Opštepoznata činjenica je da kultura košta. Ali, može li kultura da bude i profitabilna? Danas, u uslovima erozije moralnih vrednosti, sve češćih štrajkova kulturnih stvaraoca i istorijski niskog budžeta za kulturu, ovo pitanje će mnogima zvučati kao utopija. Možda nije čudno da tako nešto postoji u zemljama poput Austrije, čiji budžet za kulturu nekoliko puta prevazilazi vojni
budžet, i gde svaki gradić od dvadesetak hiljada stanovnika mesečno ima takvu produkciju proizvoda kulture da je samo za njihov sadržaj potrebno nekoliko desetina stranica, ali ako kažemo da sličnih težnji ima i u Srbiji, onda je to svakako nešto što zaslužuje pažnju javnosti. Reč je o Aranđelovcu. Kulturno stvaralaštvo, kao svojevrsna higijena ljudskog duha i neophodna osnova progresa, ovde nije samo puka ideja već ideja za ozbiljan biznis.
Ovaj grad pod Bukuljom, koji je uredbom Knjaza Miloša osnovan sredinom XIX veka, bio je zamišljen kao srpski Baden – 
Baden. Projektovan po uzoru na Versaj, sa banjskim karakteristikama i kulturnim ambijentom kao okosnicama izgradnje uspešne mondenske destinacije. Na žalost, društvene turbulencije XX veka, uspele su da pomere zacrtan razvojni pravac Aranđelovca. Umesto kulturno – banjskog centra, grad postaje centar industrije nemetala, koja je uništena s raspadom Jugoslavije. Suočeni s novonastalom situacijom, opštinski čelnici poslednje decenije XX veka zaključuju da Aranđelovac treba da se vrati svojoj prvobitnoj ideji, pa pokreću niz mera u cilju oživljavanja zamrle kulture i turizma. Danas, ovo je koncept oko koga postoji apsolutni konsenzus čitavog političkog miljea u ovom gradu. Vrlo heterogena politička struktura, sa svojim nacionalnim, proevropskim, tradicionalnim, građanskim, i drugim opcijama koje su se smenjivale na opštinskoj vlasti u proteklih petnaest godina, jednoglasna je u jednom stavu – kultura i turizam moraju da postanu okosnica razvoja grada.
Kao proizvod takvog konsenzusa, postignuti su i određeni rezultati:
Centar za kulturu opštine Aranđelovac, je obogatio svoju ponudu čitavim nizom važnih dešavanja. Među najznačajnijim, sigurno je i „Festival knjige“, koji se održava već pet godina. Sa velikim brojem izdavača i sjajnom posetom, ovaj festival polako postaje prepoznatljiva manifestacija koja već prerasta i u tradiciju.
Smotra umetnosti „Mermer i zvuci“, tradicionalna manifestacija međunarodnog karaktera obogaćena je novim sadržajima. Sa više desetina domaćih i stranih autora, značajan je faktor kulturnog identiteta grada.
Turistička organizacija, Fond „Prvi srpsku ustanak“, i JKP „Zelenilo“, u potpunosti su prihvatili novu razvojnu koncepciju grada – kulturni sadržaji dobijaju na kvalitetu i kvantitetu, negovanje sećanja na istorijske događaje poprima novu dimenziju, a izgled parka „Bukovičke banje“ polako postaje svojevrsno umetničko delo.
Mnogi uspešni investitori danas prepoznaju kulturni ambijent Aranđelovca kao šansu za svoj profit. Najbolji primer za to je hotel „Izvor“ - turistički kompleks sa pet zvezdica koji je proglašen za najbolji u zemlji.
Imajući sve ovo u vidu, jasno je da danas pitanje kulture u Aranđelovcu nije samo pitanje kulture. Ono je mnogo više od toga. Kulturni ambijent ovog grada je baza za izgradnju njegovog ekonomskog i svakog drugog prosperiteta. U tom smislu, pitanje kulture se ovde ne može tretirati samo kao takvo, već se mora sagledati u jednom mnogo širem kontekstu.
Zato je generisanje proizvoda kulture u Aranđelovcu danas nužan proces, ne samo zbog promovisanja njihovih autora, već pre svega zbog formiranja kulturnog ambijenta povoljnog za investicije, a naposletku i zbog regulisanja sistema društvenih vrednosti. U to, da kreativna energija uložena u vrednosti koje društvo čine kvalitetnim, može da posluži i kao izvor ozbiljnog profita, u Aranđelovcu danas čvrsto veruju.
