Јелена Вукас и Владимир Кокановић

Изненада, када се то најмање могло очекивати, редакцији „Трагова“ достављене су нове информације у вези пројекта „Негујмо српски језик - школа културе говора за младе“, који је средствима Републике Србије финансиран у износу од 1.000.000 динара.

С обзиром да Николина Милатовић Поповић из Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону већ месецима избегава да јавности достави тражену документацију, информација је стигла од високопозиционираног функционера Савеза Срба Словеније.
Изнете су бројне тврдње о начину реализације пројекта, улози појединих лица и трошењу новца добијеног од Републике Србије.
Све то било би тек још једно препричавање да се не ради о сведочењу човека који је годинама био у самом врху организације и који је непосредно упознат са дешавањима о којима говори.
Али пре него што дођемо до новца, треба подсетити ко је Никола Тодоровић.
То је исти онај Никола Тодоровић који је јавно делио српске организације на „патриотске“ и „блокадерске“, поручујући да организације које су, по његовом мишљењу, биле у функцији „рушења Србије“ не би смеле добијати средства Републике Србије.
Да је остао само на политичким оценама, па и које како?
Тодоровић је отворено сугерисао Управи за сарадњу са дијаспором и Србима у региону кога треба финансирати, а кога елиминисати из конкурса. По тој логици, постоје добри и лоши Срби, патриотске и непатриотске организације, и подобни и неподобни.
Међутим, када новац добије он, који самог себе проглашава патриотом, онда се поставља једно друго питање:
Шта се догодило са милион динара?
Према информацијама које су достављене редакцији, Национални савет Срба Словеније на чијем је челу Тодоровић, након бројних јавно постављених питања о извештајима и правдању средстава, успео је некако организовати радионицу под називом „Негујмо српски језик - школа културе говора за младе“.
За реализацију пројекта, вд. директора Управе Кокановић му је ангажовао Јелену Вукас, вероватно чланицу Српске Напредне Странке, Српкињу пореклом из Хрватске која живи у Новом Саду.

Јелена Вукас & Никола Тодоровић

Она је са сином дошла у Словенију и одржала радионице у Љубљани и Копру, у укупном трајању од три школска часа.
Према тврдњама извора, за тај ангажман исплаћено јој је 100.000 динара.
Након завршетка радионице, Јелена, кад је већ ту, посветила се путовањима по Хрватској, о чему постоје и јавне објаве на друштвеним мрежама. Међутим, овде почиње главни проблем.
Ако је од милион динара за ангажман предавача исплаћено 100.000 динара, јавност има право да пита: где је утрошен преостали новац; који су рачуни достављени Управи; ко је одобрио финансијски извештај; да ли је извештај уопште поднет у законском року, да ли је накнадно достављан и ко је извршио контролу?
На сва та питања Управа до данашњег дана није доставила јасне одговоре.
Посебно је занимљиво да Николина Милатовић Поповић лице од којег су тражени подаци и документација, ни после више захтева, није јавности ставила на увид комплетну документацију која би отклонила сваку сумњу. Јер, ако су извештаји уредни, зашто се крију или ако је новац утрошен наменски, зашто се не покаже документација?
Зато је данас најважније питање шта је  „патриота“ Никола Тодоровић учинио са милион динара пореских обвезника Србије.
Јер новац који долази из буџета Републике Србије није ни Николин, ни Владимиров, већ је новац грађана Србије.
А грађани имају право да знају како је потрошен сваки динар. Све док се та документација не покаже, питања ће остати.