Београд – У буџету за наредну годину нешто више од половине свих расхода иде на плате запослених у јавном сектору и на дотирање фонда за исплату пензија. Ипак, и пензионери, а и они који раде у јавном сектору, морају да рачунају да ће им примања, реално, у наредној години бити нижа него до сада.

Држава је, наиме, одлучила да повећање плата и пензија у наредној години буде укупно 1,5 одсто, док се, у најбољем случају, рачуна да ће инфлација бити око 4,5 процената. За запослене који примају преко 60.000 динара, ту је и привремени, солидарни, порез који ће им се, сваког месеца одбијати од нето зараде.

Приметно је да држава, упркос најавама, није укидала агенције. Напротив, захваљујући накнадама које наплаћују ове институције, Влада рачуна на прилив у буџет од 1,1 милијарду динара. Од јавних предузећа ће, надају се, добити око три милијарде, колико ће им, бар према пројекцијама, уплатити и НБС.

Толико критиковане субвенције ће у 2014. бити мање у односу на ову годину свега за три милијарде динара. Железнице Србије ће, на изненађење многих, добити више него раније, тачније 13,2 милијарде динара.

У односу на ову годину највише је увећан буџет Министарства културе и информисања. За сада је, у оквиру њега, издвојено и 7,5 милијарди динара за финансирање РТС-а и РТВ-а, али само уколико дође до измене закона, односно укидања ТВ претплате. Уколико до тога не дође, новац ће бити остављен у посебан фонд.

Оно што, међутим, може бити проблем јесте чињеница да је буџет прављен уз претпоставку да ће Србија у наредној години имати привредни раст од бар један одсто. Али, с тим се не слажу економисти. – Сигуран сам да ће већ у првој половини 2014. бити потребан ребаланс буџета. У наредној години привреда Србије ће стагнирати, а могуће је да забележи и благи пад. Потребно је извршити преко потребне реформе и отклонити слабости привреде, тврди проф. Милојко Арсић.

Слично размишља и Кори Удовички, која каже да „држава треба да се уозбиљи, да бисмо знали шта од ње можемо да очекујемо“. – У овим околностима није довољна антикорупцијска борба, констатује Удовички.

Професор Дејан Шошкић сматра да, у условима перманентног раста задуживања, морамо бити опрезни, јер смо, до сада, сервисирали јавни дуг без проблема, али да се околности на међународном тржишту могу променити.

Блиц