Младен Весковић је рођен 1971. године у Земуну.  Основне и мастер студије српске и опште књижевности завршио је на Филолошком факултету у Београду. Књижевни је критичар, есејиста и уредник.  Ради у Министарству културе и информисања Републике

Србије. Аутор је две књиге критика и есеја, али ни једне о лажима и лажовима. Зашто? Зар му је тако тешко сагледати и разумети профил лажова? Довољно  је само да стане пред  огледало. Лажов као и сваки други, рекли би многи, али није баш тако. За разлику од других, овај то ради о трошку  пореских обвезника Србије, и за одличну плату коју му притом обезбеђују они које он  једнако успешно лаже као и његови претходници.  

Лажљивко?
   
   Сваке године, па тако и ове 2015, Министарство културе и информисања - Сектор за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте, расписује конкурс за суфинансирање пројеката у области културних делатности Срба у иностранству. Делокруг рада Младена Весковића је подразумевао пријем пристигле пројектне документације и давање  информација у вези расписаног конкурса. Али, овај сада већ демаскирани лажов и стратег некултуре, уместо да коначно, као млад и перспективан кадар, покида ланце корупције и спречи неконтролисани одлив пара из Србије, он наставља са продубљивањем  и распиривањем  криминала. Пројектну документацију „тријерише“ и  баца, а задржава само ону за коју му је неко сугерисао да се мора суфинансирати,  или ону од које ће имати личне користи сви у корупционашком ланцу.
   Тако на пример,  решењем број 401-01-175/2015-05 од датума 12. 5. 2015, о расподели средстава по расписаном конкурсу Министарства културе и информисања за суфинасирање пројеката из области културних делатности Срба у иностранству за пројекат Интернет портал  Срског културног центра „Данило Киш“ из Љубљане, Младен Весковић и камарила одређују 200.000 динара.
   У исто време решењем број 401-01-148/2015-04 од 23. 04. 2015 о расподели средстава по расписаном конкурсу за суфинансирање пројеката из области јавног информисања припадника српског народа у земљама региона Српском културном центру „Данило Киш“ се додељује још 400.000 динара. (Борка Рајшић)
   Ако томе дадамо да је СКЦ "Данило Киш" и 2010. године, одлуком  број: 451-04-2883/2010-14 од 4. 6. 2010, већ  добио милион динара за поставку интернет портала, онда долазимо до фрапантног податка да су порески обвезници Србије опљачкани  преко  српског Министарства  културе и информисања за целих  1.6 милиона динара.
   Реагујући у првом реду телефонски, а потом и писмено на срамну расподелу средстава, представнику једног српског друштва из расејања, које је такође аплицирало на конкурсу, овај   стратег некултуре, манипулације и лажи  одговора:
„Ја нисам успео да пронађем да се ваше друштво јавило на конкурс за културну делатност Срба у инсостранству. Ако имате још питања, пишите“.
   Притегнут доказима да је „изгубљена“  пројектна документација ипак стигла на праву адресу и да је примљена у Министарству културе и информисања  у сектор за међународну сарадњу, европске интеграције и пројекте, што представља делокруг рада Младена Весковића, он арогантно у телефонском разговору од 27. маја одговара: „ Ваш пројекат код нас не постоји, изгубљен  је, или је испао из камиона негде у путу“ . Баш културно, нема шта!

А можда је управо он потписао повратницу која га демантује

 Увидевши са каквом особом има посла, представник српског друштва из расејања чија је пројектна документација бачена пре него што је и отворена, одлучио је да се још мало позабави ликом и делом лажовчине о коме је Томислав Црнојевић написао: Ако бих овог младог човека описао на литераран начин могао бих рећи, само, ово:

„Пошаљи будалу на бунар по воду – па, седи и плачи!“ Историја српске културе памтиће га по томе што је, јавно, рекао како одсуство српских писаца на Франкфуртском сајму књига неће бити од никакве штете! У праву си, дечко – само, најпре, обриши „слине“ испод носа! Јебо народ и културу којој овакве стухе кроје књижевну судбину! То само има у Србији – да џелата, који те спроводи на вешала, прогласиш амбасадором живота!!!
   А ево шта је Весковић, тај „геније“ српске културе  рекао уочи доласка на Франкфуртски сајам књига:  „Имајући у виду економску кризу са којом се суочавамо, одлучено је да се ове године на сајам не воде писци“.
   Важно је да је он био присутан и наравно да је за такву изјаву у Франкфурту наплатио „дебеле“ дневнице, опет отетих и одузетих од гладних српских уста.

Ко лаже тај и краде, или које тај ко би могао сугерисати Весковићу?

   Када је у питању Српски културни центар „Данило Киш“ из Љубљане, треба знати да је он основан указом Бориса Тадића бившег Председника Србије. Тада, те 2009, али и много пре, па све до 2013, у амбасади Србије у Љубљани је радила као виша саветница за политичка питања Александра Станковић – трговац и оснивач  приватног центра „Данило Киш“ са српским префиксом. Станковићева је касније под сумњивим околнистима докторилала, али не из области трговине). Њеним ангажовањем су исцрпљиване паре из српског Министарства културе и Министарства дијаспоре по основу расписаних конкурса. Енормне количине новца су уплаћиване на рачун центра, (4. 6. 2010 милион динара за поставку интернет портала),  а као захвалу, центар је део добијених средстава у износу од 500. евра месечно враћао малолетном детету Александре Станковић у виду плате. Када је афера откривена, спасавајући сопствену кожу, уз помоћ српских одпадника из Љубљане, Александра Станковић је оптужила Србина који је аферу открио, да представља претњу за амбасаду и на његова врата 20. априла 2012. шаље два припадника СОВЕ (Словенске обвешчевалне варностне агенције),  да га застраше, а потом и полицију која му изриче глобу од 250. евра. Од куда толики утицај Александре Станковић на СОВУ? Није ли баш то можда доказ, да је она све време службовања у српској амбасади била и сарадница словеначке обавештајне агенције?
  

Александра Станковић:

Уместо да штити своје грађане, она их хапси по свету. За кога та жена ради?

   Србину ипак успева да Министарству иностраних послова у Београду докаже корупционашко деловање Александре Станковић и она бива враћена у Србију.
   Ипак као што се види, спрега Министарства културе  и „Данила Киша“  са лажовом Младеном Весковићем  и лажовима пре њега, није прекинута до данашњег дана. Није ли баш ту разлог да пројекти тог фантомског центра никада од 2009 године нису испали из камиона, а пројекти поштених српских друштава из дијаспоре испадају редовно.
   Е, па нека ти је алал Младене  Весковићу!  Очекујем да почнеш са виком, претњама и подвалама, не би ли и ти, као што је некада  и Александра Станковић покушала  заташкати криминал.  Неће ти успети, као што није ни њој. Данас си ухваћен  у лажи  коју наплаћујеш од порески обвезника Србије. Пази да не будеш ухваћен и у крађи, јер  очито да за тебе кризе нема.  А култура? А српска дијаспора? Ма кога још то на белом свету занима!?
Радован Б. Милић
29. 05. 2015