Blamaža lakrdijaša staraca i golotrbana. Svečana akademijia povodom obeležavanja dana grada.
Fotografija preuzeta sa portala eStvarnost
Onomad, 26. jula beše Sabor Svetog arhangela Gavrila i slava grada koji 1859. godine ukazom kneza Miloša Obrenovića, najvećeg vladara kojeg je Srbija ikada imala, promeni ime i od dotadašnje Vrbice postade Aranđelovac.
Tog dana beše i vašer, a vašer se zahvaljujući aranđelovačkoj lakrdijaškoj opoziciji umalo ne proširi i u bioskopsku dvoranu »Park« u kojoj se održavala svečana akademija povodom obeležavanja dana grada. Akademiji, kao što je i red, na poziv domaćina, što je takođe red, prisustvovalo je sveštenstvo, kao i brojni gosti, i to ne samo iz Srbije, srpske vlade, ministarstava i komšinskih gradova, već i gosti iz Ujedinjenih Nacija ali i evropske Francuske koji se odazvaše čestitom pozivu svog prijatelja, a našeg velikog sportiste Perišića.
I šta bi?
Dok je govorio domaćin slave predsednik opštine Bojan Radović, po pisanju eStvarnosti, odbornici opozicionih stranaka (čitaj lakrdijaša) demonstrativno su ustali sa fotografijama ruiniranih aranđelovačkih objekata u rukama i napustili svečanu akademiju.
Bogu hvala i Svetom Arhangelu Gavrilu da beše tako, jer da beše drugačije, kulturno kako je bilo očekivati i kako dolikuje ponašanje gostu na slavi, građani Aranđelovca ni dan danas ne bi bili svesni o kakvom profilu ličnosti opozicionara se radi.
I umesto da lakrdijašima bude neprijatno zbog sopstvenog lakrdijanja, neprijatno beše nama koji sve to ili posmatrasmo ili naknadno o tome čitasmo. Kako su se osećali domaćini slave, a kako gosti, pa i oni evropski, ne znam?
Uglavnom, domaćin slave beše čovek, ili grupa izabranih ljudi kojima je narod grada Aranđelovca poverio mandat u naredne četiri godine, da u njihovo ime vode ovaj grad i upravljaju njim. Ljutili se mi ili ne na današnjeg domaćina grada, posledično i domaćina gradske slave, s obzirom da se na narod ne bi smeli ljutiti zbog njihove izborne volje, domaćin je domaćinski postupajući, kao što mu i priliči, dočekao pozvane goste kako bi pod okriljem zaštitnika grada Svetog Arhangela Gavrila, zajedno sa Aranđelovčanima, proslavili dan opštine. Među zvanicama su bili i oni, predstavnici opozicije, koji su se u predizbornoj kampanji koja ne beše tako davno, gromoglasno pozivali na izborne programe spominjući domaćinsku Srbiju, mada kako se potvrdilo, domaćinsko ponašanje im je i ovog puta bilo i strano i daleko. Ispostavilo se da oni nisu kadri biti ni dobri, a naročito kulturni gosti, pa se s pravom postavlja pitanje; A kako li bi tek vodili grad?
Neprihvatljivim ponašanjem u vremenu kad vreme nije i odsustvom svake pristojnosti usled nepoštovanja gradske slave i svetitelja koga je tog dana slavio Aranđelovac, demonstracijom primitivizma pokušali su zgaziti ne samo domaćina slave, već i volju Knjaza srpskog, gazeći slavodobitna nagrađena imena svojih sugrađana.
Da imaju makar malo soli u glavi trebali bi znati ili naučiti ako nisu do sada znali, mada među lakrdijašima ima i osoba poodavno zašlih u osmu deceniju života, da je obaveza gosta prevashodna pristojnost.
Ako li već nisu znali slavske običaje, a i kako bi znali kada je među opozicionim lakrdijašima bio sve sam go preobučeni komunista, ili deca komunista, zašto bar ne naučiše šta je opozicija, kako deluje opozicija, šta im je cilj i zadatak, sme li opozicija ugrožavati temelj poretka i kršiti zakone?
Zbog toga će u narodu ostati upamćena još jedna blamaža ovih ljudi, lakrdijaša, ili njihova sramota, poniženje, obeščašćenje, diskreditacija i ljaga, nad kojom bi se trebali zamisliti ne samo oni sami, već i oni koji takvim lakrdijašima dadoše glas na aprilskim lokalnim izborima ove 2022. godine.
Radovan B. Milić,
Aranđelovac, 30. 07. 2022. godine