Од почетка грађанског рата у Сирији на страни побуњеника ратују селефије из БиХ и Санџака, а медији их називају џихад ратницима. Њиховим бројем се шпекулише, од неколико десетина до више стотина. Међу њима је и Бајро Икановић из Хаџића, који је 2007. у БиХ осуђен за тероризам, најпре на осам година затвора, а потом му је казна
смањена на четири године – и њу је одлежао. Поједине новине су писале да је Икановић један од вођа побуњеничких јединица у Сирији.
Портал Source.ba направио је ексклузивни интервју са Бајром Икановићем, а део је пренела ТВ БН. У њему Икановић говори о врбовању селефија из БиХ за „свети рат”, о начинима одласка у Сирију, финансирању пута, животу у ратним зонама, циљу ратовања…
На питање колико је већ у Сирији и да ли се враћао па одлазио, Икановић је за овај портал одговорио:
„У светом рату у Сирији сам од јануара, дакле већ седам месеци. Ја сам из Босне отишао да се никада не вратим, осим са оружјем у руци. Ја сам део револуције и ово је јутро ислама. Разлика између нас и осталих револуционара јесте то што смо ми чврсто убеђени у исправност ислама као јединог правог пута и као јединог начина где се човек може вратити у оквире ’нормалног’. Шта ће сутра бити са мојим потомцима, апсолутно ме није брига, остављамо им закон Алаха, а ми ћемо бити поносни на своја дела и наш живот како смо га проживели.”
Икановић није прецизно одговорио на питање колико у Сирији има грађана из БиХ, већ је казао да је највише Бошњака из дијаспоре. „Распоређени смо у више регија и веруј ми да не знам тачан број, али нас има много, заиста. У мојој близини нас је отприлике око 50, а недавно су ми рускојезична браћа казала да у Деиз Зур регији има око 10 грађана из БиХ, они су распоређени у њиховој јединици, а то је далеко према Ираку”, објаснио је Икановић
На питање како су се окупили, отишли у Сирију, да ли појединачно или су се самоорганизовали, Икановић је одговорио:
„Већина ратника су једноставно нашли пут овамо, четири или пет момака су лично мени доведени, али не знам како су дошли. Недавно је ФТВ показала пут многима, али ја за тај пут никада нисам чуо. Углавном је ишло спонтано. Ја сам свакоме ко ми се обратио и тражио помоћ отворено рекао за путеве. Испред носа смо отишли обавештајним службама из БиХ, а лично сам бодрио своје момке да се не осврћу на њих, казао сам им да су то људи који не раде из патриотских побуда, него само зарађују дневницу. Друга ствар, те наше обавештајне службе су направиле грешку јер су мислили да ће нас се тако отарасити, међутим, проблем ће им представљати повратак особе војно оспособљене за рат. Насамарили смо их, они су закаснили када је у питању Сирија.”
Икановић је казао и да је отишао у рат у Сирију зато што жели да се успостави Алахов закон на земљи, да сви његови истомишљеници имају за циљ погибију, „посебно у борби против Јевреја”. „Многи предзнаци судњега дана управо говоре о тим борбама. Сирија нам уопште није важна, наш циљ је Јерусалим. Мене не гледају као грађанина БиХ, ми исто размишљамо од Казахстана до Исланда”, тврди овај селефија.
На директно питање колико је у Сирији погинулих ратника са простора БиХ и Санџака, Икановић је одговорио:
„Погинула су два момка из Санџака, а од вама познатих и Муам Шабић из Зенице и још четири Бошњака из дијаспоре. Муаз Шабић и један мој друг су били заједно у борби, напали су непријатеље којих је заиста било много. Тада су погинула два ратника из Ахрара Шам јединице и два су рањена. Муаз је рањен у ребра и ногу. Велики калибар га је погодио у ребра, тако да је брзо искрварио, умро је са дигнутим кажипрстом и осмехом, што су карактеристике шехида – то сви прижељкујемо.”
Икановић за портал Source.ba тврди да је сам финансирао свој пут у Сирију, да је новац сам зарадио, као и да за одлазак у ову земљу није потребан велики новац – 200 до 300 евра по човеку. А на питање шта планира када се заврши рат у Сирији, одговорио је, уз остало: „Планирам да ратујем док сам жив, а наш циљ је Израел. Ислам једини има одговор како да извуче човечанство из блата.”
Једно од питања било је и колико је селефијски покрет развијен у БиХ, на које је Икановић одговорио:
„Веруј ми, ја сам Босну заборавио. Много је заступљен, сигурно 40 посто је оних који немају препознатљивост по класичним обележјима –брада, никаб, кратке ногавице. Постоје богобојазни добри муслимани, постоје они који су слаб покушај, има много тих профила личности, разнолико, улазе људи разни у ислам, многи не могу да очисте старе навике, има свега у Босни”…
Приредио Р. Џунић
