Vesna Anđelković, mag.

Roman »Kad pamet zakasni« Radovana B. Milića, će preko noći baciti far na književno delo i ličnost Radovana B. Milića. Ovo je roman o savremenoj

Srbiji. Roman o kojem govorim pred vama, gospođe i gospodo, nije nova tema.
Pisac, okrenuvši se našem državnom brodu-Srbiji, opisuje »one« čija je glavna briga bila kako će na tome brodu dočepati dobra mesta, kako će u tom narodu imati što povoljniji položaj, kako će što bliže biti komandi na tome brodu, ne hajući i ne mareći za strahovite događaje. Pisac na taj način potvrđuje snagu svog buntovnog individualizma. Ruši sve privide i sve predrasude. Ima kritičku notu u romanu, i ne trudi se da ublaži svoju naljućenost. Njemu je najvažnije da se usprotivi vladajućoj hipokriziji i neukrotivom zlu. Njega posebno interesuju čuda političkog lavirinta, njegovi mrakovi i haos, njegova nasilja i pometnja. A suštinu ljudske drame poistovećuje sa izgubljenim putem.
Roman u obliku dramskog a u isto vreme bajkovitog prikaza sa elementima basne se sada počinje pred našim očima da odigrava. Elementi basne će biti pravo osveženje za čitaoca. Basna kao popularni prosvetiteljsko-didaktični žanr.
Pisac je glavnom junaku, mačku Dulu, dao ljudske osobine, i kako reče pisac »i životinja koji put ima više osećaja za nečiju muku nego ljudi«. Ovo je knjiga guste, zbijene, iskrene i gorke proze koja je dijalog mačka Dula i nesrećnih ljudi. To je priča o strašnim oblacima nad Srbijom, o strahovitim događajima, o razornim političkim igrama, stranačkim orijentacijama, o Šumadiji, srcu Srbije, o strašnim danima. Ova knjiga predstavlja roman sa jasnom antiratnom porukom.
Oduševljen i gonjen čistom ljubavlju prema svojoj Srbiji, želi da progovori i odbrani svoj narod. »Srpski patriota« je pojam pun sadržine, u tom pojmu leži i poštenje i čista ljubav prema bližnjem. Pisac iznosi gorku istinu, tugu, jad i čemer, koji je zadesio njegov narod, kroz bes, bes koji rasprostire knjigu.
Delo gospodina Radovana B. Milića ima mnogo odlika, a najpre ove dve: istinoljubivost i jezgrovitost.
Ispovest  mačka Dula, služeći se jezikom iz naroda, govori o pomno odabranim  detaljima iz života jedne srpske porodice, poistovećujući mačka sa običnim malim čovekom. Radnja romana je smeštena u vremenskom rasponu, poslednje decenije xx veka, do posle bombardovanja, kada junak romana, mačak Dule, postane čovek tek pošto pređe državnu granicu.
Na 183 stranice Romana, prikaz koji ne izostavlja ni jedan ključni momenat  istorijskog pečata ovog perioda u Srbiji, piscu je ipak pošlo za rukom da njegov obični junak- mačak iz Šumadije, a upravo mu ta običnost daje bezgraničnu veličinu, da na neki način baš on bude svedok zbivanja, pa i lični tumač i savetnik svojim sagovornicima, komšijama, prijateljima, ukućanima. Dule je radoznao i rezoner je, obdaren da direktnim zapažanjima, opaskama i svojevrsnim dijalogom sudi o smislu mnogih postupaka, događaja i uverenja. Ali je nemoćan kada je u pitanju politički život.
Kao moto romana prisutna je izreka »Na izvor po vodu, u Šumadiju po savet«.
Ulogu savetodavca, učesnika i naratora  u isto vreme preuzeće glavni junak romana -Mačak Dule, pronađen u staroj, skoro razvaljenoj šupi Šumadije. Da je čovek, doživeli bi smo ga kao nekog, ko želi samo pošteno da radi i da se od svog rada izdržava i to je sve. Pisac će se istovremeno dotaknuti i sudbine još jednog mačka, to je mačak Čipo koji živi u stanu, na sasvim drugom kraju nekada iste zemlje, u podalpskom delu kontinenta. Čipo je više rezoner i mudrac koji ima sve ugodnosti života ali mu nedostaju pustolovine. Dule i Čipo će se sresti na kraju romana, i učiniti rasplet na jedan ipak setan način. Dobićemo utisak za trenutak da »sve ono od čega bežimo je upravo ono što nam nedostaje«. Čipo želi pustolovine i dobiće ih dolaskom u Srbiju a Dule  postaje čovek.
Taj kraj, međutim, otkriva bolna osećanja preosetljivog umetnika i jade senzibilnog bića, u želji za boljom stvarnošću. Zato on u svom romanu nije ni malo blag ni blagotvoran. Uvek je oštar. Uspeo je da progovori vlastitim glasom. On se »kreće« od temeljnih pitanja egzistencije do dnevne aktuelnosti i novinskih senzacija, od Svetog pisma i Pravoslavlja, koje iznad svega stavlja u prvi plan, pa sve do slike Zveri koja ga podseća na spoljne granice Evropske Unije. Ta suština ljudske drame, slabosti, strašni i bolni događaji, milioni života, suze, bolovi, štete, pustoši, gresi,…prikazana je kao nešto još strašnije -a to je izgubljeni put u začaranom krugu.
Roman je pisan između dva Vidovdana.
I šta reći?
Ovo je surova ispovest Srbina-jedinke koja je temelj nacije.
I na kraju još samo ovo;
U našoj književnosti ovaj roman je zaista dobro došao. Piscu njegovom, Radovanu B. Miliću dugujemo zato iskrenu zahvalnost.