Odnosi Srbije i njene dijaspore od završetka Drugog svetskog rata do danas prošli su kroz razne faze, počev od uhođenja, te lova i likvidacija antikomunističkih emigranata tokom Brozove Jugoslavije, preko statusa

ovce za šišanje u doba vladavine Slobodana Miloševića, pa do omalovažavanja i ucenjivanja u novije vreme, uprkos tome što država Srbija na papiru donosi zakone, strategije i akcione planove vezane za poboljšanje odnosa sa sopstvenim rasejanjem.
Skupština dijaspore sa predstavnicima svetovne i duhovne vlasti u Beogradu

Srpska dijaspora živi u oko 100 zemalja sveta gde je veliki broj poslovnih ljudi srpskog porekla koji poznaju prilike u državama u kojima žive i rade, pa to njihovo iskustvo i spremnost da sarađuju treba iskoristiti za dobrobit Srbije.

Pre četvrt veka, kada je u Srbiji rasejanje pljačkano preko zajma za privredni preporod, uzurpirane stare devizne štednje, ali i mešetarskih banaka Dafine i Jezde, često je sunarodnicima u svetu poručivano u stilu: "Vi imate novac a mi pamet, šaljite pare i ne pitajte kako se troše".

Najznačajniju ulogu u očuvanju identiteta srpskog rasejanja imala je Srpska pravoslavna crkva koja okuplja naše ljude u velikom broju parohija širom sveta. Tokom 20. veka, uprkos crkvenom raskolu u rasejanju, SPC je bila najvažnija integrativna ustanova i most između matične države i dijaspore. Crkva je čuvala pored vere, nacionalnu kulturu, jezik i običaje.

Počev od 1949. godine kada je u Beogradu osnovano Društvo iseljenika povratnika, koje je 1951. preimenovano u Maticu iseljenika Srbije pod okriljem tadašnjeg državnog Socijalističkog saveza radnog naroda i bilo na budžetu sve do 2004. godine, vlast u Srbiji nastojala je da kanališe odnos sa iseljeništvom, ali do danas Srbija nema precizne podatke o broju svojih sunarodnika širom sveta, jer nikad nije urađen sveobuhvatni popis.

- Na osnovu naših istraživanja u dijaspori živi 3-4 miliona, što znači da gotovo trećina stanovništva živi izvan granica Srbije. Kao glavni razlog iseljavanja navodi se ekonomski, ali su u nekim periodima i više od ekonomskih uticali razni drugi faktori, politički sukobi i unutrašnje podele, ratovi, prekrajanje granica (raspad SFRJ i time pretvaranje Srba iz bivše SFRJ u pripadnike nacionalne manjine). Prema geografskim odrednicama, oko 1,5 miliona naših ljudi živi u zemljama Evrope, dok se još oko milion nalazi u prekookenaskim zemljama. U pitanju je pretežno staro iseljeništvo, politička emigracija posle 1945. i njihovi potomci ali i građani Srbije koji su emigrirali posle 1990. godine, uglavnom mladi i visokoobrazovni kadar.

Raspadom SFRJ broj pripadnika srpskog naroda koji živi van njenih granica se povećao i ta kategorija stanovništva obuhvaćena je zakonskom definicijom "Srbi u regionu", njih skoro dva miliona - navodi Vukman Krivokuća, pomoćnik direktora vladine Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu. On smatra da dijaspora predstavlja ogroman ali nedovoljno iskorišćen ljudski, politički, kulturni i ekonomski potencijal.

Jedan od najvećih problema Srbije je odlazak visokoobrazovnih ljudi, a glavni razlog za to je što su u matici mogućnosti zapošljavanja veoma male a mogućnosti za rad i napredovanje daleko iza uslova u razvijenim zemljama. S druge strane, ekonomske, naučne, političke i kulturne veze pripadnika dijaspore, njihova znanja i iskustva rada i življenje u državama EU i drugim zemljama mogu da daju veliki doprinos bržem ulasku u EU.

Prema podacima Svetske banke, Srbija je po obimu doznaka među 11 najvećih primalaca doznaka na svetu, a po učešću doznaka u bruto društvenom proizvodu nalazi se na 8. mestu na svetu. Najveći prihod deviza već tradicionalno dolazi upravo iz Nemačke.

- Činjenica da doznake iznose 13,8 odsto bruto društvenog proizvoda dovoljno govori o ekonomskom potencijalu naše dijaspore. Nažalost, taj novac odlazi u potrošnju (90 odsto) a veoma mali procenat u investicije. Preduzetnici i investitori iz dijaspore mogu imati krucijalnu ulogu u prenošenju novih ideja i načina poslovanja u svoju otadžbinu. Sa njihovim znanjem i njihovim spajanjem u lokalne prilike oni mogu pomoći da se ubrza usvajanje i prihvatanje pozitivnih promena. Po našim istraživanjima, više od 90 odsto naših ljudi ulaže u mesta svog porekla, samo 10 odsto naših poslovnih ljudi ulaže u druge sredine. Ali, postoji nekoliko značajnih momenata koji su veoma važni za bilo koja strana ulaganja, ne samo u našoj zemlji nego i u svetu, a to su: politička stabilnost; pravna sigurnost, podrške razvojnih banaka, birokratija, korupcija i infrastruktura - naveo je Krivokuća.

Bivši konzul Srbije u Čikagu Desko Nikitović kaže da se nemar matice prema rasejanju između ostalog vidi i prilikom svakih izbora:

- Dijaspori nikada nije omogućeno da iskoristi svoje pravo glasa. Nekoliko puta je improvizovano glasanje u našim DKP-ima, međutim samo nekoliko stotina ljudi je glasalo. Danas u eri informacionih tehnologija, kada prosečna kompanija u svetu ima nekoliko puta više klijenata nego što Srbija ima stanovnika, dešavalo se da ljudi jednostavno nisu u biračkom spisku. Da ironija bude veća, čak i radnici u našim ambasadama i konzulatima nisu bili u spisku, da ne pričamo o nekome ko u dijaspori živi 40 ili 50 godina. Ovo ne može biti nečija nesposobnost, radi se o nedostatku volje da se izborni proces prilagodi potrebama svojih državljana. Ako očekujete od građana da doprinose prosperitetu države, omogućite im učešće u demokratskom procesu. Srbija je, nažalost, partijska država, pa pošto dijaspora nije stranka, to znači da njihova prava niko neće zaštititi.