Посета руског председника Владимира Путина Аустрији за немачке медије је углавном спорна – они га виде као непријатеља Европске уније и мира у Украјини и најчешће негодују на било какав знак дијалога са њим.
„Руски председник Владимир Путин оптужио је САД да спречавају градњу гасовода Јужни ток који је у Европи споран. САД заправо желе да саме снабдевају Европу својим гасом, рекао је Путин приликом посете Бечу“, пише Шпигел. Путин је додао и „да то није ништа необично. То је надметање и при томе се користе политичка средства.“ То је била реакција на америчке критике градње поменутог гасовода. „На позадини кризе у Украјини, овај гасовод је све спорнији“, објашњава Шпигел на свом интернет-порталу: „влада Србије је пре недељу дана саопштила да његова градња спада у њене националне интересе, а руски министар спољних послова Сергеј Лавров најавио је почетак градње српског дела гасовода за јули […] И представници аустријског гасног концерна ОМВ су саопштили да учествују у пројекту. Они су са Гаспромом потписали одговарајући уговор. Поред Аустрије, и Словенија је обећала да ће подржати пројекат.“
Дневник Ханделсблат преноси да шеф Гаспрома Милер опуштено реагује на критике и каже да је руска страна у конструктивном дијалогу са Европском комисијом; да када је реч о великим пројектима увек има питања која треба решавати те да је он сваке недеље, ако не и сваког дана, у личном или телефонском контакту са комесаром ЕУ за енергију Гинтером Етингером. „У Европској комисији нису хтели да коментаришу изјаве шефа Гаспрома […] И шеф аустријског концерна ОМВ Ројс изразио јед оптимизам када је реч о постизању сагласности са ЕУ. Он је рекао да ће Јужни ток у потпуности бити у складу са правом ЕУ. Сматрам да свима мора бити јасно да је Европи потребан руски гас и верујем да то разуме и Комисија ЕУ, додао је Ројс“.
Потписивање споразума између ОМВ-а и Гаспрома
Лист Велт пише да Европску унију уопште не радује пројекат гасовода који треба да служи заобилажењу транзитне земље Украјине при чему се неће смањити европска зависност од руског гаса. Овај дневник цитира портпаролку комесара ЕУ за енергију Гинтера Етингера која је само рекла да ће водити рачуна да се све одигра у складу са правилима ЕУ. „А бити у складу са правилима ЕУ значи верност Трећем енергетском пакету који раздвајањем фактора производње, транспорта и дистрибуције жели да редукује доминантну позицију појединачних учесника на тржишту. Осим тога, гасоводи би требало да обезбеде и приступ других лифераната том тржишту […] На неки начин, Гаспром и ИМВ овом акцијом стављају ЕУ пред свршен чин. ЕУ не може да заустави градњу гасовода. Али, ипак има дужи крај полуге у рукама, јер приликом пуштанај гасовода у погон може да инсистира на условима који би пројекат могли да учине нерентабилним, каже Франк Умбах стручњак за енергетику института ЕУЦЕРС на Краљевском колеџу у Лондону.“
Значај Јужног тока за Аустрију
За три године руски гас ће преко Србије и Мађарске стизати у Аустрију – 32 милијарде кубних метара гаса само у 2017. Да ли је Аустрија на путу да постане „велики играч“ на тржишту гаса? Не, сматра Клаудија Кемферт.
„Путинова посета Бечу је довела Аустрију у непријатну ситуацију. Споразум о новом пројекту гасовода потписан је некако постиђено, али и поред тога, било је војних почасти“, пише Франкфуртер алгемајне цајтунг. „Аустријској влади мора да је као поклон дошла најава Владимира Путин да ће ставити ван снаге овлашћења Русије да интервенише у кризи у Украјини. Напослетку, чуле су се критике на рачун Беча зато што је тамо руски председник дочекан уз војне почасти. Посебно је шведски министар спољних послова Карл Билт нагласио да Аустрија Путину тако нуди позорницу. Билт је за аустријску телевизију рекао да се зна да Путин жели да подели ЕУ и да увек покушава када је притеран леђима уза зид.“
„Било је и унутрашњеполитичких критика, на пример, из редова аустријских Зелених. Они су Путинову посету у светлу кризе у Украјини прогласили за погрешан сигнал. Али, став владе у Бечу да је важно да канали за дијалог остану отворени, нашао је и подршку. На пример, немачки министар иностраних послова Франк-Валтер Штајнмајер има такав став. А опозициона аустријска ФПО, која је иначе ретко када на страни црвено-црвене владе, окарактерисала је Путинову посету као позитивну. Она сматра да је Аустрија неутрална земља која своју посредничку улогу мора да испуни животом и да са свим државама и њиховим челницима мора да тражи дијалог.“
(Дојче веле)
