Изглед православног храма се формирао кроз векове и формирао данашњи изглед. Све што се тиче изгледа храма има духовну, симболичку и уметничку вредност.
Сваки део храма је направљен да код људи који у њега улазе пробуди сва чула и кроз
свој унутрашњи израз појача и утврди веру и молитву.
Први хришћани су се због прогона окупљали на гробовима прминулих хришћана, по домовима и пећинама. Храм настаје по узору на старозаветну праксу. Мојсије је имао покретни храм, тако звани "Шатор од састанка" а цар Соломон прави први зиданиу храм.
Унутрашнњост храма је тако направљена да представља будуће царство тј. други Христов долазак, како је описан у Откровењу Јовановом, што се на Литургији и изображава.
Изглед храма
Најчешће се храм прави у облику крста, круга или у облику брода. На врху црквеног торња најчешће се налази купола која симболизује небо а на њој се налази крст. Изнад самог улаза у храм или непосредно поред њега налази се звоник. Храм се увек поставља да му је олтарски део окренут према истоку а улаз ка западу.
По унутрашњем уређењу храм се дели на три дела:
1. Припрата или нартекс
2. Средишњи део или наос (назива се још и брод)
3. Светилиште или олтар (узвишени жртвеник)
Припрата је први део цркве а простире се од уласка у цркву па до првог степеника. У неким црквама подељена је зидом од средишњег дела а у некима само степеником и оградицом. У првим вековима цркве у овом делу су стојали тако звани оглашени - некрштени који су се спремали за свету тајну крштења, покајници, грешници и људи других вероисповести.
У данашње време се ту углавном налази мала црквена продавница.
Средишњи део или брод се простире од припрате до олтара, од припрате се дели упуштеним степеником или зидом а од олтара великом преградом (стасиа - преграда) која је сва испуњена иконама и назива се иконостас.
У Броду, на срединин цркве налази се сточић на којој се налази икона заштитника тог храма тј. икона светитеља којем је црква посвећена. Тај стоћић се назива тетрапод и на њега се, за велике празнике, полаже икона светитеља који се тај дан слави.
Са леве и десне стране се налазе (столови) клупе за седење. У нашим црквама нема пуно места за седење и столови су намењени првенствено старијим и болесним људима да би могли да присуствују целој служби. Постоје делови свете литургије када је дозвољено седети, на пример за време проповеди или када се чита прокимен. Столице се у православној цркви могу пронаћи једино у Грчкој. Стајање за време службе представља нашу жртву и учи нас стрпљењу и трпљењу.
Ако је човек уморан или исцрпљен боље је да седне јер, како каже једна мисао, "боље је седећи мислити о Богу него стојећи мислити о ногама".
Олтар
Олтар је од брода, како смо већ
рекли, подељен иконостасом (стасиа - преграда). На иконостасу се налази троје врата. Средња, највећа, називају се Царске двери а лева и десна тј. северна и јужна називају се Ђаконска врата.
Узвишење испред иконостаса назива се солеја. На средини солеје налази се узвишење које се назива амвон. У обичним храмовима је то углавном један степеник кружног или полукружног облика, у саборним црквама два степеника, митрополијама три и патријаршијама четири степеника
.
На средини олтара се налази Часна Трпеза а са леве страна Часне трпезе се
налази место предложења.
Дијаграм иконостаса:
ЗОНА ПРЕСТОНИХ ИКОНА
1. ПАТРОН ЦРКВЕ
2. БОГОРОДИЦА
3. ИСУС ХРИСТОС
4. СВ. ЈОВАН КРСТИТЕЉ
5.-6. БЛАГОВЕСТИ
7. СЕВЕРНЕ ДВЕРИ
8. ЈУЖНЕ ДВЕРИ
9. СОКЛ
ФРИЗ АПОСТОЛА
10. ДЕИСИС - централна икона
11.-22. АПОСТОЛИ
ФРИЗ ПРОРОКА
23. БОГОРОДИЦА - централна икона
24.- 35. ПРОРОЦИ
36. БОГОРОДИЦА
37. СВ. ЈОВАН БОГОСЛОВ
38. КРСТ СА РАСПЕЋЕМ