Мада је заседање Светог архијерејског сабора СПЦ тек у мају, предсаборско „загревање“ јавности почело је, за разлику од претходних година, много раније. Поред патријархове најаве нових санкција у вези с монахом Артемијем Радосављевићем, из црквених кругова пласирају

се и спекулације о наводном принудном пензионисању митрополита загребачко-љубљанског Јована Павловића и дабробосанског Николаја Мрђе, те епископа канадског Георгија Ђокића и врањског Пахомија Гачића.

Не искључује се могућност да се поново активира и својевремено обустављен захтев за умировљење владике шабачког Лаврентија Трифуновића.

- Све ово тумачим као најаву да се у епископату СПЦ заведе ред. Евидентно је да је у питању чистка. Није непознато да су епископи дубоко подељени по теолошким и политичким питањима. Уз то, не само у поменутим, већ и у многим другим епископијама има проблема, како етичких, тако и финансијских. Ови поменути случајеви довољно су у јавности познати и Сабор ће о њима, уверен сам, расправљати у духу канона и на основу чврстих доказа – изјавио је за „Вести“ верски аналитичар Мирко Ђорђевић.

Према сазнањима нашег листа, по већ виђеној и устаљеној црквеној пракси, интерна синодска финансијска инспекција чешља пословање Митрополије загребачко-љубљанске и Митрополије дабробосанске.

- Рекао бих да је готово у свим епископијама много немарног односа према новцу. А у бившим југословенским републикама СПЦ са државним властима има прећутни договор и у домену пословања у оквирима сиве економије. То је за те државе добар разлог да црквену јерархију држе у шаци, али и да врх СПЦ по финансијском основу може у сваком тренутку да санкционише непослушне архијереје – тумачи Ђорђевић.

Кад је реч о владици Георгију, он би 23. јануара требало да дође на седницу Светог синода (црквене владе) јер се према непотврђеним информацијама тада очекује да на дневном реду буде и тема за његово уклањање с трона канадске епископије. Као разлог наводи се, према писању београдских медија, његово неморално понашање и одбијање верника од цркве.
Коме смета владика Георгије

Владика Георгије 6. маја навршава 65 година. Можда његов званични захтев за умировљење није још стигао до Синода, који га прослеђује Сабору на разматрање, па га неки амбициозни каријеристи подсећају шта му ваља чинити медијским форсирањем којекаквих афера. Очигледно је да му поједина браћа архијереји нису опростили што је 2007. стао на страну оних епископа, ревнитеља, који су за очување вековног начина богослужења у СПЦ, насупрот тзв. новотарцима-екуменистима у владичанским редовима. Нису му заборављени и иступи у корист владике Артемија јер је јавно говорио да је епископ рашко-призренски уклоњен из политичких разлога, сматрају упућени у врху СПЦ.
Артемију прети трајно искључење

Најављене канонске казнене мере против бившег епископа рашко-призренског Артемија Радосављевића, како тумаче познаваоци црквеног права, могле би да буду лишавање монашког чина и враћање у ред грађанских лица, или лишавање монашког чина с трајним искључењем из СПЦ.
- Обе казне су доживотне и изриче их надлежни епископ. У Артемијевом случају проблем је што он не признаје одлуку Светог архијерејског сабора о рашчињењу и враћању у ред калуђера. Ни као монах, после лишавања владичанског чина, Артемије није званично примљен ни у једну епархију СПЦ, па би о његовом случају требало да одлучују Сабор (црквена скупштина) и патријарх – појашњено је „Вестима“ у теолошким круговима који се баве канонима.

Међутим, Сабору СПЦ није непознато да је овај владика још пре неколико година сабраћи архијерејима говорио да ће се самовољно повући са епископске катедре кад напуни 65 година и по канадским законима стекне услов за грађанску пензију. Говорио је и да ће остати да живи у Канади и да је у оквиру манастира Светог Преображења, у Милтону, одавно одредио место свог вечног почивалишта.
Поводом Георгијевог случаја огласило се и целокупно свештеничко братство СПЦ у Канади, које отвореним писмом негира оптужбе на владикин рачун и подсећа на његов успешан тридесетогодишњи рад као првог епископа Епархије канадске, која је заживела Георгијевим доласком у Торонто 1984. године.
Мада уназад неколико година, пред свако саборско заседање, зидови зграда у близини београдске Патријаршије освану излепљени плакатима на којима је владика Георгије у веселом друштву и на којима је постављено питање да ли достојан владичанског чина, у писму свештеничког братства Епархије канадске наводи се да владика Георгије „већ три деценије постојано подноси нападе богоотпадника и богобораца“.

Вести