Вашингтон искључује унилатералну војну акцију против Сирије, а са савезницима преговарају о могућим казненим ударима

Лондон, Вашингтон, Москва – Велика Британија и САД приводе крају израду плана о покретању казненог војног удара

против режима сиријског председника Башара ал Асада до краја седмице, док у Москви кажу да би Савет безбедности Уједињених нација, пре него што размотри како ће реаговати, требало да сачека да инспектори те организације предају извештај о наводном коришћењу хемијског оружја у нападима у Сирији, јављају агенције.

Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки Мун изјавио је јуче да је инспекторима УН за хемијско оружје потребно четири дана да заврше истрагу о наводној употреби хемијског оружја у Сирији.

„Нека инспектори окончају свој рад, за шта им треба четири дана”, рекао је први човек УН и навео да ће њихови закључци затим бити анализирани, а резултати послати Савету безбедности УН.

Велика Британија, међутим, предлаже да Савет безбедности УН усвоји предлог резолуције који би одобрио „неопходне мере” за заштиту сиријских цивила, чему се Москва противи. Руски Интерфакс је јуче такође објавио да се званична Москва припрема за повлачење особља из своје поморске базе за одржавање и снабдевање руске морнарице на сиријској обали Средоземног мора.

Уколико је та информација тачна, наводи Ројтерс, она потврђује забринутост Москве уочи могућег напада САД и њихових савезника којим би сиријски председник Асад био кажњен за наводно коришћење хемијског оружја.

Скромно опремљена база у луци Тартус једина је руска војна база изван подручја бившег Совјетског Савеза, која омогућује снабдевање руских војних бродова током њихове пловидбе кроз источни Медитеран.

Специјални изасланик за Сирију Лахдар Брахими изјавио је јуче у Женеви да докази сугеришу да је у Сирији коришћена нека врста хемијске супстанце, која је можда убила и 1.000 људи, али било какав војни одговор мора претходно да одобри Савет безбедности УН. Заменик сиријског министра спољних послова Фејсал Макдад изјавио је да су САД, Британија и Француска помогле „терористима” да употребе хемијско оружје у Сирији и да ће ти исти људи ускоро употребити то оружје и у Европи.

Макдад је рекао да је инспекторима УН за хемијско оружје представио доказе да су „наоружане терористичке групе” употребиле нервни гас сарин на свим местима наводног напада, пренеле су агенције.

Елитна израелска обавештајна јединица чула је дискусију високих званичника сиријске владе о хемијском нападу крај Дамаска прошле недеље, док се одвијао, преноси „Лос Анђелес тајмс” писање немачког магазина „Фокус”. Позивајући се на анонимног бившег израелског обавештајца, „Фокус” је објавио током викенда да је израелска тајна јединица 8200 прислушкивала разговор тих званичника о употреби хемијских агената.

Водећи кинески лист „Женмин жибао” пише да САД и њихови савезници покушавају да употребе питање хемијског оружја да незаконито промене власт у Сирији и заоштре сукоб који је већ сада суров.

Против војне интервенције је, између осталих, и врховни вођа Ирана ајатолах Али Хамнеји, који је упозорио да би било каква војна интервенција САД у Сирији изазвала „катастрофу у целом региону”.

Пољски премијер Доналд Туск јуче је изјавио да његова земља „не планира да учествује у интервенцији било које врсте у Сирији” и да влада у Варшави није уверена да би напад „зауставио злочине”.

САД искључују унилатералну војну акцију против Сирије, а са савезницима преговарају о могућим казненим ударима који би могли да потрају и више од једног дана, саопштио је јуче високи амерички званичник, који је затражио да остане анониман.

У међувремену, Обамини помоћници воде разговоре са Турском, Јорданом и осталим партнерима о плановима реаговања на евентуалну одмазду сиријског режима у случају да дође до војне акције предвођене Американцима.

Русија је јуче предочила специјалном изасланику УН Брахимију да би напад на Сирију ради кажњавања владе због наводног коришћења отровног гаса дестабилизовао ту земљу и цео регион. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је у телефонском разговору рекао Брахимију да би „напори за војно решење довели само до даље дестабилизације ситуације у Сирији и региону”.

Чланице УН нису усвојиле резолуцију о Сирији

ЊУЈОРК – Пет сталних чланица Савета безбедности УН нису данас успеле да постигну договор о британском предлогу резолуције којим би била одобрена употреба војне силе против Сирије.

Да је нацрт резолуције стављен на гласање, Русија и Кина би готово сигурно ставиле вето на њега, пошто су блокирале и претходне покушаје да се санкционише режим председника Башара ал Асада, наводи АП.

Након вишесатног састанка амбасадора у седишту УН, нацрт резолуције је враћен владама њихових земаља на консултације, навео је један западни дипломата који није желео да буде именован.

Он је додао да је Русија поновила своје примедбе на међународну интервенцију у Сирији.

САД:За Сирију у опцији и вишедневни напади

ВАШИНГТОН – Администрација америчког председника Барака Обаме разматра војне опције међу којима су и вишедневни напади на владине снаге у Сирији, саопштио је данас амерички виши званичник, који је затражио да остане анониман.

Иако Бела кућа објављује како Обама тек треба да донесе коначну одлуку о томе како да одговори на наводну употребу хемијског оружја у једном предграђу Дамаска, безбедносни званичници истичу како би у кампањи вероватно биле коришћене крстареће ракете, лансиране са америчких ратних бродова у Медитерану, извештава Ројтерс.

У међувремену, америчке обавештајне агенције прикупљају „последње потврде” о кривици сиријске владе за напад хемијским оружјем и њихов извештај би требало да буде комплетиран током ове недеље.

Још један неименовани амерички званичник је рекао како САД још дефинишу циљеве своје евентуалне војне акције. Измеду осталог разматрају се удари којима би се сиријски председник Асад одвратио од будуће употребе хемијског оружја и умањила његова способност да то учини.

Портпарол Беле куће Џеј Карни је јуче изјавио како међу циљевима САД није „промена режима” у Сирији, што указује да Обама преза од претераног ангажовања у сиријском конфликту, тим пре што анкете показују да се већина Американаца противи америчком војном ангажовању у овој земљи.

Републикански сенатор Џон Мекејн, оштар критичар Обамине политике у Сирији, одбацује, међутим, речени ограничени циљ војног ангажовања САД.

„Овај конфликт не може да се задржи у оквирима Сирије и ми то морамо да схватимо и да зато помогнемо тим људима (опозицији) да се отарасе Башара ал-Асада”, сматра Мекејн.

--------------------------------

Берзе плаши удар на Сирију

Геополитички ризици евентуалне војне интервенције Запада у Сирији, потпирили су ове седмице забрињавајућу нервозу међу светским трговцима нафтом, девизама и акцијама великих светских банака и компанија које послују на Блиском и Средњем истоку.

Иако је Сирија миноран глобални извозник нафте, непредвидиви наставак сукоба у тој земљи, подстакао је јуче највећи скок цене тексаског „црног злата” од маја 2011. године, тако да је барел ове нафте достигао 112,24 долара. Барел северноатлантске нафте, познатије као „брент”, истовремено је достигао највишу вредност од фебруара (117,34 долара), уз кошмарну прогнозу банке Сосијете женерал, да би уколико дође до преливања сиријског сукоба – а посебно прекида испорука из Ирака – могао брзо да скочи на 150 долара, пренеле су јуче агенције.

Најновији скок цене нафте, злата, јапанског јена, али и америчких и немачких хартија од вредности (као безбедног уточишта инвеститора), догађа се у тренутку осетног пада вредности берзанског пословања од Хонгконга, Ријада и Дубаија до Милана, Франкфурта и њујоршког Волстрита.

Уочи јесење одлуке америчког Конгреса о даљој дозвољеној висини задуживања САД, немачких избора, као и исхода италијанске политичке и дужничке кризе, Запад је припремама за удар на Сирију ставио берзе пред јесењу дилему о стабилности глобалног финансијског тржишта, раста америчке привреде, финансијског опоравка Европе. Осим тога, све то је довело и до неизвесности око привредног опоравка низа држава у развоју, али и кошмара око политичко-економског сценарија у државама са бројном шиитском и сунитском популацијом.

„Сиријске дилеме долазе за берзе у зао час”, упозорава амерички „Волстрит џорнал”.

Светска финансијска тржишта најавом западне интервенције у Сирији на муци су да израчунају трошкове, профите и губитке у тренутку вишеструких економских и геополитичких изазова.

Готово истовремени пад вредности турске лире, тајванског бахта, индијског рупија, бразилског реала, као и дилеме о размери кинеског јавног дуга, привредног опоравка еврозоне и даље судбине буџетског дефицита САД, изазваће на јесен ћудљиве скокове цена стратешких сировина и померања вредности водећих валута, упозоравају у лондонском Ситију.

Тања Вујић (Политика)