Застрашујућа глад у Србији паралисала је већину становништва, пола милиона младих људи има само један оброк дневно, пољопривреда је скоро сасвим уништена и предата у руке домаћим тајкунима и страним компанијама, а они који још могу да купе храну, жртве су тровања разним токсичним и канцерогеним материјама због загађења земље и

воде. Стопа смртности и број неизлечивих болести повећани су као никада раније у новијој историји. Старо становништво, изнад 65 година живота, већ је бројније од оног најмлађег, а један радник ради да би издржавао два пензионера. Две трећине радно способног становништва је очајно и без наде да ће наћи посао, масовни су и одласци у иностранство јер је беда закуцала на свачија врата…Живот је у Србији изгубио смисао. Још само бестидне политичке фукаре налазе задовољство у међусобним обрачунима око поделе преосталог плена и пљачкашких похода на преосталу државну имовину, а ради заштите ”иностраног фактора” и амнестије својих пљачкашких подухвата и предаје Косова, а спремају и нова комадања Србије…

Када је на Видовдан, 28. јуна прошле године председник Србије Томислав Николић поверио Ивици Дачићу мандат за формирање Владе Србије, многи грађани су одахнули, верујући да ће се и њима пружити шанса да преживе остатак живота у држави у којој више неће гладовати, бити ружени и понижени од власти која им је сваког дана претила, јер жели да их одведе у Европу, уместо да им омогући, макар три оброка дневно.

Није било лако отерати дружину на чијем челу је осам година био председник Демократске странке Борис Тадић. За његовог мандата и тираније Србија је опљачкана за више од 70 милијарди евра. Америчка организација Глобал Финанциал Интегритy (ГФИ) из Вашингтона је у свом извештају од децембра 2012. године, објавила табелу на којој су рангиране државе по илегалном изношењу новца из њих, у периоду од 2001. до 2010. године, а да је из Србије, илегалним новчаним токовима изнето 51. милијарда долара, не рачунајући изношење новца у кешу, разним каналима, па и дипломатском поштом!

Попут роја скакаваца

На крају 2012. године, укупан јавни дуг Србије износио је 17,56 милијарди евра, односно 22,8 милијарди долара. Због презадужености и ниских фискалних прихода недавно је порез на додатну вредност (ПДВ) у Србији повећан са 18 на 20 одсто, а већ се размишља о даљим повећањима, и то свих пореза и доприноса. На Видовдан прошле године, мандатар Ивица Дачић је изјавио: “Нема повратка у деведесете, не интересује ме небеска Србија него садашњост и будућност земље…”. Али…

Од дана када је саопштено да почињу преговори око састава нове Владе Србије, напредњаци су почели да се понашају као Титови партизани. Историја, саопштавали су нам, почиње да се рачуна од њих, и они ће је писати. И почела су обећања. Те одмах ће се привести закону оне из предходне власти који су покрали Србију за 70 милијарди евра, који су покрали буџет, фондове, банке, јавна предузећа…

Од тог дана почиње сурова битка напредњака да се додворе Демократској странци, која је, иначе, у пуном расулу! Зашто се, мимо контроле и жеље вођа напредњака, растаче Демократска странка? Одговор је једноставан. Мафија, када стекне огроман новац, почиње међусобно да ратује. Осим доскорашњег председника Бориса Тадића, који је инкасирао преко три милијарде евра, огроман новац су отели и његови следбеници и страначке колеге Драган Ђилас, преко милијарду евра, затим Душан Петровић, Бојан Пајтић, Драган Шутановац, а не заостаје ни доскорашњи премијер Мирко Цветковић, који је, говоре најновија истраживања, тежи чак и од Драгана Ђиласа!

За девет месеци наслушали смо се оштрих оптужби владајуће елите упућене, истина немуштим језиком, којим се прети новим изборима. “Којим изборима, маму вам ј…”, питају се грађани. Па тек смо вас изгласали, верујући да ћете похапсити најсуровије пљачкаше Србије у њеној дугој историји!

Од обећања да нове власти да ће почети да ради као да у држави постоје грађани, а не стока, мало је шта остало. У стварности, стање у Србији је застрашујуће! Авет глади, болести и безнађа, сустигла је скоро сваку породицу. Нема више никога ко има права о томе да ћути. Многи су на време проговорили, али, очито, није имао ко да слуша.

Тако у књизи угледног економисте, професора Миодрага Скулића под називом „Да сам ја Ивица Дачић, председник Владе Републике Србије, саопштио бих народу истину о тешком економском стању Србије које преузима од претходне Владе”, која је издата непосредно након коалиционе замке у коју је Дачић упао, између осталог пише да нови премијер “…треба да задужи новоименоване министре да сачине примопредајне записнике са досадашњим министрима или извештаје ранијег и садашњег министра о стању дугова и проблематици која се преузима…”. Укратко, да се зна ко је шта покрао!

Аболирани

Наравно, ово сабирање штете се није догодило, јер би то одвело већину истакнутих страначких перјаница које седе у влади, скупштини и јавним предузећима, директно на оптуженичку клупу. Срећом по њих, и даље је на сцени корумпирано правосуђе, а “коалициони споразум”, тај противуставни и противзаконити акт о ненападању “партнера” на власти, гарантује им сигурност.

Данас, 2013, године, народ може само да гледа гледа у празан тањир док владари Србије бестидно плаћају агенцијска истраживања о својој популарности код бирача.

Неколико специјализованих међународних института проценили су да у Србији има око 400 хиљада деце и младих људи до 16 година старости, којима свакодневно недостаје два оброка, а Влада Србије нема ниједан програм којим би интервентно обезбедила довољне количине хране. Гладују сви, и ђаци и пензионери, и они којим имају срећу да су запослени и они који не раде. Гладују болесни и здрави, гладују чак и врхунски спортисти (што је феномен за себе и индикатор размера ове трагедије).

Празни силоси, празни амбари, празни стомаци

Једна друга чињеница треба да освести свакога ко још верује да глад у Србији није добила масовни карактер: робне резерве Србије немају довољно стратешких производа! Нема довољно брашна, уља, шећера, меса…Нема ничега у количинама које би могле да привремено спасу већину грађана од изумирања. Нема ни народ пуно избора- или ће заиста бити масовни помор од глади, или ће бити побуне против незапамћеног терора мале групе људи која је зајашила Србију и све њене природне ресурсе којима располаже у довољним количинама да храни, најмање још једну овакву државу.

Док траје ова драма, располућена и распамећена влада Ивице Дачића истовремено покушава да дође до “стратешких партнера”, правећи безнадежне договоре са Азербејџаном, Емиратима и Турском, па је чак и министар спољних послова Иван Мркић, у својству “економског дипломате”, у потрази за “партнерима” био у земљама попут Мјанмара, Лаоса, и Вијетнама, као да је Тито још жив и Југославија на окупу!

Ни на исток, ни на запад

Нова влада душом и телом покушава да се подастре администрацији из Вашингтона, и да буде умилна према Берлину. Одлука је пала: да би опстала неколико месеци на власти, на слободи и у животу, владајућа политичка елита одлучила је да преда Косово и Метохију. Не бирајући речи, и ружећи претходне владе, премијер Ивица Дачић сада прича да смо лагани да је Косово српско! У инаугурационом говору, премијер је, међутим, саопштио да се Србија никада неће одрећи Косова! Па ко је онда лагао, питају се грађани? Као да Ивица Дачић није био четири године потпредседник у Цветковићевој влади!?

Када је ДОС-ов премијер Зоран Ђиниђић размишљао на који начин да реши проблем Косова и Метохије, поверио се сарадницима да је тајно разговара са албанским лобистима, да Космет прода за пет милијарди долара! Да ли мисија емира Бин Заједа из Дубаија, треба да покрије пријем пара за предају Косова?

Стратегија српске владе о преговорима са представницима косметских Албанаца постаје све одвратнија за руску владу! И однос званичника из Београда према Републици Српској и њеној влади је за гађење. Додик није био по вољи Српске радикалне странке, данас Српске напредне странке, и то је довољно да га продају.

Све је на распродаји

За нову Владу Србије све је на продају – историја, култура, територија, земљиште, вода…Афера са зараженим млеком показује спремност владе да насилно уништи половину грађанства! Зараженим млеком наново се богати увознички лоби, који је створен за време тираније Демократске странке. Нови министар пољопривреде није могао да смени ниједног службеника у министарству, кога су жути поставили!

Ниједан тајкун који увози ђубре и предаје нам га као пилеће, свињско, или говеђе месо, није притворен, нити препуштен грађанима, да га линчују.

Индустрија меса Матијевић годинама продаје живинско и свињско месо опасно по здравље људи. И ниједна ветеринарска инспекција, на чијем челу је несмењива Сања Челебићанин, није забранила рад кланицама Петра Матијевића. Десетине хиљада људи широм Србије се трује ђубретом из његових фабрика смрти. Уместо несмењиве и до гуше корумпиране Сање Челебићанин, из ветеринсрске инспекције су удаљени сви поштени инспектори.

Министар пољопривреде Горан Кнежевић, који је за напредњаке непожељан у садашњој влади, јер напредњаци су и даље опседнути ДС-ом, као коалиционим партнером, није у стању да промени ниједног службеника свог министарства. Овај, иначе пристојан човек, изложен је тешком понижењу, да руководи министарством, а без овлашћења.

Једина компанија која је у улагала у пољопривреду, и имала јасне планове за рад је Делта аграр. Очигледно, она је сметала увозничком лобију, или центрима моћи који настоје да растуре Србију, и почео је прогон породице Мишковић. А гониће их, изгледа, до смрти!

У Србији ће, афером млека и зараженог кукуруза, дугорочно бити уништена српска пољопривреда! Десетковане су фарме коки, свиња и говеда! Отворен је пут за увоз генетски модификованих житарица, и њихово узгајање на најплоднијој земљи у Европи, увоз генетски модификованог меса. Троваће нас као пацове. Растакање ове државе није започела садашња влада, али она ће тај крвави пир очигледно и завршити. Неће нас више бити.

Ни кухиње нису више народне

На светски дан хране, у октобру прошле године, Србија је имала више од милион људи који су имали потребу за народном кухињом, али, “на казан” је дошло само њих 50.000, јер нема ни хране за народне кухиње (две трећине ових тужних институција је већ затворено због несташице). У главном граду Београду, у 17 градских општина, на 51 пункту, право на бесплатан оброк има око десетак хиљада гладних, али, једно је право а друго је стварно стање ствари, јер су потребе барем десет пута веће! На жалост, ова сиротињска кухиња ради само пет дана у недељи, а викендом нека се сналази како ко зна!

Више од половине запослених грађана зарађује једва 200 евра. Два милиона људи никада у свом животу нису добили на руке више од 400 евра, милион њих је стално пријављено у такозваној националној служби за запошљавање. Преко три милиона Срба суочило се са голим опстанком, бедом страшнијом него у оба светска рата, и немају одговор на оно што их је задесило. Лагодно живи само 0,5 одсто становника

Јужније од Београда, од Крагујевца до Пирота, као да нема живота! На стотине напуштених села, градови препуни нове сиротиње која је пристигла у нади да ће тамо боље живети, предузећа не раде, путеви у катастрофалном стању, болести харају, расте насиље у породицама, а локалне банде харају у сарадњи са корумпираним државним институцијама и отимају све што се још може отети. Места попут Дољевца, Малог Црнића, Ражња, Мерошине и других, од бога и државе заборављених крајева, налазе се пред затирањем. Народ је застрашен и ојађен, без снаге да се одупре оваквом стању.

И Војводина је празна и гладна

Ни северније од Београда није ништа боље, Војводина је потпуно опљачкана, а сиротиња у овој природно богатој равници, звучи као невероватан парадокс. У местима попут Опова, које је по месечним примањима становника на самом дну, грађани преживљавају са сувим хлебом од три дана, а просек примања показује да је немогуће биолошки преживети тридесет дана са тим новцем. Када се просечне плате помноже бројем запослених и поделе бројем становника, добијају се просечне зараде по становнику које су готово једнаке у Новом Саду и у Београду, а упола мање у остатку Војводине и Централне Србије.

У целој Војводини једва да има пар стотина хиљада запослених, а просек плата (ван Новог Сада) износи тек око петнаестак хиљада динара! У градовима попут Панчева, Суботице, Новог бечеја, Жабља, Старе Пазове, Беле Цркве, Пландишта, Титела, стање је такво да су појаве умирања од глади, посебно старих лица, све чешће.

Болнице као кланице

Беда рађа револуцију, закључио је стари добри Маркс, коме се на Западу, и његовом учењу, враћају савремени економисти. Да ли ће актуелна Влада Србије ићи својом политиком капитулације на свим пољима, удварајући се, бестидно, емирима и исламистима најгорих опредељења, и тако свесно пристати на масовни нестанак својих грађана? Српско здравство је међу најкорумпиранијим на планети. Болнице личе на кланице, здравство није више бесплатно и здравствено осигурање нема више од половине грађана, међу њима су углавном деца, сеоско становништво и незапослени, којих је сваким даном све више. Услед недостатка било какве здравствене заштите, и немаштине, лечење је привилегија за 80 одсто грађана! Осим глади због пуке немаштине, због хране која је затрована, и недостатак лекова и помоћи лекара, умирање је масовна појава у Србији. Власт последњих дана лажно представља повећан број рађања деце у многим срединама. Реч је о обичном пропагандном трику.

Они који данас владају Србијом рачунају да гладни људи не могу да се побуне. Добрим делом је то и тачна чињеница, али је непредвидива. Већина грађана живи у градовима, и комуникација међу њима је лакша, бржа, и организованија због телефона, интернета, фацебоок.а.

Са друге стране, у буџету нема пара ни за преторијанску гарду, за полицајце у разним специјалним службама, као што је Жандармерија, САЈ, Бригада милиције и Интервентни водови. Припадници ових полицијских јединица до сада су безрезервно извршавали наређења и тукли су грађане, увек по наредби претпостављене команде.

Шта, онда, може отерати ову власт?

Оно што им не иде у прилог је чињеница да је постигнут договор између највиших центара моћи у Русији и САД-у да се откаже свака подршка српском режиму, председнику Србије и свим члановима садашњег састава владе, као и бившим министрима. Када се донесе овако значајна одлука, онда је реч о крајњој мери која је усагласили ставове две најјаче силе у свету.

Побуна грађана је неминовна. Између живота и страшног и мучног умирања од глади, када отопли, могуће је очекивати да се устанком сруши Влада Србије и помлати политичка елита која је опељешила Србију. Овакав сценарио може се очекивати чим квислиншка Влада Србије потпише капитулацију и призна независност Косова и Метохије, а принуђена је да то уради што пре, како би и они били изведени пред пушчане цеви народа кога је својом политиком осудила на најстрашнију смрт – смрт од глади.

Дилема је у Србији само једна – ПОБУНА или СМРТ?

Написао: Никола Влаховић