Председник српске дијаспоре Драган Станојевић је један од оних политичара који се бори да његова земља свестрано јача односе са братским словенским народима. Због тога је он врло забринуто доживљавао „булдожерску револуцију“ у Србији 2000. године, која је државу одвела у правцу вечитих евроинтеграција. Исти

осећај г. Станојевић има сада и у Украјини, где се управо реализује још један сценарио у низу обојених револуција. О подробностима овог сценарија г- дин Станојевић испричао је „Украјинској правди“.

Драгане , скоро 20 година живите и радите у Украјини , и , наравно , пратите шта се дешава на кијевском Мајдану . Према изворима „ УП „ неки од ваших земљака учествују у организацији „ еврореволуција . „ Да ли је истинита наша информација ?

- Наравно ту истину и ја знам,али то не значи да се поносим својим земљацима. Ми се сећамо да су ти исти „стручњаци“ радили против своје земље , организовали кампању свргавања власти у Србији . — Према нашим информацијама ,политички „стратег“ Марко Ивковић боравећи пролетос у Кијеву , био је разочаран у способности лидера удружене опозиције , пљунуо је на подухват „ Устани Украјино . „

Међутим , 1. децембра , поново је виђен на Кијевском аеродрому .

- Да, Ивковић је укључен у тренутним акцијама „евромајдана“. Он је радио са украјинском опозицијом и зими , али је схватио да она нема заједничку визију и заједнички план деловања .
Али сада он има специфичне и конкретне задатке у ситуацији која се развија брже од способности организатора тзв. „Лидера Мајдана„ да схвате те процесе. Један од главних задатака јесте — координација спољног притиска на украјинско руководство .

Поделићу своје информације и виђењем овог процеса . Према мојим изворима,чија је поузданост више пута потврдћена (и данашња дешавања нам указују на тачност информација) , све иде по дуго коришћеном сценарију, писаном још у време наше „Булдожер револуције„.

Дакле, своје мисли и предлоге о неопходним корацима у Украјини, Ивковић је информисао „своје“ руководство НФПД (САД) и НДИ (САД) . На основу тог извештаја , представници Стејт департмента и Конгреса САД, разрадили су акциони план за Украјину. Тачке из тог плана су представљене на састанку Атлантског савета који је одржаан 3. децембра .

Током састанка , на ком је, као што је познато , учествовао „велики пријатељ“ Украјине Јан Бжежински и бивши председник Фридом Хоус, Адриан Каратницки , кога сматрају једног од директора „наранџасте револуције„. Да ли постоје барем неке разлике у приступима „револуције„ у 2003 и 2013 ?

Сада је предложено обезбеђивање што тесније координације између Вашингтона и Брисела ради вршења притисака на украјинске власти . Као што већ видимо, спроводи се синхронизовани притисах западних политичара, Кетрин Ештон, Гвида Вестервела, Американаца Џоа Бајдена , Чака Хејгела, који захтевају забрану било какве силе против демонстраната ( упркос блокирању државних институција) . Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски је дао општу подршку акцији Мајдан, што је флагрантно кршење Устава и закона Украјине .

Следећи потез: финансирање протеста у Кијеву, преко представника великих украјинских компанија (укључујући — окружење Јануковића ) ,чији пословни интереси леже углавном у Европи и САД — Већ је јасно какву финансијску подршку и другу подршку добија Мајдан.

Те бизнис структуре, промовишу интересе Запада у Украјини . Истовремено се води велика медијска пропаганда усмерена против Русије. Тако дуго „испирање мозга„, довело је до тога да украјинско друштво сматра да потписивање Споразума о придруживању Украјине, фактички значи и придруживање ЕУ и добијање безвизног режима.

Са друге стране, од Русије је створен непријатељ, који наводно преко Царинске уније ствара од Украјине вазала . Што се тиче Јануковића и његове породице , као што знамо , већ се припремају одређене санкције. Разлог за њихово увођење је мотивисан врло чудним „оправдањем„ — јавно провокативним акцијама полиције на Мајдану. Међутим, заједно са спољним притиском на председника , предложено је да се преко организација и структура националне безбедности са којима се још у време Јушћенка, обезбедила и успоставила сарадња, максимално ојача притисак.

Међутим , ја желим да додам да је за резултат ове револуције крива и власт, јер је осетила свемоћ и некажњивост у односу са својим народом и то на свим нивоима. Лично сам имао могућност да то осетим.

Ја заиста желим да ова игра и овај сценарио буде сломљен. Зато желим срећу и просперитет братском украјинском народу.

(serbska.org)