Берлин тражи од Београда раскидање Споразума о слободној трговини са Русијом и потписивање уговора о добросуседским односима са Приштином, што би практично значило признање Косова, тврди извор Наших новина из дипломатских кругова

Немачка не одустаје од уцена! Таман кад смо се понадали да ћемо имплементацијом Бриселског споразума испунити све услове за почетак преговора са ЕУ, условљавање је настављено! Како Наше новине ексклузивно сазнају у дипломатским изворима, у новом пакету услова које Берлин тражи од Београда налазе се, између осталог, и раскидање Споразума о слободној трговини са Русијом, једног од најјачих адута за привлачење страних инвеститора, и потписивање уговора о добросуседским односима Београда и Приштине, што би практично представљало признање Косова.

Тандем наших проверених непријатеља, кроз нове услове Немачке тестира наше државно руководство – њихову оданост Евро-Атлантским интеграцијама и степен спремности на потпуну издају земље.

Како истиче наш одлично обавештени саговорник, на листи немачких захтева налази се још и пуштање низ воду руководства Републике Српске и њено постепено укидање, затим потпуно уклањање српских тзв. паралелних институција на северу Косова до краја године.

Немачки пакет

Одлука Европског парламента о могућем увођењу виза је дечја игра са „пакетом“ који је спремила Немачка, највећи противник ширења европске породице. Са девет нових услова она подиже лествицу коју Србија треба да прескочи да би почела преговоре у јануару. Она тражи да се до децембра потпуно укину српске институције, да се потпише уговор о добросуседским односима са Косовом, дистанцирање од Милорада Додика и Републике Српске, али и постепено удаљавање од Русије, што подразумева и одрицање од Споразума о слободној трговини – каже овај дипломата и додаје да ће Немачка ове захтеве врло скоро испоручити српској власти.

Професор ФПН Предраг Симић упозорава да мере Европског парламента, укључујући и евентуално активирање визног режима, треба озбиљно схватити. Они који су инсистирали да се таква одредба направи пре или касније ће инсистирати и да се она примени. Према чувеном позоришном теоретичару Станиславском, пиштољ који не опали у првом чину мора у последњем. То је логика политике и бојим се да српско руководство мора да схвати да су изненађења врло могућа. Ако ЕУ процени да Србија није поступила по нотама из Брисела, у јануару нам буђење из европског сна може бити веома болно – каже Симић.

Он додаје да се јуче вратио из Стразбура и да оданде не стижу добри сигнали. -Тонови који долазе из Стразбура и Брисела говоре да многе земље Србију не виде у блиској будућности у ЕУ. Ако је то тако, онда не треба да нас изненади још неко условљавање, попут овог немачког – каже професор.

Слично мисли и политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић. - Условљавање никада није ни престало, већ се само мењао облик и тајминг. Тежина притиска се померала од Хага према Косову, а извесно је да се неће заобићи ни Република Српска ни Војводина. Таман се испуни један услов, појављује се други. То показује да нас ЕУ не жели као нормалну државу већ као колонију – каже Вукадиновић за „Наше“.

СНС: Ништа од виза

Власт се, међутим, не слаже са овако оштрим тоновима. - У процесу евроинтеграција све може да буде црна тачка, па и Косово, али ми морамо то да предупредимо. Наш задатак је Европа у Србији – каже Мишчевићева за Наше.

С њом се слаже и високи функционер СНС-а Зоран Бабић. - Процес преговора неће бити заустављен и визе сигурно неће бити уведене. Ми треба да тражимо тачке спајања са ЕУ, а не удаљавања и треба да наставимо са реформама – каже Бабић.

Опозиција мисли другачије. - Мера Европског парламента је велика опомена за власт да није учинила много на побољшању економске, али и политике смањења азиланата – каже Владимир Тодорић, члан Председништва ДС-а.

Милица Војић Марковић из ДСС још је оштрија: - Ако ЕУ тражи од Србије и одрицање од споразума са Русијом, онда нас она види само као базу за њихову сировину, а не као равноправног партнера.

Дубински снимак

Владе земаља ЕУ разматрају садржину оквира за преговоре о чланству са Србијом, чији је предлог у јулу доставила Европска комисија, а очекује се да оквир буде усвојен „касније ове јесени“. Већ 25. и 26. септембра почеће „дубинско снимање“ онога што је Србија у свом законодавству усагласила са европским нормама о владавини права, темељним слободама и независности правосуђа.

Слађана Вукашиновић – Наше Новине