Iznenadna pomama za „ultramasnim“ burekom među mladim ljudima u Sloveniji privukla je pažnju i naučnika. Reč je o otporu „amerikanizaciji“, ali i neprihvatanju jugofobije, smatra slovenački antropolog Jernej Mlekuž.
Šta je to što slovenačke gimnazijalce toliko privlači bureku pa ga, uprkos nerazumevanju svojih roditelja i domaćeg kulturnog establišmenta, ponekad stavljaju ispred svih priznatih vrednosti, pitanje je na koje je odgovor pokušao da da antropolog Jernej Mlekuž sa Instituta za slovenačko iseljeništvo.
Mlekuž je svoj odgovor objavio u najnovijem broju hrvatskog naučnog časopisaEtnološka tribina, nakon dugogodišnjeg proučavanja burek-subkulture u Ljubljani, piše zagrebački Jutarnji list.
Pitanje je intrigantije zbog činjenice da je reč o orijentalnom kulturnom elementu, koji izuzetno gostoprimstvo nalazi u Sloveniji, koja pripada alpskoj kulturnoj oblasti.
Već dugo, u Sloveniji je na ceni sve u vezi sa burekom. Autor je objavio knjiguBurek.si? Koncepcti/recepti, internet server i elektronska adresa koji su nazvani po bureku - mesni@burek - postali su stvar prestiža, rasprave se vode na blogu listaDelo – Burek blog, a vodič Lonely Planet za Ljubljanu naziva ga „taj plebejski, jeftini, masni podlac“.
Izdanje stripa Druge Evrope, one između Albanije, Ukrajine, Litvanije i Slovenije nosi naziv Stripburek.
Njegovo posebno slovenačko izdanjeStriburek na naslovnoj strani ima jednačinu, u kojoj masnoća od svih drugih vrednosti jedina ima „snagu“ kvadrata.
Parafraziraju se i stihovi slovenačkog nacionalnog velikana Franca Prešerna, tako da sada glase: „Kao lepe su Ljubljančanke na glasu oduvek, ali nijedna nije dobra kao masni (burek)“.
Od svih njegovih kvaliteta, fanovi bureka na prvo mesto stavljaju masnoću i tvrde da što je masniji, to je bolji.
To je suprotno vrlo jakoj propagandi zdravog života, koja je upravo masnoću proglasila „Ahilovom petom bureka“, a to je „značilo početak pogroma sa inkvizicijom i lovom na veštice, uz sav prateći spektakl“, navodi Mlekuž.
Ipak, mladim konzumentima uobičajena masnoća bureka nije dovoljna pa traže „ultramastan“ burek, jer ako to nije, jednostavno ne valja.
Učenik katoličke Škofijske gimnazije A.J. precizira kakav burek mora biti: „Kad dobiješ burek koji vidiš kroz papir, unapred znaš da će biti dobar“.
Pobuna protiv torture zdrave hrane ovde se spaja sa pobunom protiv kulturnog establišmenta.
Burek iz slovenačkih pekara nije dobar jer nema dovoljno masnoće. Dobar je onaj iz kojeg se cedi mast, a takav prave buregdžije Albanci.
Nesumnjivo je reč o otporu „amerikanizaciji“ ili „mekdonaldizaciji“, dakle, o suprotstavljanju standardizovanoj, racionalizovanoj, hegemonskoj američkoj kulturi, o begu od dominantne porodične strukture ishrane i o begu od autoriteta odraslih, objasnio je Mlekuž.
Istovremeno je, smatra antropolog, reč o neprihvatanju jugofobije, balkanofobije i drugih nacionalističkih pojava, što se sve manifestuje u diskusijama, komentarima i izjavama na brojnim internet stranicama i forumima, do teksta „Burek bi, a džamije ne bi, a??“.
Sve to je, prema oceni Mlekuža, ipak u drugom planu. Sva ta rasprava privezak je spektakularnom stilu subkulturne komunikacije, koja usmerava pažnju na sebe, tako da premešta, preokreće i ruši dominantna značenja.
Reč bunt, smatra Mlekuž, kod mladih buregdžija najverovatnije treba staviti među navodnike.
(RTS)
