Б92, РТС, Танјуг
Москва - Односи Србије и Русије се добро развијају, али има проблема са српске стране који треба да се ријеше, казао је предсједник Николић на састанку са Путином.
На то је Путин одговорио да те проблеме не треба драматизовати и да ће они бити ријешени онако како се то рјешава међу пријатељима.
У разговору двојице предсједника није прецизирано о којим се проблемима у економским односима Србије и Русије ради, али је Николић рекао да они долазе некад због несналажења, а некад зато што чланови владе нису довољно пажљиви кад доносе одлуке.
Томислав Николић и Владимир Путин констатовали су позитивне трендове у трговинској размјени двије земље и значајан обим руских инвестиција у Србију. Председник Путин је рекао да Русија не очекује посебан третман.
Ово је Николићев пети сусрет са Путином од како је дошао на чело Србије у мају прошле године. Данашњи састанак је каснио сат и по.
"Србија нема више непријатеља"
Председник Томислав Николић рекао је у интервјуу за Глас Русије да Србија више нема непријатеља, преноси РТС.
"Откако сам ступио на дужност предсједника, на међународној сцени о Србији нико не говори ружне речи, Србија више није изопштеник из светске заједнице и више нема непријатеља нигде у свету", рекао је Николић.
Према његовим ријечима, Србија је ове године политички напредовала, отворила је давно затворена врата, или врата која никад није ни отварала и поново успоставила стара пријатељства.
Србија тежи развоју односа са читавим свијетом, између осталог са Русијом и та идеја је постала лајтмотив посјете Москви предсједника Николића, преноси Глас Русије.
Николић је истакао да је апсолутно задовољан начином на који је Србија, откако је предсједник, представљена у свијету.
Економски, ми смо дио свјетске заједнице. Велике силе изазвале су свјетску кризу из које ће некако да се извуку, а нама малим остаје да трпимо посљедице онога на шта нисмо могли да утичемо, рекао је предсједник Србије.
Због тога смо се, навео је Николић, превише задуживали, али сада уводимо нову филозофију економије, а то је не узимати више кредита, ићи у стратешко партнерство, у концесије и на потпуно другачији начин обновити српску привреду.
Према ријечима предсједника, Србија интензивира односе и са Русијом, Кином, Емиратима и Африком, а у овом тренутку је, нажалост, Европа једини континент који заостаје у привредном развоју.
Николић је подсјетио и на величанствено обиљежавање 1.700 година Миланског едикта.
Чини ми се да је завршна свечаност у октобру, којој су присутствовали сви православни патријарси, међу њима и патријарх московски и цијеле Русије Кирил, била један од најимпозантнијих скупова који су у протеклом периоду организовани у православљу, оцијенио је Николић.
Најавио је и припреме за обиљежавање почетка Првог свјетског рата.
Напашће нас неки који мисле да Србију треба осудити због избијања Првог светског рата, рекао је Николић, истакавши да се неки наши савезници из тог рата припремају да учествују у томе.
Обратићемо се Русији, Грчкој, Француској и Енглеској, савезницима у Првом светском рату, да то достојно обиљежимо, навео је Николић и додао да се Русија први пут укључује у једно такво обиљежавање.
Прихватљиво је да они који су тај рат изазвали и изгубили га учествују, али је неприхватљиво да не учествује Србија, која је уз Русију дала највеће жртве у свим свјетским ратовима, самтра Николић.
Стално нам се провлачи теза да ми живимо тешко зато што смо то заслужили ми или наши преци, а ви знате да толико много личе српски и руски народ, да су то два апсолутно отворена дивна народа, са отвореним кућом и упаљеним свијетлом за сваког намјерника који дође, рекао је Николић.
Подсејтио је на обиљежавање седамдесете годишњице од смрти Николе Тесле у Њујорку.
Има Србија чиме да се похвали и мислим да ће то бити много јасније идуће године, закључио је предсједник Србије.
Николић на руско-српској инвестиционој конференцији
Односе двије земље краси традиционално пријатељство, а као потврда снажне међусобне подршке маја ове године потписана је и Декларација о стратешком партнерству.
Опредјељење двије државе је да се још више унапреде билатерални односи, посебно у економској сфери.
Николић је данас у Москви присуствовао руско-српској инвестиционој конференцији на којој ће потенцијалним руским инвеститорима бити представљено 75 пројеката српских компанија и институција од којих Србија очекује више од седам милијарди евра.
Поред Николића, учесницима конференције су се обратили и министар природних ресурса, рударства и просторног планирања Милан Бачевић, предсједник Привредне коморе Србије Жељко Сертић и предсједник Трговинско-индустријске коморе Русије Сергеј Катирин.
Такође, на скупу су говорили и замјеник генералног директора "Гаспромњефта" Јевгениј Кудинов и предсједник Извршног одбора Сбербанке Србија Валериј Овсјаников.
Ово ће бити четврти сусрет Путина и Николића за годину и по. Посљедњи пут срели су се у Сочију, 24. маја ове године, када су потписали Договор о стратешком пријатељству две земље.
"Озбиљно унапређење односа две државе"
Политички аналитичар Драгомир Анђековић оцијенио је да сусрет предсједника Србије Томислава Николића и Русије Владимира Путина, планиран за данас, говори о озбиљном унапређењу односа двије државе.
Анђелковић каже да је и одржавање руско-српске инвестиционе конференције у Москви, на којој учествује велики број руских компанија, велики успјех.
Анђелковић је, гостујући у јутарњем дневнику РТС, нагласио да се сусрети на самом државном врху не дешавају случајно и оценио да је српска политика задњих година постала "некако искренија" и према Западу и према Русији.
"Више се", каже Анђелковић, "говори шта стварно хоћемо и мислимо, а мање се причају бајке које би друга страна жељела да чује и то се одразило на побољшање односа са Русијом као и са Западом".
Анђелковић каже и да је Русија земља са вишком капитала и да је за њу Србија додатно интересантна као земља на путу у Европску унију, јер то говори и о стабилности, важној за сигурност капитала.
Такође, он сматра да се у наредном периоду може очекивати да у Србију дођу значајне инвестиције.
Посета Николића је нека врста одговора да ћемо и ми максимално стати иза тог пројекта, јер је од стратешког значаја и за нас. Изградњом Јужног тока Србија постаје много значајнија европска држава, каже Анђелковић, који очекује и посјету Путина Србији.