Disonantni spoljnopolitički tonovi predsednika Srbije Tomislava Nikolića i premijera Aleksandra Vučića, koji su kulminirali različitim stavom o državnosti Bosne i Hercegovine, nameću potrebu da se definiše preciznija spoljnopolitička strategija Srbije.
Ovako u izjavi za "Vesti" komentariše analitičar i profesor Novosadskog univerziteta Jovan Komšić Vučićevo "peglanje" Nikolićeve izjave da nema "lepka koji bi mogao da poveže" BiH, odnosno poruku premijera da Srbija bez odstupanja "poštuje integritet i teritorijalni suverenitet BiH".
- Vlada Srbije nije menjala politiku prema Bosni i Hercegovini. Ono što sam ja govorio u vezi s očuvanjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta BiH je jasna politika Vlade, a to je ponavljam, podrška i poštovanje teritorijalnog integriteta BiH, uz, razume se, očuvanje entitetske posebnosti Republike Srpske unutar BiH. To je politika Vlade Srbije i ona je potpuno jasna i precizna - istakao je premijer Vučić za list "Danas".
Teško je, smatra Komšić, proceniti imaju li Nikolić i Vučić strateški različite koncepcije, jer, kako objašnjava, ta disonantnost u stavovima može da bude najava drugačijeg iščitavanja interesa Srbije u interakciji sa EU i ostalim svetom.
- Oni su imali neku vrstu podele uloga po godinama i ličnosti. Vučić je kao mlađa generacija svestan da treba više da uloži u EU akcije, a Nikolić ostaje više vezan za evroazijski pravac. To za sada ne naslućuje međusobni sukob, već razlike u autorskom političkom rukopisu, ali i zahtev da se preciziraju odnosi prema regionu koji su od izuzetne važnosti za odnose sa Briselom - kaže Komšić za "Vesti".
Upitan mogu li suprotstavljeni spoljnopolitički nastupi predsednika i premijera uvesti u unutarpolitičke sukobe, Komšić odgovara da je to sada malo verovatno, pošto je Vučić mnogo popularniji od Nikolića.
- Tomislav Nikolić nema kapaciteta za indukovanje konflikata ni u državi, ni u Srpskoj naprednoj stranci, pa mislim da na tako nešto neće ni ići, bar u ovom trenutku - ocenio je ovaj analitičar.
Koliko je Nikolić "pobrkao lončiće" u srpskoj spoljnoj politici i suptilne pokušaje Vučića u balansiranju dobrih odnosa "i sa istokom i sa zapadom" čita se i iz beogradske posete ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova. Dok se Nikolić visokom gostu zaklinjao da "Srbija neće učiniti ništa što bi ugrozilo dobre odnose sa Rusijom", Vučić je Lavrovu stavio do znanja da je cilj Srbije članstvo u EU i "dobri" odnosi sa Rusijom.
Klin i ploča
Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić kao dvojica najviših zvaničnika i dugogodišnjih partijskih saboraca nisu bili samo u verbalnom klinču. Kada je ukrajinska kriza stavila odnose Beograda s Moskvom pod briselsku lupu, Nikolić je posle ulaska ruskih trupa na Krim primio predsednika ruske Dume Sergeja Nariškina, visoko kotiranog na listi za zabranu putovanja u EU. Nedavno, dok je Vučić bio u Berlinu, ugostio je još jednog državnika sa EU liste sankcionisanih, predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka.
