Dok nekadašnja prva dama Jugoslavije Jovanka Broz leži u bolničkoj postelji, u javnosti se ponovo otvara pitanje zaostavštine njenog muža.
Potvrda Olivera Antića, šefa državne Komisije, koja je otvorila decenijama dobro skrivan Titov sef, da se u depou nalaze
dragocenosti Karađorđevića, obradovala je zastupnike kraljevske dinastije.
"Čekamo da državna Komisija obelodani spisak stvari nađenih u trezoru NBS. Zasada možemo samo da nagađamo da li je među blagom nakit kraljice Marije, njeni biseri, minđuše, brezletne, tabakere kralja Aleksandra sa njegovim monogramom, a možda čak i deo vredne kolekcije novca kneza Pavla", kaže Dušanka Subotić Homen, zastupnik princeze Jelisavete Karađorđević.
Ona pretpostavlja da možda ima i Titovih ličnih stvari, pa je zato pred sudskim veštakom komplikovan zadatak da raščivija šta kome pripada. Suprotno višedecenijskom uveravanju javnosti da su „Karađorđevići opljačkali zemlju kad su odlazili“, u porodici kažu da su malo stvari poneli, a i njih su posle morali da prodaju u inostranstvu da bi preživeli.
Tako se do danas ne zna gde je mnoštvo dijadema kraljice Marije, ali i kneginje Olge, gde su krupni komadi nakita sa dragim kamenjem, a posebno pitanje je gde je čuveni lanac sa Ordenom kneza Lazara, koji je prvo pripadao Obrenovićima, da bi ga nasledio kralj Petar 1903, pošto je preuzeo vlast. To odlikovanje je proglašeno najvišim ordenom - insignijom dinastije Karađorđević. On je posle Drugog svetskog rata nestao iz dvorskog kompleksa, pa se postavlja pitanje da li je možda sačuvan u trezoru NBS?!
Jer upravo u ovom trezoru nađen je jedan drugi skupocen orden - Orden Karađorđeve zvezde, optočen brilijantima, veoma sličan zvezdi dodeljenoj sultanu Mehmedu Petom. On je pripadao kraljici Mariji. Od sultanove zvezde razlikuje se samo po tome što je na kraljičinoj optočen i ordenski znak. Inače, odlukom predsednika Srbije Tomislava Nikolića, Karađorđevićima je ovaj orden već vraćen i bio je izložen na sahrani na Oplencu.
Princeza Jelisaveta se ne seća šta je sve njena porodica - knez Pavle i kneginja Olga - ostavila za sobom.
"Možda u Titovom sefu ima i nečega što je pripadalo mojoj porodici, možda nešto od ordenja kneza Pavla, za koje do danas niko ne zna gde je. Videćemo. U svakom slučaju mogla bih, ako mi bude dozvoljen uvid u nađene stvari, da prepoznam porodični nakit ili delove enterijera sa fotografija koje sam sačuvala", kaže princeza Jelisaveta za „Novosti“.
Porodica očekuje da joj država vrati lične stvari kralja Petra, Aleksandra i kraljice Marije, ili, ako zaključe da to spada u kulturno blago koje treba da zadrži, da im to finansijski nadoknadi.
Brozovi naslednici se, međutim, protive bilo kakvom izdvajanju predmeta iz ostavine Josipa Broza mimo odluke suda.
"Svako treba da uzme ono što je njegovo, ali isključivo u okviru sudskog postupka. Depo u Narodnoj banci je i otvoren po nalogu suda i sve što je u njemu nađeno pohranjeno je tu iz kuće Josipa Broza. Predmete nisu deponovali Karađorđevići. Zato oni u sudskom postupku treba da dokažu da im to pripada", kaže Goran Petronijević, zastupnik Joške Broza.
Komisija treba da obavesti sud i eventualno Karađorđeviće da su nađene i stvari za koje se veruje da pripadaju dinastiji. Onda sud može da ih izdvoji iz ostavinske mase kao imovinu trećeg lica, sve do veštačenja.
"Ako država bez odluke suda izuzme bilo šta od onoga što je nađeno, tužićemo je", poručuje Petronijević.
Inače, na spisku Predsedništva SFRJ, od 28. juna 1982, među stvarima nađenim u Titovom posedu koje su predate Narodnoj banci nalaze se: zlato u polugama i prahu težine 29,366 kg, 2.663 velikih i malih zlatnika, predmeti od zlata, brilijanata i dijamanata koji su pripadali porodici Karađorđević (149 komada), odlikovanja porodice Karađorđević, numizmatička zbirka, posuđe od srebra sa pozlatom, sitni predmeti manje vrednosti, oko 26.000 dolara, 36.000 nemačkih maraka i oko pet miliona dinara.
Veruje se da bi ovaj novac mogao poticati od Titovih autorskih honorara i poslednjih šest plata.
izvor: Novosti
