Srbi u Crnoj Gori, kao i ostale nacionalne zajednice (osim Crnogoraca) neće moći da svoja nacionalna obeležja koriste slobodno. Kazne za isticanje zastava od 2.000 do 20.000 evra.
PODGORICA - Srbi u Crnoj Gori, kao i ostale nacionalne zajednice (osim Crnogoraca) neće moći, kao do sada, da svoja
nacionalna obeležja koriste slobodno i bez ikakvih zakonskih ograničenja (svadbe, sportski događaji...) jer će im to zabraniti novi zakon o upotrebi i javnom isticanju simbola.
Završena je javna rasprava koju je pokrenulo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, a među prvima su se pobunili Albanci koji smatraju da se radi o diskriminaciji. Smatraju da nacionalni simboli treba da se koriste u državnim organima, kao i u obrazovnim ustanovama, lokalnim samoupravama u kojima je neka nacionalna zajednica autohtona.
I Srbi, koji čine 32 odsto stanovništva, moraće da se povinuju novim pravilima. Za nepoštovanje propisa predviđene su novčane kazne od 2.000 do 20.000 evra (za pravno lice), pa tako, na primer, neće moći da „razvuku“ trobojku ispred i u objektima Skupštine, predsednika, Vlade, Ustavnog suda, sudova, državnog tužilaštva, vojske, policije...Kazna za „odgovorno lice u pravnom licu“ je između 300 i 2.000 evra, koliko i za fizičko lice, a za preduzetnike od 500 do 6.000 evra.Da će ovaj zakon ostati „mrtvo slovo“ kao i mnogi do sada usvojeni, veruje dr Budimir Aleksić iz Nove srpske demokratije.
- Proteklih sedam godina bili smo svedoci euforične upotrebe crnogorskih simbola. Treba proći crnogorskim gradovima i videti te zastave koje su napravljene od jeftinog kineskog materijala, crvenih krpa, koje godinama vise po jarbolima očerupane od vetra. Iako se one nalaze ispred zgrada lokalnih samouprava i državnih institucija za državnu administraciju nema sankcija - kaže dr Aleksić.
ZLOUPOTREBE VERE
ALEKSIĆ dodaje da bi država trebalo da zaštiti i verske simbole koji se takođe zloupotrebljavaju. Posebno je ugrožen manastir Ostrog čiju sliku proizvođači svakojakih rakija i domaćih sokova lepe na etiketama flaša, kao i lik Belog anđela.
V. KADIĆ