовски идентитет. Аутор те студије Лулзим Пеци каже да се 57 посто муслиманских Албанаца на Косову пре свега осећају као Албанци, док се 32 посто првенствено дефинишу као муслимани, а тек онда као Албанци.
"Код тих људи видимо велики помак идентитета од лингвистичке етничке припадности, такозване говорне нације, према верско-етничком друштву", објашњава Пеци за Дојче веле.
Наводи се да је исламизација Албанаца након рата на Косову почела полако. Саудијска Арабија, Кувајт и друге исламске државе навелико су инвестирале у обнову и изградњу џамија, слале су проповеднике и помагале сиромашне. Данас на Косову постоје 742 џамије, а ту су још и друге муслиманске установе попут школа Курана. Но заједно са новцем и проповедницима у земљу је стигао и један другачији ислам.
Дојче веле наводи да политиколог Агон Демјаха, који је такође радио на истраживању о промени идентитета, каже да су политичари и странке дуго били неодређени и неодлучни према том феномену. А социолог Смајл Хасани кривцем за ту појаву сматра и лош образовни систем на Косову.
Дојче веле подсећа да је нападач који је 2011. на франкфуртском аеродрому убио два америчка војника, био дете косовских досељеника и додаје да и хапшење два косовска Албанца ових дана, због сумње за припремање терористичког напада, показује шта за Немачку представља радикализација Косова.
Извор: Taнјуг, Дојче веле
