Pokret rodoljuba dijaspore i otadžbine (ROD) održao je 10. aprila u manastiru Mileševa osnivačku skupštinu i tom prilikom doneo Deklaraciju o zaštiti Kosova i Metohije. Jedan od osnivača Pokreta i član Predsedništva jeste i Đuro Plavšić, uspešni privrednik, humanista i aktivista iz Berlina, gde živi od 1979. godine.
Pokret ROD, objašnjava Plavšić za „Vesti“, nastao je iz inicijative delegata Skupštine dijaspore, koji žele da vlasti Srbije konačno počnu da sprovode zakone koje su sami doneli. U ovom trenutku rad Skupštine dijaspore je totalno blokiran jer se ne primenjuju usvojeni propisi.
– Mi smo u Skupštinu dijaspore birani od ljudi iz naših izbornih jedinica i želimo da konačno dobijemo mesto koje nam pripada u parlamentu i Vladi Srbije. Da konačno ti ljudi koji su nas birali mogu da ostvare svoja prava i interese, a ne da dijaspora bude aktuelna samo kada dođu izbori ili kada treba poslati materijalnu pomoć. Za sada smo nezavisan pokret koji okuplja rodoljube kako iz dijaspore, tako i iz matice.
Šta sadrži Deklaracija koju ste usvojili u manastiru Mileševa?
– U Deklaraciji insistiramo na zaštiti našeg življa na Kosovu i Metohiji. Zahtevamo da se što pre vrate naše vojne i policijske snage, a ne da srpski narod živi kao u getu bez slobode kretanja. Odlučno insistiramo da vlasti hitno prekinu briselske pregovore i da se svi pregovori vrate pod okrilje UN uz primenu Rezolucije 1244, koja je jedini legitimni okvir za bilo kakve dalje razgovore. Svim srpskim političarima jasno stavljamo do znanja da nećemo dozvoliti odstranjenje Kosova i Metohije ili bilo kog dela drugih teritorija Srbije i da to dijaspora nikada neće prihvatiti. Deklaracija je doneta i prihvaćena u ime pet miliona Srba koji žive van svoje matice.
Objasnite šta to konkretno znači?
– Želimo da sprečimo da bilo ko od srpskih političara stavi potpis na otcepljenje nekog dela srpske države, u ovom trenutku je to Kosovo i Metohija. Ukoliko dođe do toga, što nije isključeno u bliskoj budućnosti, upozoravamo sve naše političare da je Deklaracija doneta u skladu s međunarodnim pravnim aktima i da samim tim omogućuje da, ako bilo ko sprovede takav izdajnički akt, bude krivično gonjen i u budućnosti! Dakle, ovu Deklaraciju doneli smo u ime srpskog rasejanja i Srba u okruženju, najpre kao upozorenje svim političarima, a zatim i kao amanet našoj deci i unucima da niko ko otcepi deo sopstvene teritorije neće proći nekažnjeno.
Da li ste imali bilo kakve kontakte sa predstavnicima vlasti vezano za ovu temu?
– Do sada nismo imali nikakve zvanične kontakte sa rukovodstvom naše zemlje, a da li Deklaracija može da utiče na njihov stav ostaje samo da nagađamo. Ponavljam da je Deklaracija pravni akt i upozorenje onima. koji se nađu na strani stola gde je zastava Srbije da ne smeju prihvatiti otcepljenje bilo kog dela državne teritorije!
Planirate li lobiranje u korist srpskih interesa?
– Sa lobiranjem smo već započeli, a sledi i upućivanje Deklaracije na mnogo političkih adresa širom Evrope i šire. Verujem da Deklaracija ipak neće ostati mrtvo slovo na papiru jer mislim da u Srbiji ipak još ima odgovornih političara kojima je stalo do zaštite nacionalnih interesa.
Smatrate li da li je ogromna snaga dijaspore upotrebljena i tretirana na pravi način u matici?
– Nažalost, nije! Iskustvo me je učvrstilo u uverenju da dijasporu treba iskoristiti u ekonomskom smislu. Za investiciona ulaganja, a ne kao do sada samo za propagandu u predizbornoj kampanji i kupovinu socijalnog mira. Veliki broj građana ima nekog u inostranstvu ko šalje određene iznose i pomaže im da prežive. Prava stvar bi bila kada bi se Vlada Srbije organizovano, sa dobrim planom, uključila u iskorišćavanje svih potencijala rasejanja, u znanju, ekonomiji i svemu drugom.
Veoma ste cenjen privrednik u Nemačkoj. Je li po svaku cenu treba juriti investitore koji će otvarati firme uz obilne državne subvencije?
– Naravno da nisam protiv stranih i velikih investicija, ali pod realnim i korisnim uslovima. Međutim, vodim se onom narodnom – uzdaj se u se. Srbija prvenstveno mora da se okrene stvaranju zdrave ekonomske klime za razvoj malih i srednjih preduzeća. Često u razgovoru sa ljudima u otadžbini saznajem da oni ne znaju šta znači u pravom smislu te reči investirati u jednoj odgovornoj ekonomiji. Ljudi jednostavno ljudi kreću u biznis a da nisu dovoljno informisani. Cilj su investicije na duge staze, ne treba ulagati nekoliko meseci po principu zarađujem, uzimam novac, a onda padam u dugove. Problem u matici je nedostatak informacija. U Nemačkoj se možete temeljno izvestiti o ulaganjima u određenu granu poslovanja, o svim pravima i obavezama, pa tek onda krenuti u samostalni posao. Ekonomije svih zapadnih zemalja počivaju na maloj industriji.
Šta može dalje da se očekuje od Pokreta rodoljuba dijaspore i otadžbine?
– ROD će prerasti u političku partiju ukoliko nam Vlada Srbije ne omogući da delujemo u skladu sa donetim zakonima o dijaspori. Ukoliko se Skupština ne izbori za aktivno učešće u javnom i političkom životu Srbije, ROD će morati kroz legalne tokove političkog sistema da zahteva ono što dijaspori pripada. Borićemo se da cela dijaspora bude jedna izborna jedinica, da ne bude da nas nema dovoljno prijavljenih za izbore. Tražićemo da imamo u Skupštini Srbije svoje predstavnike, minimalno po istom principu kao što ih dobijaju nacionalne manjine. Složićete se da je nekorektno da u matici veća prava imaju manjine od Srba iz dijaspore.
Kakav je Vas stav o ulasku Srbije u EU?
– Na ovo pitanje bi najlakše bilo odgovoriti kada bi srpski političari najpre iskreno rekli građanima Srbije šta Evropska unija od njih traži i šta im nudi. Mislim da naši političari nisu iskreni prema svom narodu i neće ništa da mu kažu. Srbija i u ovom slučaju mora da ima alternativu isto kao što i svaki dobar domaćin uvek ima alternativu u vođenju svog domaćinstva. Uvek mora postojati plan A i plan B. Srbija treba da uđe u EU samo ako vidi prosperitet u njoj, ali mora da ima i i alternativu. Ne može se ići u nešto po svaku cenu.
Izvor: Vesto-online
