I pored svih maltretiranja, očitih sabotiranja da ništa ne napiše; i pored svih prepreka da, ako što i napiše, da to ne objavi; i pored svih mera, koje su preduzete od šest država (!) da mu se objavljene knjige unište, uhapse ili pokriju ćutnjom – akademik, prof. dr Kaplan Burović je uspeo do sada (decembar 2017) da objavi ništa manje već 150 knjiga i da svojom umetničkom rečju, metaforom i simbolikom, svojom naučnom istinom, dokumentima, činjenicama i strogo naučnim argumentima, senzibilizira, digne na noge i angažuje u diskusiji kardinalnih problema današnjice ceo svet, zainteresirane iz države u državu i sa kontinenta na kontinent, na svim jezicima i preko svih medija.

Svojim disidentnim književnim stvaranjem (setite se samo njegove boeme BOJANA, Dubrovnik 1952!), on je izazvao titoističke vlasti eks-Jugoslavije da ga uhapse i da više puta pokušaju da ga i fizički likvidiraju. Dan-danas titoisti nastavljaju borbu protiv njega iz Beograda, Podgorice i Skoplja, otvoreno i maskirano, upotrebljavajući svestrano svoje albanske sluge, posebno nekakvog Bahri Brisku, Nafi Čegrani – major UDB-e Sadik Elshani, kojima su prethodili lično Ramiz Alija, pretdsednik Republike Albanije i načelnik „komunističke“ Partije rada Albanije, pa Ismail Kadare – glavni trubadur Envera Hodže, kao i puno drugih. Bahri Brisku, pošto je izasao i kao svedok optužnice, koju je UDB-a sklepala protiv akademika, objavio je po drugi put čitavu antologiju psovki, laži i kleveta, falsifikata i intriga protiv našeg akademika. U poslednje vreme titoisti su bacili protiv akademika Burovića i čitavu grupu falsifikatora i intriganata, koji pod maskom naučne diskusije vrše protiv njega njihovu besprincipijelnu, destruktivnu i prljavu borbu.
Čim se spasio jugoslovenskog zatvora, na putu za SSSR, аkademik Burović je prebegao u Albaniju, ali i tamo intervenišu titoisti i otvoreno traže od svojih albanskih kolega na vlasti da im ga vrate ili likvidiraju. Pošto im propadoše pokušaji da im ga vrate, enverovci ga uhapsiše i osudiše kao osobu koja je u Albaniji jezikom i svojim delima pretstavljao ideološku i političku diverziju (alb. diversionin politik dhe ideologjik) – tako piše u presudi, kojom su ga kaznili ništa manje već 43 godina monstruoznog zatvora, pa su više puta pokušali i da ga fizički likvidiraju.
Pošto je izvukao živu glavu iz albanskog monstruoznog zatvora Burelji i stigao u Švajcarsku, gde mu je odmah dat status političkog emigranta, kidajući zalogaje hleba od svojih usta i usta svoje dece, on je nastavio da piše i objavljuje svoja dela ne samo na polju književnosti, već i na polju publicistike (kojom raskrinkava titoizam i enverizam!), pa i na polju nauke, balkanologije i – posebno - albanologije, dokazujući nam nedvosmišljeno njegovim albanološkim tezama (od Albanaca proglašene za “crne teze”!) da Albanci nisu nigde na Balkanu autohtoni, ni u samoj Albaniji, kamoli na Kosmetu i ma gde drugo, da nisu ni sledbenici Ilira, kamoli i Pelazga.
Celokupno stvaranje akademika Burovića, i naročito ovo naučno, stavilo je u pokret albanske falsifikatore istorije, posebno kad su videli da se njegove albanološke teze usvajaju po svetu i od naučnih institucija, univerziteta i akademija nauka, pa i od nekih trezvenih albanskih naučnika, koji su i usred Tirane istupili u odbranu albanoloških teza akademika Burovića, izjavljujući i sami da je pretendiranje za autohtoniju apsurditet, a pretendiranje za generaloško poreklo od Ilira i Pelazga – politička propaganda vladajuće antinarodne, terorističke klike Envera Hodže i njegovih sledbenika. Ovi su akademika Burovića proglasili za najvećeg savremenog albanologa, za Mandelu Albanije, za heroja, za genija, pa i za sveca, i za Boga.
Lično predsednik Albanije Ramiz Alija, organizuje kampanju protiv аkademika Burovića, pa i atentate, sâm i u saradnji sa svojim homologom u Beogradu. On angažuje da pišu protiv našeg akademika najsnažnija albanska pera, lično Ismaila Kadarea, Adema Demaçija, kao i svoje profesore, doktore i akademike, prethodeći im sramnim anonimnim dopisom laži i falsifikata, koji je objavio u listu francuskih staljinista L'HUMANITE, Pariz, 24. januar 1991. Pošto mu je akademik Burović savladao najamnike, Ramiz Alija, sa svojim lažima i falsifikatima, silazi mu i lično, pravim imenom, na “megdan”, čitavom knjigom, ali ga naš akademik odmah nokautirao svojim stručnim odgovorom, dokumentima i činjenicama pa se više ovaj Mizo (muha), kako ga pežorativno naziva albanski narod, nije čuo živ, nije ni zucnuo. Tada je nahuškao protiv akademika Burovića čitav čopor piskarala da pišu i laju protiv njega svakakve besmislice, pa i da je naš akademik, dok je bio u zatvor u Burelju (Albanija) ubio u BiH ništa manje već 350.000 muslimana! On regrutuje protiv akademika ne samo albansku ološ, već i akademikove rođake (Agim Spuža je istupio i preko I-N SERBSKIH!), i rođenog brata – Hajra, kapetana JV i sekretar partijske organizacije Mila Ðukanovića, pa i rođenu decu – kćerku, masakriranu u Albaniji od Ramiza Alije i njegove kriminalne enverističke klike.
Albanska mafija je pozvala i preko interneta svoje junake da pođu u Ženevu i da ga ubiju. Lično Kadri Osmani, poznat kao albanski “marksist-lenjinista” i „veliki“ pisac, isto tako preko interneta, očitao mu je i opelo.
Dana 01. jula 2009. godine, ne samo što su mu spalili ceo tiraž 4 nova izdanja, već su na akademika Burovića izvršili i atentat usred Tirane. Akademik je to odmah denoncirao i štampi i srpskim vlastima, pa i švajcarskim, ali niko o tome još nije ni reč prozborio preko medija, ni o spaljenim knjigama ni o atentatu, jer albanska mafija, svojim drogama i prostituta-dolarom, svezuje svima i ruke i oči i jezik. Izuzetak čini beogradski TABLOID, poznat kao list protiv mafije, kao i neki portali, medju kojima su se posebno istakali portali SRPSKA DIJASPORA i TRAGOVI-SLEDI.
Do sada su o njemu i njegovim knjigama napisane na hiljade studija, članaka, eseja, recenzija, portreta i reportaža, intervjua, poziva i da se ubije. Na hiljade su napisi u kojima se on i njegovo stvaranje spominju, tretiraju, citiraju, kleveću, negiraju. Samo su knjiga za njega i njegovo stvaranje do sada napisane oko 200: za i protiv njega. Neke od prve do posljednje stranice. Druge imaju ne samo jedno, nego i više poglavlja, isključivo o njemu i njegovom stvaranju. Treće imaju koji pasus, koju konstataciju, koju pohvalu ili - koju intrigu, psovku, prostačku, najprljaviju, jer to su njihovi argumenti protiv akademika Burovića, to su njihovi argumenti da su autohtoni, Iliri, pa i Pelazgi, protiv cega su istupili tu i tamo i sami pošteni Albanci, a u polsednje vreme se posebno istakao albanski kulturolog Albert Thomanikaj.
Dokazujući nam da sputane noge dva puta brže kroče, akademik Burović nam je poklonio svake godine po više svojih izdanja. Jedne godine nam je poklonio ništa manje već 10 (deset) knjiga, što drugi nisu učinili ni za 10 godina. Pet, šest, sedam, pa i osam izdanja godišnje je najobičnija stvar njegove izdavačke delatnosti. Evo vidite bilans izdanja prošle, 2017, godine:

LJUTE RANE – zbirka studija i članaka, pretežno iz oblasti albanologije, prva je njegova knjiga, koja je ugledala svetlost u Ulcinj, dana 2017. godine, a koja, na listi njegovih izdanja, nosi redni broj 144. Ima 232 stranice normalnog formata, a počinje motom : Obale joj s obe strane/ Pritisnule ljute rane. Poznati stihovi iz njegove famozne disidentene boeme BOJANA. Predgovor je knjizi napisao Danilo Dančetović, a počinje je ovim rečima: „65 godina neprekidne borbe na frontu za slobodu i demokratiju ! Sam samcat ! Bez ikakve podrške ni sa koje strane ! Ni od društva niti od porodice ! A u sukobu na život i smrt sa jednom crnom bandom krvavih kriminalaca, koji ne poštuju nikakve zakone, nikakva pravila i nikakve principe“.
U poglavlju KNJIGE akademik piše recenzije za izdanja Vladimira Maksimovića, Elice Stamandžioske, Mirjane Stojanovske i Zorice Varadinac, dok u poglavlju ISTORIJA, dugom detaljnom studijom, demaskira prof. dr Mislima Isljamia, uvaženi albanski „Kandidat istorijskih nauka“, „Stari naučni saradnik“, „Doktor na polju istorije“, službeni „Upravljač istraživanja“, odlikovan medaljom „Naim Frašeri“ za „izvrstan“ rad na polju istorije, a koji najprljavijim psovkama i uvredama, koje čini našem akademiku, „dokazuje“ da su Albanci autohtoni, Iliri, pa i Pelazgi.
Apostrofiraju se i drugi, ili se govori i opširno o njima, negativno i pozitivno, kako su zasluzili. Tako npr. Enver Hodžaj, Zija Xholi, Selami Pulaha, Gjokë Dabaj, Sinan Kastrati, Agim Vinca, Vlash  Prendi, Dashnor Kaloçi, Hatidže Beriša, Kordiq Silver, pa i na drugoj strani: Mitropolit dr Amfilohije Radović, akademik Zoran Lakić, Zoran Šaponjic, Svetislav Veličković, Slobodan Jarčević, Veselin Dželetović, Biljana Živković, Biljana Diković, Milan Damjanac, Viktor Cvetanovski i puno drugih. Neki ga preko medija predlažu i za Nobelovu nagradu, dok ga Albanci – pa i pošto su ga proglasili za Narodnog Heroja – osuđuju na smrt. Isto tako, jedni ga proglašavaju za počasnog člana njihove Akademije nauka, a drugi mu osporavaju i diplomu srednje škole. Ipak jedan od ovih Albanaca piše: “Poštujem enormni trud Burovića i njegov doprinos osvjetljavanju mnogih dogadjaja iz prošlosti”. Sada su se već oglasili i oni Albanci koji prihvataju njegove albanološke teze.

ALBANSKI MORBIDNI FALSIFIKATI – je knjiga dokumenata, koje su falsifikovale protiv Akademika Burovića albanske vlasti, ne samo one enverističke, već i ove „demokratske“. On ih strogo naučnom aribijom i akademskom prudentnošću analizira reč po reč, dokazujući nam da, kako pod zastavom Envera Hodže, tako i sada, pod zastavom „demokratije“, albanske vlasti nisu prezale i ne prezaju od nikakvog zločima da bi postigli željeni cilj. Knjiga ima 178 stranica, normalnog formata. Kao moto joj je postavio proročanske reči iz njegovog pisma, poslato 1971.godine iz zatvorske ćelije Enveru Hodži: „Moje kažnjavanje imaće posledice za albansku državu i naročito za problem Kosova“. Kako se zna, do tada se Akademik bavio isključivo književnim stvaranjem, na polju jugoslovenske disidencije. Od dana kad su ga albanske vlasti osudile tobože za neprijateljsku propagandu, on se počeo baviti i naukom, istorijom, albanologijom pa i demaskiranjem albanskih istorijskih falsifikata, što je dovelo do aktuelne situacije da i sami Albanci priznaju da nisu ni autohtoni, niti Iliri, ponajmanje i Pelazgi. Tako, eks-ambasador Envera Hodže pri OUN, dr Abdi Baleta, autor preko 30 knjiga, izjavljuje preko medija: „Sve sto nam je rekao Resuli, kao publicista, književnik i poštovani naučnik, vremenom nam izlazi i pokazuje se sasvim istinito!“
Opširan i konstruktivan predgovor su napisali knjizi Aleksa MUZAKA i Lovro LOVRENAC, koji se od vremena bave životom i stvaranjem akademika, prof. dr Kaplana Burovića. Kjiga je štampana u istoj štampariji, u Ulcinju 2017.

 ALBANOLOŠKE POLEMIKE,- Ulcinj 2017. Kako se već zna, ima četvrt veka što akademik Burović neprekidno i samopregorno polemiše sa albanskim i nealbanskim istoričarima o mnogim problemima albanologije, posebno o poreklu Albanaca. U nemogućnosti da dokažu da su autohtoni i sledbenici Ilira i Pelazga, kako to pretenduju, Albanci su pribegli „dokazivanju“ i „pobijanju“ albanoloških teza akademika Burovića sa psovkama, uvredama i pretnjama, pa su pozvali i preko interneta svoje junake da pođu u Ženevu i da ga ubiju. Pošto su im atentati propali, jedan od ovih „istoričara“ poziva svoje kolege da nastave sa prljavijim psovkama i intrigama, a sa nadom da će mu se tako akademiku provocirati drugi srčani udar, pošto su mu prvi već provocirali. Jedan drugi, akademik, prof. dr Skender Shkupi, eks-ambasador „demokratske“ Albanije u Turskoj, svoju kilometarsku paskvilu protiv akademika počinje sa pretendovanjem da je Burović „zaslužio i da se masakrira od komunističkog režima Envera Hodže“, što ni sâm Enver Hodža, bar javno, to nikada nije rekao ni za akademika, ni za bilo koga drugo. U svom besu protiv akademika Burovića oni više ne kontrolišu sebe što govore i pišu.
Ovom knjigom akademik Burović je usredsredio svoje demaskiranje na Albance Sefedin Krasniqi, Mislim Islami, Murat Aliaj, Robert Thomanikaj, Anton K.Berisha, Valon Kurtishi i dr  Avni Avdiu, koji – videći da su lično nesposobni da bi se suočili sa akademikom Burovićem – poziva obe albanske Akademije nauka da mu izađu na megdan. Od nealbanaca posebnu pažnju je posvetio dr Besimu Spahiću, profesoru na Fakultetu političkih nauka u Sarajevo, koji u svom antisrpskom sljepilu pretendira i za Novaka Ðokovića da je Albanac.
Knjiga ima 180 stranica. Predgovor joj je napisala Vera SELANOVĆ, a kao moto nosi reči albanskog kulturologa Roberta Thomanikaja: „Albanci imaju alergiju, strah i patološku mržnju od albanoloških otkrića akademika, prof. dr Kaplana Burovića“.

EGZODI NGA PARAJSA ENVERISTE (Egzod iz enverističkog raja) – Ulcinj 2017, studije i recenzije iz albanskog savremenog života, kulture i nauke, na albanskom jeziku. Počinje sa recenzijama knjiga, preko studija iz istorije albanskog naroda, kritika, polemika, sve do leksikologije i filologije, članaka, marginalija i mikrologija o dr Ardianu Klosi, Agimu Vinca, Vlashu Prendi i Xhaferru Leci. U ovom izdanju se objavljuju i tri intervjua akademika Burovića, objavljena na albanskom jeziku prethodno preko albanskih medija, zatim dva dokumenta, dok u APPENDIX-u imamo dopise Pavla Brajovića, Fahri Xharra, Ramadan Rexhepi, Dušan Buro, Loro Lovreni, Danilo Dančetović, Ilija Vučjaković, Suad Sulejmanaga i Aleks Muzaka.
Knjiga ima 228 stranica. Predgovor joj je napisao Loro LOVRENAC, a kao moto nosi reči albanskog komentatora Rod Ropi: „Kako vidimo, ima akademika i Akademika“. Aludira na albanske akademike (sa malim slovom !) i na Akademika Burovica (sa velikim slovom, sigurno u znak poštovanja !).

 SONETI DISIDENT DO TË VIJ ! (Disidentni sonet DOĆI ĆU !) – Ženeva 2017. Sonet akademika Burovića, napisan u ćeliji monstruoznog zatvora Burelji-Albanija, pa i objavljen iz zatvorske ćeljije. Preko svega i nagrađen godišnjom nagradog glavnog organa štampe Saveza književnika Albanije NËNTORI, primer bez presedana u istoriji čovečanstva.
Albanci, pošto su pretrpeli neuspeh da afirmiraju svog Ismaila Kadarea kao disidenta, i to kao svog glavnog disidenta, pa i kao prvi u Evropi i u svetu, izjavili su da oni nemaju svoju disidenciju, da bi tako prikrili istinu da im jedan Jugosloven, akademik, prof. dr Kaplan Burović pretstavlja disidenciju. Njegovim sonetom DOĆI ĆU !, a i sa bezbroj drugih dela, pa i romanom IZDAJA (Tirana 1965), akademik Burović dokazuje pre svega za sebe da je disident, a zatim da on, iako Jugosloven, pišući na albanskom jeziku i o albanskim problemima, nije samo jugoslovenski, već i albanski književnik, sa čime se albanski ekstremni nacionalisti, šovinisti i rasisti, ne mogu pomiriti, posebno enverovci, koji – negiranjem disidencije – imaju i svoje političke ciljeve.
Sve što pretenduje, akademik Burović dokazuje dokumentima, činjenicama i zdravim naučnim argumentima. On nam donosi i fotokopiju soneta, koji je cirkulisao po zatvorskim ćelijama od 1973.godine, a tu su i samopriznanja albanskih autora Arben Prendi, dr Ardian Marashi i drugih. Albanska književna kritika procenila je ovaj sonet kao „neobičan monument umetnosti, borbe i albanske disidentne kulture“. Njegovo negiranje, kao i negiranje samog akademika Burovića, kao ličnost istorije, kulture i nauke albanskog naroda, uzaludno je. Svojom borbom za slobodu i demokratiju albanskog naroda, svojim publicističkim, književnim i naučnim stvaranjem on je isklesao svoje svetlo ime u granitnu stenu albanske večnosti kao retko ko drugi.
Isto to, herojskom borbom i izuzetno važnim stvaranjem, publicističkim, književnim i naučnim, on je postigao i u jugoslovenskoj stvarnosti. Pet knjiga samo u toku 2017 ! I pored svih sabotiranja i prepreka – 150 knjiga ! Sve privatno štampane i sve razdate na poklon ! Primer ovaj bez presedana ne samo u našoj jugoslovenskoj izdavačkoj delatnosti, već i u svetskoj.
Akademik, prof. dr Kaplan Burovic puni 84 godinu života, od kojih je najlepše 33 godine života proveo u monstruoznom zatvoru Burelji.

Zoran Hajduković