У Украјини је проговорила армија. Не топовима и тутњем тенкова. Али то више није уплашена неутралност у стилу „немам ја ништа с тим“, којом је министар одбране Павел Лебедев реаговао на заузимање Кијева пре недељу дана. Он је тада изјавио да се оружане снаге неће
умешати у конфликт, али ће чувати верност Уставу. Сада су се они сетили да су том уставу још и гарант.
Украјинска армија, мада је и прешла од ове године на уговорну основу, Виктора Јануковича је ипак „мобилисала“. Позвала га је да предузме неодложне мере за стабилизацију ситуације у земљи и достизања слоге у друштву. Како следи из текста објављеног на сајту Министарства одбране, војску брину заузимања државних установа која ометају представниек власти да врше своју дужност. Она сматра да даља ескалација прети територијалном интегритету. Зато и подсећају Виктора Јануковича да је он уз све остало још и врховни командант. То, наравно, не значи да Јануковича подстичу на наредбу. Али то је потврда заклетве на верност свом председнику.
У сваком случају, ако армиј апозива, значи то је некоме потребно. Чак ако је то само алузија на дејство. Али сада је и ово довољно. И не зато што Виктор Јанукович мора да држи земљу у страху. Њу и тако плаше гласинама о ратном стању толико, да се она вероватно неће зачудити ако види на улицама тенкове. Хвала опозицији. то је она усијањем војне апокалипсе већ израдила код грађана ефекат војног присуства. Невидљивог, али очекиваног. При томе то су побуњеници почели да чине мал те не од првог дана сукоба – још пре него што се они претворило у разливање „молотовљевих коктела“. У петак је украјински истражни комитет рекао зашто. Овде је покренут кривични поступак поводом чињенице покушаја државног удара. Информација преузета са сервера Баткившчине не оставља сумње у то да су Јануковича хтели да доведу до политичког самоубиства – примене силе против цивила. Он то није учинио.
Радикали, користећи затишје, прелазе на употребу силе. Национална гарда се формира у Лавову. Добровољце врбује евромајдан у Кијеву. Другим речима, јуришнике они већ имају. Сада се појавио још и свој Минхен. У граду одакле је кренуо фашизам, Јацењуку и Кличку у оквиру међународне конференције о безбедности много више пажње и солидарности је било поклоњено него министру иностраних послова Украијине Кожари. Очигледно, Запад, без обзира на привидност поштовања дипломатске пристојности, ипак одбацује вештину могућег. Изкључиво да би Јанукович искористио „последњи аргумент краљева“.
Украјинска власт заиста је подметнула своје образе за ударац, како би доказала поликику непротивљења злу насиљем. Може се спорити о методама регулисања проблема. Једнима се они чине апсолутним, други их сматрају недовољним и чак фиктивним. Али свака ствар, како се каже, може да се чини правилно или неправилно. А може као и у армији. Стратешки шанса Јануковича се у томе састоји да се не изједначи са својим противницима. Крдо лавова које води ован осуђено је на неуспех. Председник Украјине има још шансе да докаже да је Наполеон био у праву. Истина, ако је веровати императору, ради тога треба сам да буде лав.
У Украјини је покренуто кривично дело о покушају узурпације власти у земљи. Истрага је започета према резултатима истраживања материјала пронађених на серверима компјутера опозиционог удружења Баткивштина. Ово је изјавио начелник главне истражне управе Службе безбедности Украјине Максим Ленко.
Експерти, упознати са технологијама обојених револуција, сматрају да се ситауција заиста развијала по сличном сценарију. Лидере украјинске опозиције, исто као и радикални део мајдана у ствари неко добро контролише, самтра украјински историчар и политиколог Александар Каревин.
Сада се дешава покушај државног удара. Прво је то било планирано да се одложи до председничких избора. Мислим да је план био такав: Виктор Јанукович потписује споразум о аосцијацији са ЕУ, после чега се украјинска економија руши, а кривица се полаже на председника Украјине. Али он у последњем тренутку споразум није потписао, и после тога су почели протести. Колико могу да судим, и лидери опозиције и такозвани радикали, све контролишу из једног центра. Они раде оно што им се каже. А мајдан ће контролисати онај који га финансира. Сами помислите: колико је тамо молотовљевих коктела! Како би се они припремили и пребацили на мајдан, потребан је новац. Како би се трећи месец хранили сви ти људи који седе на мајдану, такође је потребан новац. Неко све то финансира, и не верујте да су то добровољни прилози Кијева. То могу да буду украјински олигарси који би хтели смену власти, али највероватније кључну улогу играју страни фактори. Нађите финансијера и наћи ћете контролоре. Мислим да је Запад умешао прсте.
Разноврсну украјинску опозицију обједињује жеља да се измести актуална власт у страну, слаже се генерални директор института за Каспијску сарадњу Сергеј Михејев. Догађаји на мајдану слабе украјинску државност и јачају потенцијал унутрашње нестабилности у земљи, истиче Сергеј Михејев.
Унутар украјинске опозиције има најразличитијих људи: од просто наивиних сањара – статиса мајдана, који чекају бесплатне колаче да се на њих поспу у случају асоцијације са ЕУ, до отворених неонациста радикала, за које је пружена шанса да некажњено туку полицију, бацају молотовљеве коктеле – то и јесте врхунац снова. При томе сасвим је очигледно да су иницијативу последњих дана преузели радикали. Најгора ствар која се десила у току мајдана је то што је ова радикална неонацистичка идеја фактички легализована и она је постала систематски легитимни део украјинске националне идеје опозиционог крила.
Крајем минуле недеље Виктор Јанукович је потписао закон о амнестији учесника протестних акција у Кијеву под условом да они ослободе заузете зграде органа власти ради обнове правног поретка у земљи. Напоре председника Украјине на превладавању политичке кризе у земљи оценио је Генерални секретар УН Бан Ки Мун. Таква изјава дата је у петак у току сусрета Генералног секретара УН са министром иностраних послова Украјине Леонидом Кожаром у току Минхенске конференције по питањима безбедности.
(Глас Русије)
