Пише: Радован Б. Милић
Весна Шпирић
У боемском амбијенту ресторана „Кафаница“, Herbststrasse 33, у шеснаестом бечком округу, синоћ је одржано пето по реду Вече младих писаца – под називом Сан летње ноћи.
Организатор догађаја je „Клуб младих уметника“, део Просвјете из Беча, основан пре две године са превасходном жељом окупљања младих људи који студирају у аустријској престоници. Под зналачким вођством шармантне младе Српкиње, професорке Весне Шпирић, и инжењера Уроша Уљаревића, наступили су песници који су својим остварењима, али и сценском интерпретацијом поезије одушевили присутну публику која је имала прилике чути најлепше ауторске радове ових младих људи, али и најлепша дела домаће књижевности.
Ведран Гаврић (гитара) и Урош Уљаревић
Клуб младих уметника, по речима Уроша Уљаревића једног од организатора, има за циљ очување српског језика и српске књижевности у расејању.
И заиста. Србија и српска књижевна сцена, са оваквом омладином не би смела бити забринута за своју будућност. На најлепши могући начин, ти млади људи су својом креативношћу позитивно утицали на стимуланс чула и ума присутних преносећи им своје позитивне емоције сопственим аутентичним литерарним изразом. Рефлексијом своје младости су допринели да се и они старији љубитељи лепе писане речи осећају много млађим него што су заиста.
Од самог почетка програма могло се закључити да ће српска реч и опстати и постојати овде у Бечу, јер је у једном тренутку „Кафаница“ била премала да прими све љубитеље лирике као књижевне врсте која се обликује стиховима. Сам амбијент је одисао позитивном енергијом која је куљала из тих младих образованих људи, из њиховог осмеха, погледа и топлине у међусобној комуникацији која није могла остати незапажена и непримећена.
Наступ српских, али и песника из Македоније, који су ове вечери такође дали свој допринос незабораву, украсио је Ведран Гаврић маестралном музичком подлогом чаробних звукова гитаре.
Предраг Врцељ
Упркос томе да „Вече младих писаца“ није било тамичарског духа, по мишљењу присутних, песник Предраг Врцељ је својим песмама „За осмијех“ и „Плетеница“ оставио најупечатљивији утисак, а како ће се у току вечери испоставити, присутне је одушевио и певачким квалитетима интерпретирајући песму познате српске рок групе Галија из Ниша. Ништа мање није био запажен наступ Весне Шпирић са песмама „Кад једном одеш“ и „Лепота“, али ни професора књижевности Марије Јовановић која је говорила стихове песме „Тренуци“, аргентинског песника Хорхе Луис Борхеса.
Никола Прерад
После изузетне и за сваку похвалу успеле књижевне вечери, остаје отворено питање старијим припадницима српског расејања у Бечу, притом надобудним и гордим самозваним песницима и писцима: Шта је разлог њиховог самоубилачког уништавања и систематског урушавања српске књижевне сцене представљајући се српским писцима, а без основног познавања материје у којој би да су све и свја?
Није срамота не знати, срамота је не послушати и не чути како то раде ови млади и образовани Срби из Беча.
По завршетку програмског дела, потпуно задовољан виђеним и доживљеним, отишао сам ногу пред ногу, праћен светлошћу пуног месеца који је те двадесет девете јунске ноћи давао свој потпуни допринос Сану летње ноћи Клуба младих уметника из Беча. 
У програму су учествовали:
Никола Перад – „Не дај се Инес“ (Арсен Дедић)
Анастасија Влатковић – „Савремене форе“
Весна Шпирић – „Кад једном одеш“ и „Лепота“
Марија Јовановић – „Тренуци“ (Хорхе Луис Борхес)
Предраг Врцељ – „За осмијех“ и „Плетеница“
Урош Уљаревић – „Шест корака“
Марина Девић – „Волшебна ноћ“
Ведран Гаврић – „Вријеме је да душу одморим“
У паузи програма је певала Татјана Радисављевић , а затим су рецитивали:
Герасим Димитров – „Бесмислена балада за љубовта и времето“
Димитрије Видаковић – „Старе стазе“
Ненад Михајловић – „Не знати ко си“
Филип Топић – „Светлуцање сна“
Кристина Кокот – „Бесмртна песма (Мика Антић)
А онда су певали Предраг Врцељ, Катарина Ковачевић, победница српског такмичења „Ја имам таленат“, Јаков Божовић, као и певачица из Азејберџана Ансел, сви у пратњи гитаре Ведрана Гаврића.
