Sada, kada se ne govori o inače imaginarnom broju od sto hiljada Srba u Sloveniji, od kojih, recimo devedeset osam hiljada nikada nije čulo za srpska udruženja, a još manje za »vođe« tih organizacija, ostalo je da se zapitamo: kako se za proteklih tridesetak godina od kako se Slovenija izdvojila iz Jugoslavije, niko od tih nazovi vođa, a bilo ih je, nije osmelio, niti pronašao sistem da prebroji i evidentira sve te Srbe, pa i da povede brigu o njima, a ne samo o svojim pozicijama i džepovima.

   Uostalom, nisu li vođe najobičniji kadrovici, službenici jedne ili druge države pa čak i obe istovremeno, postavljeni na čelne pozicije radi kontrole srpske baze i rada srpskih organizacija sa ciljem da sprovode politiku onih po čijem zadatku su i došli na ta mesta? Politika bi značila da svest onih Srba koji su preko noći zatečeni u novonastaloj državi, otcepljenoj od Jugoslavije, ili kasnije pridošlih ekonomskih imigranata ne može niti se sme razvijati van okvira partije kojoj izabrane vođe pripadaju. Naravno da bi vođama bilo mnogo teže obaviti zadatak ako bi ispred sebe imali sto hiljada slobodnomislećih ljudi, u odnosu na onih dve hiljade jednoumnih kojima se vrlo lako i vešto manipuliše.
   Iz tog razloga nikog ni u Sloveniji (što je razumljivo) a posebno ne u Srbiji, ne zanima faktički broj Srba u ovoj podalpskoj zemlji.
   S obzirom da se u mutnoj vodi riba lovi, nisu ni čudne pojave skoro svakodnevnih nasrtaja školovanih vođa, ili vlasnika »čefurskih« firmi na »čefurski« džep onih malobrojnijih u Sloveniji koji vođama bespogovorno veruju, dok su bar za sada, oni neorganizovani i mnogobrojniji Srbi, koji su Bogu hvala prepušteni sami sebi, pošteđeni srpsko srpskih poniženja za šaku sitnine i ličnih privilegija samozvanih lidera.
   
O čemu se radi?

   Krajem meseca marta, ove 2023. godine pojavila se inicijativa firme za istraživačku delatnost Nina media d.o.o  iz Ljubljane, kako bi oni uz popust od 20% , a  za ukupnu uplaćenu donaciju od 4.400 Eura, kao pomoć, bili spremni da sprovedu istraživanje slovenačkog javnog mnjenja po pitanju dobijanja statusa nacionalne manjine srpske zajednice u toj zemlji. Oni bi to uradili, kako navode,  kroz pažljivo pripremljeni desetominutni razgovor sa 1.200 Slovenaca i Slovenki. Anketom bi se navodno utvrdilo raspoloženje domaćina po tom vrlo osetljivom pitanju u situaciji u kojoj su slovenačke institucije i političke stranke vrlo rezervisane u vezi statusa srpske zajednice, jer se plaše slovenačkog javnog mnjenja za koje anketari misle da je negativno nastrojeno prema tom pitanju.
   Ceo taj posao bi Srbe u Sloveniji koštalo tričavih pet hiljadarki. Šta je to u odnosu na milione evra kojima su srpske privilegovano podobne organizacije finansirane od strane R. Srbije i R. Slovenije, sa prećutnom naredbom da Srbi u Sloveniji ni po koju cenu i nikako ne smeju iznaći način dobijanja tog famoznog statusa. Igranje glamočkog gluvog i recitovanje pesmica je bilo jedino što je Srbima dozvoljeno, a što je uprkos kupovnim diplomama zadovoljavalo »školovana liderska« skromna znanja, uzimajući sebi pravo da kritikuju i kažnjavaju i zaustavljaju svaki drugi ispravniji vid pokušaja rešenja problema.
   Tako je bilo, a tako je i danas.
   Gde je danas, u ovom slučaju predsednik Saveza Srba, gospodin Kokanović da zaustavi najnoviji pokušaj prevare od strane onih firmi koje milosti nemaju za svoje zemljake u Sloveniji, ili ga to ne zanima, pa se jednostavno ne želi mešati u svoj posao?
   Da li naručioci posla razumeju poimanje i značaj napisanog u formi »pomoć u vidu donacija« kako su to u inicijativi prikazali event. budući anketari iz Nina media? Znaju li naručioci šta znači pomoć, a šta donacija i na čiju vodenicu navode vodu?

NINAMEDIA d.o.o. 4.020.875,11 EUR

   Da li je bilo ko od predstavnika Srba u Sloveniji bio upoznat sa pitanjima koja bi kroz odgovor jasno iskazala volju slovenačkog javnog mnjenja, ili je to prepušteno izvršiocima iz navedene firme, a Srbima utuvljeno da bespogovorno veruju u ono što im se servira? Imaju li Srbi saznanja: da li bi se anketa sprovodila samo u urbanim ili bi bilo obuhvaćeno i rurano područje Slovenije, jer bi odgovori bili sasvim dijametralno suprotni.
   Ali, pre svakog početka, tako bar rade domaćini, a pre donošenja konačne odluke, Srbi sa diplomama bi trebali prostudirati reference firme sa kojom bi eventuelno bio sklopljen (bespotrebni) posao i jasno sagledati i utvrditi nameru te firme: da li se kod Nina media d .o.o. radi o manipulativnom izvlačenju novca od naivne grupacije, po pricipu ringišpila, gde se decenijama isto pitanje vrti u krug samo što se ringišpildžije menjaju, pa jednom taj posao obavljaju Drago Vojvodić i Branko Matijević po zadatku Rotary organizacije, drugi put to rade Ilija Janković i izvesni Nikola Todorović, takođe po Vojvodićevom zadatku ili opet neki Sladojević ili Kokanović i tako u krug, sve dotle, dok srpski narod potpuno ne obezvija, i zaluđen ne izumre u Sloveniji izgubljenog korena i zaboravljenog imena.
   Znaju li »naručioci« ankete da firma koja egzistira na temeljima slovenačkog budžeta, u ponuđenoj inicijativi nije niti može biti iskrena prema svojim zemljacima Srbima, jer šta bi se dogodilo sa njom ako bi ispitanici bili za to da Srbima taj status zaista pripadne. Da li bi se takvi rezultati svideli vladajućim strukturama u Sloveniji, ili bi odgovori morali biti potpuno negativni, kako bi Nina media sačuvala dalju poslovnu saradnju sa institucijama R. Slovenije od  koje je, u poslednjih nekoliko godina,  prihodovala više od 4. miliona evra.
   Kada se sva ova pitanja ukalkulišu u ponuđeni inicijativu, ostaje kao dan jasno, da od tog posla nema ništa, da je to samo još jedan plaćeni krug na cirkuskom ringišpilu, posle kojeg će zaluđeni Srbi ostati bez nekoliko »tisočaka« evra i bez bilo kakvih ideja za konačno rešenje decenijskog problema.   
   Znaju li oni koji bi trebali znati, a vlasnici Nina media sigurno znaju, da rešavanje srpskog pitanja u Sloveniji ne zavisi od iskazane volje Slovenaca, jer ankete nije bilo ni onda kada je rešavano pitanje statusa Mađara, Italijana, pa i Cigana, tako da kada su Srbi u pitanju, takođe nije potrebno nikakvo ispitivanje javnog mnjenja, već jednostavna primena zakona kao Ustavne kategorije po kojoj Srbi imaju apsolutno sva prava na dobijanje ovog statusa i po svojoj brojnosti a i po autohtonosti.
   U prevodu to znači: Srbima u Sloveniji nedostaje Srbin poput pok. Aleksandra Todorovića koji je imao dovoljno i smelosti i hrabrosti da se uhvati u koštac i sa Slovenijom i sa Briselom, bez pomoći Srbije, i da na kraju izađe kao pobednik, mada za tog Viteza nikada nisu čuli ni dojučerašnji Sladojević, a još manje današnji Kokanović, a kojeg DragoVojvodić niti bilo ko od njegovih đaka- potrčaka,  ni jednom rečju, nikada nije nigde spomenuo. Srbima u Sloveniji nedostaje i Vitez Dimitrije Marković koji je imao dovoljno hrabrosti da se uhvati u koštac sa korumpiranim srpskim organizacija i koji je tu borbu platio sopstvenim životom u Dolu pri Hrastniku.

Radovan B. Milić
Slovenske Konjice
18. 04. 2023 godine