Velika disproporcija između volje birača i snaga u Skupštini Srbije ukazuje da bi što pre trebalo izaći na birališta kako bi se izabrao stabilan tim, koji bi sproveo reforme i uveo nas u EU

BEOGRAD - Apsolutna većina.

Ukoliko bi vanredni parlamentarni izbori bili raspisani i održani uporedo sa beogradskim, sredinom februara ili 16. marta, za SNS bi glasalo čak 43,9 odsto građana, pokazala je novogodišnja anketa agencije Faktor plus.

SNS daje premijera

To znači da bi vanredni parlamentarni izbori doveli do velikog prekomponovanja u parlamentu i vladi jer je, u odnosu na izbore 2012. godine, došlo do velike disproporcije između volje birača i snaga u Skupštini Srbije. Prema rečima političkog analitičara Dejana Vuka Stankovića, naprednjaci bi imali više poslanika, pojačao bi se njihov uticaj u vladi i sigurno bi premijer bio iz njihovih redova.

- Vanredni izbori bi doveli do prekomponovanja snaga u Skupštini. Pošto je porastao rejting SNS, imali bi više poslanika, pojačao bi se njihov uticaj u vladi, premijer bi bio iz SNS, a ne iz SPS. Čeka se Vučićeva odluka jer jedno je stranački razlog, a drugo politički motiv - kaže Stanković i dodaje:

- Ova vlada je započela mnogo toga - reforme, evropski put... Po odnosima snaga u budućoj vladi, moguće je da SPS bude partner, ali ne bi dali premijera i teško da bi imali pozicije koje imaju sada.

S druge strane, vanredni izbori mogli bi da pomognu i evropskom putu Srbije - nije mali broj zemalja koje su pred sprovođenje traženih reformi od EU raspisale vanredne izbore, izabrale novu vladu i tako poslale signal da će ta koalicija biti stabilna naredne četiri godine i da će raditi punim kapacitetom na uvođenju zemlje u zajednicu evropskih zemalja.

Hrvatska je tako, tokom pregovora, izabrala novu vladu, koja je opstala ceo mandat tokom pregovora sa EU, a isto su uradile i Rumunija i Bugarska. Predrag Simić, profesor na FPN, potvrđuje da je stabilna vlada tokom pregovora neophodna i podseća da su pregovori pre svega reforme u društvu.

- Potrebna je jaka vlada za sprovođenje reformi. Za ozbiljne promene treba nova vlada koja ima stabilnu većinu. Međutim, može da se desi i da pregovori stanu dok traju izbori. To je mač sa dve oštrice - dodaje Simić.

Prema istraživanju Faktor plusa, ukoliko bi vanredni parlamentarni izbori bili raspisani uporedo sa beogradskim, za DS bi glasalo 11,6 odsto, za SPS 10, DSS 6,2, dok bi LDP odbio podršku pet odsto birača. Stranke manjina dobile bi četiri odsto podrške, dok bi SDPS bio sa 3,5 odsto, URS sa 2,7 odsto, SRS sa 2,4 odsto, PUPS sa 1,8 odsto, Dveri sa 1,7 odsto, ostali ispod cenzusa.

Vlada sa manjinama

Prema rečima Vladimira Pejića, direktora agencije Faktor plus, naprednjaci bi mogli sami da formiraju vladu sa manjinama.
- SNS sa postojećim partnerima ima oko 44 odsto, što je 126 poslaničkih mesta ili čak i više. Mogu da formiraju vladu sa manjinama, ali verujem da bi uzeli još partija za svoju koaliciju. Ljajić bi tu imao sigurno mesto i možda LDP i LSV, stranke koje se sada nude. Krajnje je neizvesno da li bi naprednjaci ušli u koaliciju sa SPS - navodi Pejić.

U SNS se za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora zalažu Nebojša Stefanović, predsednik Skupštine, Bratislav Gašić, gradonačelnik Kruševca, Zorana Mihajlović, ministarka energetike, Goran Knežević, bivši ministar poljoprivrede, i Zoran Babić, šef poslaničke grupe ove stranke u Skupštini Srbije. Iako je bilo najavljeno da će naprednjaci doneti odluku o vanrednim parlamentarnim izborima 25. januara, svoj stav po ovom pitanju će zauzeti mnogo ranije.

Autor: Katarina Blagović,Foto: Dado Đilas