Mali Gojko Đurić iz sela Ljeljenča kod Bijeljine juče rano ujutro ispratio oca Petra na put u Beograd, gde će ga lekari prvo detaljno pregledati, a potom i operisati

BIJELJINA - Čuvaj se, tata, i ne sekiraj se za mene.

- Ajde, tata, ustani polako. Uhvati mene za ruku, pa se podigni. Drži štake. Sad ćemo da proverimo jesi li sve poneo. Gde ti je ona trenerka, daj da je ubacimo u ranac. Trebaće ti i jedan peškir da poturiš pod nogu. Sad ću ja da ga donesem, a ti proveri zdravstvenu knjižicu i dokumenta. Nemoj nešto da zaboravimo - pričao je mali Gojko Đurić (8) juče ujutro dok je pomagao bolesnom ocu Petru da se spakuje za put u Beograd na operaciju noge.

Zagrljaj pred put

Malenog Gojka majka je ostavila pre četiri godine i od tada on živi sam s ocem. Najgore muke počele su pre godinu dana, kad je ocu Petru u šumi stablo razbilo nogu dok je sekao drva. Od tada su svi poslovi pali na osmogodišnjeg dečaka: da loži vatru, sprema ručak i neguje nepokretnog oca baš kao da je odrastao, a ne tek nejako dete.

Kad je Petar u samu zoru krenuo na put, mališa je trčkarao oko njega, nosio mu stvari, preslišavao se da li su sve poneli, a onda, pred rastanak, kad mu se otac obratio kao odraslom čoveku, oči su mu se napunile suzama, ali je ipak izdržao da ne zaplače.

- Gojko, sine, slušaj tetku i pomozi joj. Budi dobar domaćin. Idi u školu i uči. Ja sad odlazim, a uz božju pomoć brzo ću se vratiti - rekao je Petar grleći malog sina.

Kad je Petar ušao u kola, Gojkovo lice se još više rastužilo. Mahao je ocu i poželeo mu srećan put.

- Tata, vrati mi se živ i zdrav, ja jedino imam tebe na svetu. Čuvaću nam kuću - prošaputao je zabrinuti mališan pogledom jureći kola kojima je otišao otac.

Posle reportaže o malom Gojku, koga je napustila majka i koji sam brine o bolesnom ocu, stotine ljudi došlo je u Ljeljenču da vidi junaka. Donosili su mu pakete hrane, igračke, novac, građevinski materijal za kuću, pa čak i automobil, koji nažalost zasad nema ko da vozi. Međutim, malom Gojku nisu ispunjene samo još, kako kaže, dve želje.

Imam još dve želje

- Prva želja mi je mnogo bitna, a druga malo manje. Najviše na svetu bih voleo da moj tata dođe kući živ i zdrav. Da mu bude dobro. To mi je najveća želja. Druga želja je malo manja. Da imam laptop. To bih isto mnogo voleo - kaže Gojko mašući nam s praga trošne kućice.

Danas počinju pregledi

Petar Đurić je juče oko 11 sati primljen u Institut za ortopedsko-hirurške bolesti na Banjici. Lekari iz Instituta kažu da je Petar imao tešku povredu, ali da će učiniti sve što je u njihovoj moći da mu pomognu da se oporavi.- Uradićemo detaljne analize i preglede, pa ćemo nakon toga imati preciznije informacije - kažu iz Instituta.

Gojko će brinuti o meni

Jedna ekipa Kurira ispratila je Petra iz Bijeljine, a druga ga je sačekala na Banjici. Ispred bolnice Petar je rekao da se nada brzom povratku i da će ga Gojko čuvati.

- Gojko je veoma zreo za svoje godine, život ga je naučio da prihvati svaku situaciju. Obećao mi je da neće plakati jer zna da ću se vratiti, on veruje da će sve biti u redu - rekao je juče Petar.

Autor: Silvija Slamnig,A. Knežević