Миливој Форгић је рођен у Идвору 01.октобра 1955 год. Поезију пише од 2008 год. Издао је збирку песама САЧУВАЈМО НАС. Песме су му објављиване и награђиване у бројним зборницима и часописима. У Припреми је нова збирка песама и збирка Глоса и Глосних венаца. Учесник је на многим Књижевним манифестацијама широм Србије и шире. Члан је у више Књижевних удружања. Председник је Клуба песника" ЦРЊАНСКИ " из Бан. Карловца. Један је од оснивача "Јесењег песничког маратона" који се

одржава у задњој недељи септембра у Бан. Карловцу. Живи у Бан. Карловцу и ствара у Делиблатској пешчари.

ДАНАС

Данас ми твоја љубав треба,
Да се посветиш, заносно предаш.
Сутра је касно јер живот вреба,
Данас ме воли, данас ми требаш.

Ми данас живимо живот мила,
Зато волимо, љубимо страсно.
Да љубав не би варљива била,
Данас ме воли сутра је касно.

Знај, свако сутра данас биће
Ако доживиш ако дочекаш.
Зато ме воли кад јутро свиће,
Немој да касниш, немој да чекаш.

Једино љубав може помоћи
Да ново јутро нама сване.
Док ме ти волиш и њене моћи,
Могу нам донети нове дане.

УВЕК СИ ТУ

На тебе мислим и када пишем,
Сваку ми реч твој поглед прати.
Мисао када ми на трен одлута
Твој ми је осмех на папир врати.

Слова надиру и речи нижу,
Бескрајем точе риму лагану.
Без твога мига, нежног додира,
Тешко је живети у овом дану.

Стих нижем, оловком плешем,
Јасно те видим ту покрај себе.
Недам ни рими, слободном стиху
Да те пригрли, некуд одведе.

ДОЗВОЛИ ПОЕТИ
Лаури Троизи

Дозволи поети да,
Слободним стихом,
Прикривеном римом,
Успори замишљен корак.

Лириком ти отвори душу,
У њој опусти пренапрегнуте
Титраје струна уз благи немир.

Префињеном дикцијом
Покрене у глави мисли,
Нека слободно плове
Када ходаш сама.

Бићеш захваћена
Плимом стихова, можда
На моменат садржајна,

Са вером у људе.