Rođena je u Vratarnici kod Zaječara, živela, školovala se i radila u Boru i Knjaževcu. Već duže vreme živi i stvara u Austriji.
Vijera Rašković Zec je o njoj zapisala: "Svoj talenat Slavica Klein dokazuje zastupljenošću pjesama u mnogim zbornicima te osvojenim nagradama na pesničkim smotrama i susretima pisaca."
Radovi su joj zaista zastupljeni u zbornicima širom Srbije: Kostolac, Beograd, Niš, Vršac Inđija, Novi Sad...
Njena poetska dostignuća su poznata i priznata i u književnom prostoru Evropske Unije: Austrija, Bugarska, Slovenija itd...
Član je više književnih udruženja u Srbiji i inostranstvu. Radovi su joj objavljivani u časopisima, zajedničkim zbirkama i nagrađivani su:
2013. god. III. nagrada za najbolju pesmu van ex-yu prostora koju joj je dodelio Irački kulturni centar „Mesopotamia” iz Beograda;
2014. god.II. nagrada za najbolju pesmu van ex-yu prostora, koju joj je dodelio Irački kulturni centar „Mesopotamia” iz Beograda…
U pripremi je njena prva knjiga pesama pod naslovom "ŽIVI AKO SMEŠ".
Idejni je osnivač i ustanovitelj Kulturnog društva Zlatna Reč - Kulturverein Goldenes Wort sa sedistem u Lassee NÖ Austrija, tako da je kulturno podneblje Beča postalo bogatije za još jedno srpsko društvo, ali prvo društvo sa zlatnim imenom i visoko postavljenim ciljevima na području očuvanja lepe srpske pisane reči kroz svaki oblik umetnosti, a posebno književnosti.
Njene pesme nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.
LJUBAV U PESMI ZAPISANA
Pesmu bih da pustim iz grudi,
onako, na slobodu, kao pticu
iz kaveza – da živi!!
Da bude slobodna,
da joj se dive, da oseti radost,
milost i ona milovanjâ
koja su u mojim sećanjima sada.
Ne, neću bezobrazno i garavo
da pogledam,
neću pijano, ni puno emocijâ,
bez uzdaha!!
Neću ni da priznam da te još volim
... kao nekada.
U stvari – ne smem!!!
Jer naš početak uvek miriše na kraj.
A na tom kraju uvek tešim sebe,
da samo je navika ostala,
i po koja naša izbledela slika,
puna prašine zbog godinâ…
Čudna je to ljubav bila...
Sad ljubav naša živi u pesmi,
tebi napisanoj.
Pa je puštam na slobodu.
Jer jedino tako ostat’ ćemo
večno u ljubavi – na papiru zapisano.
Slavica Klein
