Радован Б. Милић

Да је среће, Главном јавном тужиоцу Вишег тужилаштва, свако, па и ја, би се требао обраћати са уважавањем и уважавањем функције коју обавља, јер у нормалним земљама је велика ствар бити Главни јавни тужилац Вишег тужилаштва.

Овако, од тога нема ништа, па ми једино остаје да ти кажем искрено оно што мислим и о теби о раду тужилаштва на чијем си ти челу, а на моју жалост, жалост свих поштених грађана ове земље и жалост земље као такве.
   Јануара месеца 2023. године непознато лице је извршило „атентат“ на мене, а од последица покушаја „убиства“ се лечим и дан данас. (Медицинска документација постоји)

    А шта ти радиш и шта ти кажеш на све то?

   Пишеш ми 21. фебруара ове 2024. (број писма КТР 3085/23), да је 1. 06. 2023 године на основу моје кривичне пријаве поднете Вишем јавном тужилаштву у Београду, 30. маја 2023. године у којој упозоравам на нерад и непоступање носиоца јавнотужилачке функције по предмету КТН ВТК 327/23 да је поднет захтев МУП РС, УКП, СБПОК  одељењу за борбу против високотехнолошког криминала за прикупљање потребних обавештења. Том приликом ме као обавештаваш и да је судија за претходни поступак Вишег суда у Београду донео наредбу за лоцирање ИП адресе, починиоца кривичног  дела. Објашњаваш да се у извештају који је доставила полиција наводи како се ради о CG-NAT адресама, па је због тога немогуће утврдити идентификацију и да је с тим у вези моја притужба неоснована, јер је у предмету  поступано савесно, непристрасно и у складу са законом.
   Знам ја Стефановићу да закон постоји, али да се по закону не ради када су обични људи у питању, и зато сам ти се и обратио сматрајући да си ти глава куће и да си у обавези да учиниш све како би закон у коначној фази био спроведен. Од тебе сам најмање очекивао да ћеш једноставно бацити пушку у кукуруз и саопштити ми како је немогуће утврдити идентификацију починиоца кривичног дела.
   Е, мој Стефановићу!
   Да је у предмету КТН ВТК 327/23 заиста све рађено тако како ти наводиш, случај би одавно био решен, с обзиром да сам твојима у Вишем јавном тужилаштву у Београду, још 20. априла 2023. године доставио ИП 109.92.144.104. адресу починитеља кривичног дела.
   Можеш ли ми у том случају одговорити због чега је „обрађивачу“ предмета, Марку Стојковићу, било потребно тачно два месеца скањивања ( до 14.јуна) како би се одлучио да ли да узме или не узме докуменат са ИП адресом и то из канцеларије која је удаљена свега пет метара од његовог радног места. Да ли је у том случају рађено савесно, и о каквој и чијој савести пишеш, када сам ја лично морао инсистирати да тај Стојковић коначно узме предмет из суседне просторије.  
   Иначе, тај твој „савесни“ Марко Стојковић ми је представљен као јавни тужилац коме је наведени предмет додељен. Тек касније, 19. јануара 2024. године сазнајем од дисциплинског тужиоца Зорана Видаковића, којем сам се обратио 12. септембра 2023 године подношењем дисциплинске пријаве у вези Стојковићевог нерада, да је Стојковић само обрађивач предмета, а да је по предмету поступао Јавни тужилац Живковић Владимир.
   То и такво представљање Стојковића и ћутање тужиоца Живковић Владимира, са којим сам се сусретао у истој канцеларији у којој ради заједно са Стојковићем, наводи ме на помисао да су од првог дана од како им је додељен предмет у рад, и Живковић и Стојковић имали намеру да предмет никада не буде решен нити да починилац кривичног дела буде икада приведен правди.
   Зашто? Кога то они штите?
   Знаш ли ти Стефановићу да твој одговор мени, у којем пишеш, да је у предмету поступано савесно, непристрасно и у складу са законом, једнак оној изреци у којој се каже за нераднике попут тебе, а који притом имају несувисле одговоре и објашњења, да лупају као Максим по дивизији, или млате празну сламу!
   Знаш ли ти Стефановићу због чега те са пуним правом називам нерадником и због чега ти кажем да лупаш као Максим по дивизији?
   Мишљења сам Стефановићу; када би ти био бар мало честитији као човек и да си  мало вреднији као „радник“ да би по угледу на тебе, твоји потчињени морали бити и вреднији и истрајнији и поштенији у случајевима који су вам поверени на решавање и од којих зависе животи већине обесправљених грађана ове некад поносите земље.    
   Овако, каква је закрпа, таква је и врећа, какав шеф такав и радник, а таква и институција на чијем си челу, па вам се свима скупа врло лако играти са народом земље у којој је све бушно, поцепано, шупље и дискутабилно.
   Због таквог стања у Вишем јавном тужилаштву ове земље и лењости твојих потчињених, био сам принуђен у току прошле године да их будим и да вас будим, да вам се у више наврата  обраћам и писмено и усмено, како би коначно учинили нешто поводом расветљавања случаја наведеног у предмету КТН ВТК 327/23.
    Али јок брале! Твоје тужилаштво је успавао твој нерад и неодговорност према истини и  према потребама обичних вапећих људи за правдом.
   Испада, Стефановићу, посматрано са стране, да сте ти и теби шака блиских људи  као неки „Иберменши“, да вам је све допуштено, да можете како хоћете, па хрчете ли хрчете на државним јаслама које управо пуни тај мали обесправљени народ којег би још више да понизиш , а од којег ти и твоји пулени живите у изобиљу.  А што би нешто и да радите, кад ћете и тако и тако вашу нечасно зарађену плату уредно преузимати. Само не знам колико ће то још дуго тако трајати!?

 
   Да ти кажем:

   А знаш ли ти да сам за сваки поднесак упућен Вишем јавном тужилаштву у Београду морао ангажовати адвоката, који ми наравно ништа није радио за џабе, нити због лепих очију, већ сам све морао платити, јер сваки рад кошта. Али шта то тебе брига и шта је то брига обрађивача предмета Марка Стојковића којег су ми представили као тужиоца, или шта је то брига тужиоца Живковић Владимира који се, ваљда по твом наређењу или нечијем другом, не меша у свој посао. Битно је да је вама лепо, и да сви ви, радили не радили, уживате у злопаћењу оних жељних правде.
 
И да знаш Ненаде Стефановићу!

   Који пут ме је, због оволике неправде у Србији срамота што сам Србин, што сам нормалан човек, што сам домаћин, што сам овој земљи дао тридесет мучних година рада у надокнаду за мизерну пензијицу од које се не може саставити крај с крајем, што сам је 1999. године као припадник јединице одликоване орденом Народног хероја храбро бранио од зликовачке Н.А.Т.О. алијансе, што сам 9. априла те „милосрдне“ године како је називају они са педерског запада, упознао све страхоте рата на Коти 601, ако уопште знаш где се та Кота налази, и да још увек жалим другове који, како ствари стоје, узалуд изгубише своје животе на српском Космету.
   Жао ми је, због таквих, да сам био одлучан и живот дати за очување земље која се  данас, овако, на најсрамнији начин распродаје и односи према својим јунацима, за које би ти и теби слични желели чути да их нема, да су сви изгинули и да су им кости остале тамо негде доле, на "шиптарском" Косову, као да не знаш да је Космет био наш и да ће опет бити. Срећа, па нисам на Космет ишао због тебе, већ због ње, земље, због завета, због манастира и предака. Као да ти је тешко поштовати јунаке који од тебе ништа друго и ништа више не траже и не захтевају осим правде, до које би се дошло када би ти радио свој посао.
   Знаш ли ти Стефановићу да су у овом друштву које је на моју, ваљда и нашу целокупну несрећу, поверено теби на обликовање, поштованије, неке јоване, цеце и миљане, неки шарићи  беливуови и колувије, шверцери дроге и продавци деце и они који умањују жртве геноцида у Јасеновцу, да се више поштују педери и лезбејке него поштени људи и домаћини  који од ове државе једино захтевају да им се омогући живот у миру и поштовање у складу са  законом, уставом и свим конвенцијама о људским правима и слободама?

   Знаш или не знаш?

   Ако не знаш, онда се склони са те позиције и не заузимај место неком ко би часно обављао тај посао. Кад пођеш, не заборави да поведеш и све оне из Вишег Јавног тужилаштва који се по угледу на тебе, не мешају у свој посао или га обављају само по нечијем диктату?
  Ако опет не знаш како се то ради, зашто се не обратиш полицијској службеници Марији Живковић из полицијске станице у београдској улици Кнеза Милоша број 101, да ти растумачи поступак приступу и решењу проблема.
   Ако знаш, зашто у случају у којем се ради о CG-NAT адресама не покренеш Више јавно тужилаштво из Београда да издају налог Вишем суду у Београду, односно судији за претходни поступак, да донесе наредбу за отварање ПОРТА у МТС-у, који би на основу ИП 109.92.144.104. успешно довео до откривања починиоца кривичног дела из формираног предмета КТН ВТК 327/23.

   Ако пак не желиш или нећеш то учинити, не заборави  да ће све једног дана доћи на наплату.
   Тада ћу ти се слатко смејати из данашње јаме безакоња и срама у коју сте ме ти и твоји пулени из Вишег јавног тужилаштва својим нерадом послали.
   Мој грохотни смех ће се орити слободном земљом, оног тренутка,  када на месту Главног јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду буде неко други, неко часнији и вреднији од тебе.

И упамти!

   Кад правда буде завладала, као стара чекалица и победник, мирно ћу посматрати твоје батргање и вапај из јаме коју си сам себи ископао, чудећи се твојем кукумакању док будеш читао одговор који ти је упутио  неки други Главни тужилац Вишег јавног тужилаштва, обавештавајући те да је у твом случају све урађено, савесно, непристрасно и у складу са законом, а додао бих и по заслузи, што у мојем предмету није био случај.

Раован Б. Милић

14. март 2024.