У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Ја, Радован Живановић из Крагујевца,
Рођен на Ваведење Пресвете Богородице 1939. године.

Одоворно изјављујем пред Страшним судом:

Крив сам: што се зовем Радован,
Што сам жив и што сам Србин
Што Њих има хиљаду а ја сам сам
Што ми чукундед представи душу с турског коца
Прадеда паде од бугарског бајонета
А деду Хрват из Сиска уби
Крив сам што ме сећање служи и што то знам.

Крив сам што ми оца на вешала дигоше Немци и обесише
У Крагујевцу код Бојаџића млина
За време другог светског рата и Адолфа канцелара
А имао је двадесет седам година, ни дан више
Крив сам што имам четри ћерке и једног сина
И што верујем у Христа бесмртног цара..

Крив сам што ми у грудима куца срце топло, живо
Што њиме живим, волим и праштам, не трајем трговином
Крив сам што сећањем предвиђам, оптужен за око урокљиво
Што славим славу и колач преливам вином.

Крив сам што на шамар добијен образ окренем други
На трећи напуним пушку и браним људску част
Крив сам што по цичи зими кад су часови тмуше дуги
Марићевића јаругу сањам а на њу с неба силази власт.

Крив сам што су ми Држава и Црква на земљи и на небу
Озидане каменом и душама светим
Крив што намерника сваког огрејах на топлом хлебу
Крив што заборавих да злу треба да се светим.

Рајица Марковић

У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.

Ја, Радован Живановић из Крагујевца,
Рођен на Ваведење Пресвете Богородице 1939. године.
Одоворно изјављујем пред Страшним судом:

Крив сам: што се зовем Радован,
Што сам жив и што сам Србин
Што Њих има хиљаду а ја сам сам
Што ми чукундед представи душу с турског коца
Прадеда паде од бугарског бајонета
А деду Хрват из Сиска уби
Крив сам што ме сећање служи и што то знам.

Крив сам што ми оца на вешала дигоше Немци и обесише
У Крагујевцу код Бојаџића млина
За време другог светског рата и Адолфа канцелара
А имао је двадесет седам година, ни дан више
Крив сам што имам четри ћерке и једног сина
И што верујем у Христа бесмртног цара..

Крив сам што ми у грудима куца срце топло, живо
Што њиме живим, волим и праштам, не трајем трговином
Крив сам што сећањем предвиђам, оптужен за око урокљиво
Што славим славу и колач преливам вином.

Крив сам што на шамар добијен образ окренем други
На трећи напуним пушку и браним људску част
Крив сам што по цичи зими кад су часови тмуше дуги
Марићевића јаругу сањам а на њу с неба силази власт.

Крив сам што су ми Држава и Црква на земљи и на небу
Озидане каменом и душама светим
Крив што намерника сваког огрејах на топлом хлебу
Крив што заборавих да злу треба да се светим.

Рајица Марковић